logo poeta  

prva stranao klubu POETAnasa izdanjapoeta_izdavacnasi donatoriuspostavite kontakt sa namapisite nam

"POETA" AUSTRALIA

  logo poeta

 

 

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!  ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Uz najsrdacnije pozdrave g. Veselinu Dzeletovicu
i ostalim svima u redakciji "POETA"
od Tode Matic-Medic iz daleke-bliske Australie

АПОКАЛИПСА

Битисао сам пре но што се родих
И видех Земљу како гори
И крв што пљушти да пламен угаси.
Визије ко у сну…
Наде наше и отровно биље,
У казанима великим врију;
Смрзнуте сузе се топе кроз
Кључаонице сунца.

Тврђаве судбине около се руше.
Издајник Анђео вољену земљу своју
Ђаволу прода.
Узалуд са иконама и молитвама
Божијем Престолу пођох;
Земља и пакао већ уговор склопише.
Прочитах; Пролазници смо само.

Проливам сузе од крви,
Очај других у души осећам
И срца што се грче.
С фењером у руци
Журим да слику своју нађем
Из дана среће, пре но што се родих.

Тода Матић-Медић
Сиднеј

APOKALIPSA

Bitisao sam pre no što se rodih
I videh Zemlju kako gori
I krv što pljušti da plamen ugasi.
Vizije ko u snu…
Nade naše i otrovno bilje,
U kazanima velikim vriju;
Smrznute suze se tope kroz
Ključaonice sunca.

Tvrdjave sudbine okolo se ruše.
Izdajnik Andjeo voljenu zemlju svoju
Djavolu proda.
Uzalud sa ikonama i molitvama
Božijem Prestolu podjoh;
Zemlja i pakao već ugovor sklopiše.
Pročitah; Prolaznici smo samo.

Prolivam suze od krvi,
Očaj drugih u duši osećam
I srca što se grče.
S fenjerom u ruci
Žurim da sliku svoju nadjem
Iz dana sreće, pre no sto se rodih.

Toda Matic-Medic
Sydney

ИНТЕРНЕТ КАФЕ

Јутро не баш младо
Са зебњом отварам нет.
Да ли је стигла нова песма?

Тражим себе у свакој твојој речи
Знаш ли ме?
Да ли чекаш ноћи да дотакнеш моје усне,
И наговориш музу да буди моју душу?
Ма не, то је само песник који сеје лепоту
Па је и мене случајно дотакла.

Хоћу да спавам, нећу овај бол.
Нећу поезију.
Заборављам све и хоћу мој ритам.
Знам сваки камен на њему.
Нећу реченице, ни речи одавно заборављене.

Тражим звезде и месец и шум мора
Којих нема у мојој улици.
Да тражим речи за неку другу.
Дамари туђе крви пеку!

Коме да певам?
Њему, чије пољупце време брише,
Њему, који можда не би волео моје боре.

Или теби, који не хајеш да л’ стварно постојим
Ал’ свићеш моја јутра, и будиш моју сузу
Песмама које нису огледало моје.

Јелена Геренцир
Сиднеј

INTERNET KAFE

Jutro ne baš mlado
Sa zebnjom otvaram net.
Da li je stigla nova pesma?

Tražim sebe u svakoj tvojoj reči
Znas li me?
Da li čekas noći da dotakneš moje usne,
I nagovoris muzu da budi moju dušu?
Ma ne, to je samo pesnik koji seje lepotu
Pa je i mene slučajno dotakla.

Hoću da spavam, neću ovaj bol.
Neću poeziju.
Zaboravljam sve i hoću moj ritam.
Znam svaki kamen na njemu.
Neću rečenice, ni reči odavno zaboravljene.

Tražim zvezde i mesec i šum mora
Kojih nema u mojoj ulici.
Da tražim reči za neku drugu.
Damari tudje krvi peku!

Kome da pevam?
Njemu, čije poljupce vreme briše,
Njemu, koji možda ne bi voleo moje bore.

Ili tebi, koji ne haješ da l’ stvarno postojim
Al’ svićeš moja jutra, i budiš moju suzu
Pesmama koje nisu ogledalo moje.

Jelena Gerencir
Sydney

ТЕБИ

Личиш ми на неког кога сам давно умало заволела.
Па кобајаги заборавила.
Личиш ми на снове, тешке и недостижне. 
Личиш ми на кишу, блатњаве гумене чизме после ње.
Личиш ми на једног дечака чије су ме очи болеле и гореле 
и тако страшно, страшно желеле.
И све ми то личи на тебе.

Подсећаш ме на машту, на једну клупу, 
на сивило у небу, на плаветнило у леду.
Подсећаш ме на страх и страст и сласт. 
Подсећаш ме на срећу.
И све ме то подсећа на тебе.

А у суштини ти си то и много више, 
нешто много тише.
Ти си све птице у мојој коси,
сви мишеви у мом срцу.
Ти си вода.
Ти си крв и сузе и земља и хлеб.
Ти си трептаји и уздаси и плач и мач
и тако си тако далеко.

Подсећаш на љубав, на први пољубац, на нежност. 
А то и јеси.

Јасмина Бербер
Сиднеј

TEBI

Ličiš mi na nekog koga sam davno umalo zavolela.
Pa kobajagi zaboravila.
Ličiš mi na snove, teške i nedostižne. 
Ličiš mi na kišu, blatnjave gumene čizme posle nje.
Ličiš mi na jednog dečaka čije su me oči bolele i gorele 
i tako strašno, strašno želele.
I sve mi to liči na tebe.

Podsećaš me na maštu, na jednu klupu, 
na sivilo u nebu, na plavetnilo u ledu.
Podsećaš me na strah i strast i slast. 
Podsećaš me na sreću.
I sve me to podseća na tebe.

A u suštini ti si to i mnogo više, 
nešto mnogo tiše.
Ti si sve ptice u mojoj kosi,
svi miševi u mom srcu.
Ti si voda.
Ti si krv i suze i zemlja i hleb.
Ti si treptaji i uzdasi i plač i mač
i tako si tako daleko.

Podsećaš na ljubav, na prvi poljubac, na nežnost. 
A to i jesi.

Jasmina Berber
Sydney

ХИМНА ЋИРИЛИЦИ

Србин има чиме да се дичи,
Предивна је слатка лепотица,
А чувена по великој причи,
То је, браћо, наша Ћирилица!

Ћирилица, наше свето писмо,
О свему нас непрестано учи:
Одкуда смо, ко смо и чији смо
И оснажи кад нас нешто мучи.

Ћирилица - наша узданица,
Чиста, бистра са светога врела,
То је наша златна огрлица
Што нам краси градове и села.

Ћирилица, то је наше благо
Што у срцу и у души зари,
Наша срећа, наше сунце драго
Што нам наши оставише стари.

То је наша птица ластавица,
Обилази читаву планету,
Она хита као свезналица,
Да долети свакоме детету.

Да му прича о српскоме роду
И преноси са оца на сина
О његовој борби за слободу,
Шта су лажи, а шта је истина.

Шта је Земља, а шта Васиона,
Ко ли коме по неправди суди,
Шта је светац, а шта је икона,
Ко су људи, а ко су нељуди?

Ко је Србин и српскога рода,
А да не зна шта је писмо Свето,
Шта је мутна, а шта бистра вода
Шта је свето, а шта је проклето!

И да не зна шта је то Азбука,
Искована од чистога злата.
За све Србе, срамота и брука,
Да нам она буде непозната!

Душан Гајић Зоља
Перт

HIMNA CIRILICI

Srbim ima cime da se dici,
Predivna je slatka lepotica,
A cuvena po velikoj prici,
To je, braco, nasa Cirilica!

Cirilica, nase sveto pismo,
O svemu nas neprestano uci:
Odkuda smo, ko smo I ciji smo
I osnazi kad nas nesto muci.

Cirilica-nasauzdanica,
Cista, bistra sa svetoga vrela,
To je nasa zlatna ogrlica
Sto nam krasi gradove I sela.

Cirilica, to je nase blago
Sto u srcu I u dusi zari,
Nasa sreca, nase sunce drago
Sto nam nasi ostavise stari.

To je nasa ptica lastavica,
Obilazi citavu planetu,
Ona hita kao sveznalica,
Da doleti svakome detetu.

Da mu prica o srpskome rodu
I prenosi sa oca na sina
O njegovoj borbi za slobodu,
Sta su lazi, a sta je istina.

Sta je Zemlja, a sta Vasiona,
Ko li kome po nepravdi sudi,
Sta je svetac, a sta je ikona,
Ko su ljudi, a ko su neljudi?

Ko je srbin I srpskoga roda,
A da ne zna sta je pismo Sveto,
Sta je mutna, a sta bistra voda
Sta je sveto, a sta je prokleto!

I d ane zna sta je to Azbuka,
Iskovana od cistoga zlata.
Za sve Srbe, sramota I bruka,
Da nam ona bude nepoznata!

Dusan Gajic Zolja
Pert

 

ЧУВАТИ…

Шта значи чувати?
Чувати здравље важно је
Чувати паре (то нужно зло)
Чувати љубав,
Чувати твоје,
Чувати пријатеље
Чувати своју децу,
И унуке веома је важно,
Чувати истину од лажи
Чувати Господа Исуса Христа,
У срцу свом,
Најдраже је и сачувати га.

Мирјана Миња Вукмировић
Перт

ČUVATI…

Šta znači čuvati ?
Čuvati zdravlje važno je
Čuvati pare (to nužno zlo)
Čuvati ljubav,
Čuvati tvoje,
Čuvati prijatelje
Čuvati svoju decu,
I unuke veoma je važno,
Čuvati istinu od laži
Čuvati Gospoda Isusa Hrista,
U srcu svom,
Najdraže je i sačuvati ga.

Mirjana Minja Vukmirovic
Pert

КАДА БИХ…

Када бих ти прво била
Кад отвориш снене очи,
Тада бих у дане твоје
Ведре зоре доносила.

Када бих те ја будила,
Чувала бих снове твоје
Терајући тамне сени
Са капака твојих морних.

Када бих крај тебе снила,
Као вечна твоја друга,
Слушала бих срце твоје
Срећна што је тако близу.

Када бих те ја будила,
Лице бих ти посипала
Латицама белих ружа,
И њиховом росом мила.

Мира Драговић
Перт

KADA BIH…

Kada bih ti prvo bila
Kad otvoriš snene oči,
Tada bih u dane tvoje
Vedre zore donosila.

Kada bih te ja budila,
Čuvala bih snove tvoje
Terajući tamne seni
Sa kapaka tvojih mornih.

Kada bih kraj tebe snila,
Kao večna tvoja druga,
Slusala bih srce tvoje
Srećna sto je tako blizu.

Kada bih te ja budila,
Lice bih ti posipala
Laticama belih ruža,
I njihovom rosom mila.

Mira Dragovic
Pert

КАМЕН ОКО ДУШЕ

Камен око душе претежак и сив
Једина колајна за погрешан корак
Опомиње да сам од рођења крив
За суморне мисли и набујали мрак
У ком превјешто пливам одавно

Рацколници са свима и свачим
Цветају као утјеха за кратки бљесак
С њима једино могу да се качим
Док ме зову уцвјељени весељак
Од јада туге и немоћног постајања

Да сам бар дружбеник кужног сотоне
Или да сам слиједбеник поноћних вампира
Да знам како се у порок вјечни тоне
Док ми мјесечина последњи валцер свира
За све гријехе које учинио никад нисам

Ех, када би ме родили опет
На размеђи разума и људског хира
Никад више не бих био распет
на распелу којим свевишњи кокетира
За мој и властити опрост

Знам судбина се увијек враћа
На мјесто гдје су жртве постојане
Живот пречесто проклества се лаћа
Као једине непрочишћене ране
Која поклања вјечност несретника

Миљан Ковачевић
Перт

KAMEN OKO DUŠE

Kamen oko duše pretežak i siv
Jedina kolajna za pogrešan korak
Opominje da sam od rodjenja kriv
Za sumorne misli i nabujali mrak
U kom  prevješto plivam odavno

Rackolnici sa svima i svačim
Cvetaju kao utjeha za kratki bljesak
S njima jedino mogu da se kačim
Dok me zovu ucvjeljeni veseljak
Od jada tuge i nemoćnog postajanja

Da sam bar družbenik kužnog sotone
Ili da sam slijedbenik ponoćnih vampira
Da znam kako se u porok vječni tone
Dok mi mjesečina poslednji valcer svira
Za sve grijehe koje učinio nikad nisam

Eh, kada bi me rodili opet
Na razmedji razuma i ljudskog hira
Nikad više ne bih bio raspet
na raspelu kojim svevišnji koketira
Za moj i vlastiti oprost

Znam sudbina se uvijek vraća
Na mjesto gdje su žrtve postojane
Život prečesto proklestva se laća
Kao jedine nepročišćene rane
Koja poklanja vječnost nesretnika

Miljan Kovacevic
Pert

ЉУБАВ

Љубав, ватра у грудима
Љубав, у другим људима,
Љубав у болима,
У ходнику са тугом
Испод крова са тупим углом.
Љубав у болу,
Као на операционом столу
Неизвесна и хладна,
Као осећај сребрне тацне.
Љубав сјајна.
Изволите,
Ако смете да волите.

Јелена Динић
Аделаиде

LJUBAV

Ljubav, vatra u grudima
Ljubav, u drugim ljudima,
Ljubav u bolima,
U hodniku sa tugom
Ispod krova sa tupim uglom.
Ljubav u bolu,
Kao na operacionom stolu
Neizvesna i hladna,
Kao osećaj srebrne tacne.
Ljubav sjajna.
Izvolite,
Ako smete da volite.

Jelena Dinic
Adelaide

АМОРОВА СТРЕЛА

Кад те сретнем на улици
Поцрвени лице.

Кад ми руку своју пружиш
Затрепери срце.

Када кући мене пратиш
У пламену лица.

Кад стигнемо ми пред кућу,
На уснама срца.

Кад ме оком ти погледаш,
Аморова стрела бије.

Кад ми њиме ти намигнеш,
Муња томе равна није.

Када оба ока твоја,
На ме баце поглед један,

Које злато и богатство,
Погледа је тога вредан?!

Цвија Митровић-Ашћерић
Аделаиде

AMOROVA STRELA

Kad te sretnem na ulici
Pocrveni lice.

Kad mi ruku svoju pružiš
Zatreperi srce.

Kada kući mene pratiš
U plamenu lica.

Kad stignemo mi pred kuću,
Na usnama srca.

Kad me okom ti pogledaš,
Amorova strela bije.

Kad mi njime ti namigneš,
Munja tome ravna nije.

Kada oba oka tvoja,
Na me bace pogled jedan,

Koje zlato i bogastvo,
Pogleda je toga vredan?!

Cvija Mitrovic-Asceric
Adelaide

БУМЕРАНГ НЕ ПРАШТА

Кад узрокујеш размисли
У сили ширине и за разум има
Немој у чељуст кост наивним
Бумеранг не прашта
На извор врела се враћа
Тад сила може да буде још јача
Дужина лета краћа ил’даља
Зависи од избачаја
Не брише трагове сјећања
Кад чистим испашта
Толико исковане љепоте
Под капом неба
Од храма у Карнаку, Семирамиде
Кеопса, Акропоља и још стотине
Других чуда свијета
У теби мач варвара
Посљедње чудо хара
За злочин исповијед опрост нема
Пред станицом чекања
Наточи у ум
Само на једно мјесто
Све одлази
Све сем прошлости
А крваво и добро остаје
На стази источно од заборава

Војислав Воја Дерић
Мелбурн

BUMERANG NE PRAŠTA

Kad uzrokuješ razmisli
U sili širine i za razum ima
Nemoj u čeljust kost naivnim
Bumerang ne prašta
Na izvor vrela se vraća
Tad sila može da bude još jača
Dužina leta kraća il’dalja
Zavisi od izbačaja
Ne briše tragove sjećanja
Kad čistim ispašta
Toliko iskovane ljepote
Pod kapom neba
Od hrama u Karnaku, Semiramide
Keopsa, Akropolja i još stotine
Drugih čuda svijeta
U tebi mač varvara
Posljednje čudo hara
Za zločin ispovijed oprost nema
Pred stanicom čekanja
Natoči u um
Samo na jedno mjesto
Sve odlazi
Sve sem prošlosti
A krvavo i dobro ostaje
Na stazi istočno od zaborava

Vojislav Voja Deric
Melburn

ДОКТОР НА СЕЛУ

ДОКТОР: Молим, нека уђе ко је следећи!

Пацијент: ( Неки залудни сељак, који је намислио да се мало шегачи са сеоским доктором - улази ) - Здраво докторе, како си?

ДОКТОР: Добро сам, хвала. Хајде уђите, да затворим врата. Свуците се до пола и реците, на што се жалите?

ПАЦИЈЕНТ: ( Почиње да прича нешто без везе: ) - Па овај, не жалим се на ништа а и немам коме, да ти кажем право. Него ето, ја навратио више онако. Мислио сам да се упознамо, а онда би могли да попричамо и о неким општим стварима. Рачунам, ви доктори све најбоље знате, И тако то. Али по овоме како си ме дочекао, теби изгледа и није толико стало до разговора са мном. Чујем и жене свашта причају по селу, а сељаци се жале да им много наплаћујете прегледе. Али нисам ја то тео, него…

ДОКТОР: Добро, добро Милентије, све је у реду. Само седите и причекајте, сад ћу ја.

ПАЦИЈЕНТ: (Наставља, више за себе:) - Па да, он тамо нешто пискара, и не слуша шта ја причам. Неће он да се рукује са сељацима, а живе од њи’. Без нас бре не може ни држава да опстане, а камоли ви докторе. Сељак може много да издржи и да трпи, то да знаш. Нисмо ми на прилику као они неки уштиркани грађани, који живу док живу, а кад једном падну - више се не дигну. Ми сељаци смо ти на све отпорни и прави филозофи, ако ниси знао. Ево на пример, ако нам нешто загусти код вас доктори или судију, ми ударимо млади прасићи, јагњићи и друге намернице - па све испадне како ми оћемо! Чак ни са државу, немамо неки већи спорови. Кад се ми сељаци узјогунимо, да ви’ш како ови из Општину одмекну ки памук. Све ће ви кажу угодимо, само немој са се лудирате…

ДОКТОР: (Уписује нешто у књигу и повремено диже поглед према овом необичном пацијенту, и не слушајући га.)

ПАЦИЈЕНТ: - Ето и овај што је био пре мене, каже да ни са њим ниси тео да се поздравиш, биће из хигијенски разлози? Али ја сам здрав, докторе. Мала пре’лада и ништа више, како дође тако оде. Не би ни то било него она моја баба, да простиш, окренула се на другу страну и свукла поњаву са мене. Иначе ја сам још добро држећи, а нисам ни стар толико. Сваки Божић пијем дренак у вино, тако да немам ни наследна болес’ не брини докторе, кад ти кажем.

ДОКТОР: Ама добро него, хоћете ли већ једном престати да причате, прије него што вас нешто питам? Па ваљда сам ја овде зато да утврдим, да ли сте од нечега болесни или не. Зашто сте онда долазили, да ми одузимате драгоцено време? И молим вас, не обраћајте ми се више са “Ти” него са “Ви”, или барем са, Докторе!

ПАЦИЈЕНТ: - Ма оћу докторе, што да нећу. Него ето видим био си ту сам, оћу рећи били сте сами овде, па реко…

ДОКТОР: Истина је да сам био сам, али се ви свеједно требате културно понашати. Та нисам ја са вама козе чувао!

ПАЦИЈЕНТ: - Па ниси, не кажем да јеси. А шта се тиче коза, то већ знам и сам. Оно после рата дошли комунисти на власт, и све козе потаманили! Сад чујем да опет може да имаш козу, ако оћеш. Али да извинеш, дошло време да нико више не мари ни за село у ком се родио, а камоли да држи стоку или ради на њиви.

ДОКТОР: Добро али молим вас, ја немам толико времена да се надмудрујем са вама! Реците ми најзад зашто сте дошли, па ћу вас прегледати?

ПАЦИЈЕНТ: - Па ето, дошао сам да ми кажете, колико ћу још дуго да живим?

ДОКТОР: Јаој човече, па ви сте немогући. Како можете толико да ме гњавите, да ли сте ви нормални. Молим вас изађите, нека уђу они којима је моја помоћ заиста потребна. Одкуда ја знам колико ћете ви још да живите, па то не зна нико!

ПАЦИЈЕНТ: - Како не знате, докторе? Мојем покојном деди његов доктор рек’о, да ће да живи највише месец дана, и он умро после три недеље.

ДОКТОР: Е, то је већ нешто друго. Зависно од врсте оболења, ми некад можемо приближно да утврдимо, колико ће још дуго пацијент моћи да одолева некој опакој болести. На основу тога после знамо, када ће од прилике и смрт наступити.

ПАЦИЈЕНТ: - Па и није ми баш јасно, докторе. Значи ви то као погодите, кад је човек већ једном ногом у гробу? Е тако може да погоди и моја баба, која ни дана није ишла у школу! Често сам чуо када за неку стару особу каже, да неће претерати зиму, и она не претера. Ала сте ми ви неки доктори…

ДОКТОР: ( Љутито:) Молим вас, престаните већ једном са тим вашим глупостима. Излазите напоље и да се овде нисте више појавили, срам вас било!

ПАЦИЈЕНТ: - Па да опет смо ми сељаци криви, а ви доктори шта све не радите са нама. Стално експериментишете, па ко преживи! А да и не говоримо о томе, кад вам дође нека лепа и млада пацијенткиња…

ДОКТОР: (Већ му је било свега доста!) Извадио је нешто из ладице и пошао према пацијенту, који је сада одједном био смртно преплашен!

ПАЦИЈЕНТ: - Докторе па шт-шта радиш т.ј. радите, за име Бога?! И јаој ко-колика је! Остави ту иглу мо-молим те ко брата ево одма идем, са-само да нађем врата, и јаој ма-мајко моја. Немој докторе, ку-кумим те Богом. Ја сам овај тео само мало да се на-нашалим с’ тебе, па ваљда знаш да ми сељаци и ни-нисмо за ништа друго, него за…еве обећавам живота ми, не-нећу више ни на улици да ти се јавим, а камоли да-до-дођем код тебе. Само ме пу-пусти да изађем, и биће све…
У-упомоћ, упомоћ!-Кврррц! Бум! Трааасс!!!

ДОКТОР: ( Секретарици, у предсобљу:) Позовите мајстора, да замени стакла на прозору! Не верујем да ће нам се овај пацијент скоро појавити…

Живорад Јовановић
Камбера

DOKTOR NA SELU

DOKTOR:  Molim, neka udje ko je sledeći!

Pacijent:  ( Neki zaludni seljak, koji je namislio da se malo šegači sa seoskim doktorom - ulazi ) - Srdavo doktore, kako si?

DOKTOR:  Dobro sam, hvala. Hajde udjite, da zatvorim vrata. Svucite se do pola i recite, na što se žalite?

PACIJENT:  ( Počinje da priča nesto bez veze: ) - Pa ovaj,  ne žalim se na ništa a i nemam kome, da ti kažem pravo. Nego eto, ja navratio više onako. Mislio sam da se upoznamo, a onda bi mogli da popričamo i o nekim opštim stvarima. Računam, vi doktori sve najbolje znate, I tako to. Ali po ovome kako si me dočekao, tebi izgleda i nije toliko stalo do razgovora sa mnom. Čujem i žene svašta pričaju po selu, a seljaci se žale da im mnogo naplaćujete preglede. Ali nisam ja to teo, nego…

DOKTOR:  Dobro, dobro Milentije, sve je u redu. Samo sedite i pričekajte, sad ću ja.

PACIJENT:  (Nastavlja, vise za sebe:) - Pa da, on tamo nešto piskara, I ne sluša šta ja pričam. Neće on da se rukuje sa seljacima, a žive od nji’. Bez nas bre ne može ni država da opstane, a kamoli vi doktore. Seljak može mnogo da izdrži i da trpi, to da znaš. Nismo mi na priliku kao oni neki uštirkani gradjani, koji živu dok živu, a kad jednom padnu - više se ne dignu. Mi seljaci smo ti na sve otporni i pravi filozofi, ako nisi znao. Evo na primer, ako nam nešto zagusti kod vas doktori ili sudiju, mi udarimo mladi prasići, jagnjići i druge namernice - pa sve ispadne kako mi oćemo!  Čak ni sa državu, nemamo neki veći sporovi. Kad se mi seljaci uzjogunimo, da vi’š kako ovi iz Opštinu odmeknu ki pamuk. Sve će vi kažu ugodimo, samo nemoj sa se ludirate…

DOKTOR:  (Upisuje nešto u knjigu i povremeno diže pogled prema ovom neobičnom pacijentu, i ne slušajući ga.)

PACIJENT: - Eto i ovaj što je bio pre mene, kaže da ni sa njim nisi teo da se pozdraviš,  biće iz higijenski razlozi? Ali ja sam zdrav, doktore.  Mala pre’lada i ništa više, kako dodje tako ode. Ne bi ni to bilo nego ona moja baba, da prostiš, okrenula se na drugu stranu i svukla ponjavu sa mene. Inače ja sam još dobro drzeći, a nisam ni star toliko. Svaki Bozić pijem drenak u vino,  tako da nemam ni nasledna boles’ ne brini doktore, kad ti kažem.

DOKTOR:  Ama dobro nego, hoćete li već jrdnom prestati da pričate, prije nego što vas nešto pitam?  Pa valjda sam ja ovde zato da utvrdim, da li ste od nečega bolesni ili ne. Zašto ste onda dolazili, da mi oduzimate dragoceno vreme? I molim vas, ne obraćajte mi se više sa “Ti” nego sa  “Vi”,  ili barem sa, Doktore!

PACIJENT: - Ma oću doktore, što da neću.  Nego eto vidim bio si tu sam, oću reći bili ste sami ovde, pa reko…

DOKTOR: Istina je da sam bio sam, ali se vi svejedno trebate kulturno ponašati. Ta nisam ja sa vama koze čuvao!

PACIJENT: - Pa nisi, ne kažem da jesi. A šta se tiče koza, to već znam i sam. Ono posle rata došli komunisti na vlast, i sve koze potamanili!  Sad čujem da opet može da imaš kozu, ako oćeš. Ali da izvineš, došlo vreme da niko više ne mari ni za selo u kom se rodio, a kamoli da drži stoku ili radi na njivi.

DOKTOR:  Dobro ali molim vas, ja nemam toliko vremena da se nadmudrujem sa vama! Recite mi najzad zašto ste došli, pa ću vas pregledati?

PACIJENT: -  Pa eto, došao sam da mi kažete, koliko ću još dugo da živim?

DOKTOR:   jaoj čoveče,  pa vi ste nemogući. Kako možete toliko da me gnjavite, da li ste vi normalni. Molim vas izadjite, neka udju oni kojima je moja pomoć zaista potrebna. Odkuda ja znam koliko ćete vi još da živite, pa to ne zna niko!

PACIJENT: - Kako ne znate, doktore?  Mojem pokojnom dedi njegov doktor rek’o,
da ce da živi najviše mesec dana, i on umro posle tri nedelje.

DOKTOR:  E, to je već nešto drugo.  Zavisno od vrste obolenja, mi nekad možemo približno da utvrdimo, koliko će jos dugo pacijent moći da odoleva nekoj opakoj bolesti. Na osnovu toga posle znamo, kada ce od prilike i smrt nastupiti.

PACIJENT: - Pa i nije mi baš jasno, doktore. Znači vi to kao pogodite, kad je čovek već jednom nogom u grobu? E tako može da pogodi i moja baba, koja ni dana nije išla u školu! Često sam čuo kada za neku staru osobu kaže, da nece preterati zimu, i ona ne pretera. Ala ste mi vi neki doktori…

DOKTOR:  ( Ljutito:) Molim vas, prestanite već jednom sa tim vašim glupostima. Izlazite napolje i da se ovde niste više pojavili, sram vas bilo!

PACIJENT: - Pa da opet smo mi seljaci krivi, a vi doktori šta sve ne radite sa nama. Stalno eksperimentišete, pa ko preživi! A da i ne govorimo o tome, kad vam dodje neka lepa i mlada pacijntkinja…

DOKTOR: (Već mu je bilo svega dosta!) Izvadio je nešto iz ladice i pošao prema pacijentu, koji je sada odjednom bio smrtno preplašen!

PACIJENT: - Doktore pa št-šta radiš t.j. radite, za ime Boga?! I jaoj ko-kolikaje! Ostavi tu iglu mo-molim te ko brata evo odma idem, sa-samo da nadjem vrata.
I jaoj ma-majko moja.  Nemoj doktore, ku-kumim te Bogom. Ja sam ovaj teo samo malo da se na-našalim s’ tebe, pa valjda znaš da mi seljaci i ni-nismo za ništa drugo, nego za…eve obećavam života mi, ne-neću više ni na ulici da ti se javim, a kamoli da-do-dodjem kod tebe. Samo me pu-pusti da izadjem, I biće sve…
U-upomoć, upomoć!-Kvrrrc! Bum! Traaass!!!

DOKTOR:  ( Sekretarici, u predsoblju:) Pozovite majstora, da zameni stakla na prozoru! Ne verujem da će nam se ovaj pacijent skoro pojaviti…

Zivorad Jovanovic
Kambera