ПРАВЕД - РУЈЕВИТ

Из књиге М. С. Милојевића: " Песме и обичаји укупног народа српског"
Песме у којима се помињу Прав/ед/ и Рујевит

1.

Чесне врсте ми понесемо,
Господи помилуј,
Господи помилуј. Амин!
Чесне крсте милог Бога,
Милог Бога Рујевита,
Рујевита силног Бога.
Што нам бије душманине,
Душманине Тартарине.
Што нам даје берићета,
Берићета изобиља.
Чесне крсте ми кренусмо.
Чесне крсте дивног Бога,
Дивног Бога седмоглавог
Рујевита Правовида.
Милог Бога Прове Праве.
Да нам буде све честито,
Све честито племенито,
Сваком право и угодно.
 
2.

Јасно ми сонце станало,
Чесне ми крсте гледало.
Чесне ми крсте и звона,
И тај велик сабора.
Сонце ми стало гледало
На њег се Господ смејао.
Мили нас Господ мој Праве.
Сабор ми гледо со сонце.
Што в њему сва правда ми.
Никоме кривде немаше.
Сонце ми станало
На стред неба висока.
С њега ми Боже гледеше.
Мили ми Боже Рујевит

Од Сарџе досељеника в Смедерево од Костурска нахија во Стара Србија земља Албанија.
 
3.

Павел и Петер две ори вода.
Павел и Петер Прове Ронјевит.
Павел ми Петру лепо говори
Ронјевит Прову лепо говори!
Полека Петре полека брате!
Полека Прове полека брате!
Полека води вито то оро!
Ол су невести морни уморни,
Вес ден денеска крсти носиле.
Крсти носиле Бога молиле,
Бога молиле вишњег Господа:
Да ни се роди бела пченица."
Павел и Петер две ори води.
Павел и Петер два брата родна.
Павел и Петер Ронјевит и Прово
Прове Ронјевиту тихо говори:
"Полека брате полека Ронјевиту!
Полека води вито то оро!
Ол су девојки морни уморни:
Вес ден денеска крсти носиле,
Крсти носиле Бога молиле;
Да ни се роди црвено вино,
Да се ни поји сабор панађур.
Да ни се напоји и војну веће,
На коју страну на који народ:
На ту ми страну Грчку Бонгарску.
На ту ми страну Црну Татарску.
Црну Татарску црну Манџурску
И на ту страну род Алеманску.

От Петро на син Никлин село Држилово во Стар Србија земља Албанија.
 
4. Моба и Жеђ или постанак Орида.

Силна моба пченицу ми жњела.
Силну мобу жеђца ми морила
До по дана моба узвикује,
Од по дана моба јадикује
Што неима студена водица.
Пратише гу та млада девојка;
Да ми иде за гора на вода
Да донесе студена водица.
Ведра узе па оде на вода,
А на вода за гора голема
За Качаник гору змијурина.
Моба чека из гора водица
Моба чека, али дева нема.
Када дева на водица дошла
Кондиром се млада умијваше
Јабуком се зеленом играла.
Укршила ведре и кондира,
Изгубила зелена јабука;
Те узпишта лијепа девојка.
Она пишти доле ми се чуло.
Дочуло гу овчар од оваца
Стера овце доле у равнина,
У равнина под јела зелена,
Да пландују лада дебелога.
Диже ведро на јела зелена,
Па ми слезе девојку догледа,
Увати гу ко соко пилицу.
Љубио је за недељу дана,
А у другу недељу венчао
И моби се доле поврнуо,
Али мобе ни од чуда нема.
Где је било жито и пченица,
Туд порасла трава чемерница.
Где је била моба силовита
Туј играју Виле Самовиле.
Где су били двори девојачкиј,
То се стори големо језеро:
У језеро риба свакојака,
Понајвише жута и зелена.
Виш језера брдо израстило
Веље брдо Оридак камена,
А на њему град се саградио
Саградио тај Ориде клети
И у њему Правда коња јаше
Коња јаше с коњем говорио:
"Давор доро, давор добро моје!
Далеко ми сестрица побегла,
За Качаник голема планина
Можеш ли је ти догнати доро?
Обе ћу ти ноге позлатити.
Подковати сребром и бисером,
А стражње ти ноге позлатити,
Да доведем моја мила сеја,
У Орида мога добра града
Да ми двори љубу и невесту
Љубу Стану а невесту Благу"
Доро Правди право говорио.
"Догнао би мили господару!
Догнао би твоју милу сеју!
Твоју сеју Златију девојку,
Ал се бојим Богдана овчара
Са његових девет миле браће
С Вукашина и са Богдашина
С Јуришаном и са Драгишаном,
Борашином и тим Ђурашином,
Драгичаном и Андрочаном
И Вељисавом братом понајмлађим.
Обе ће ми ноге саломити,
А стражње ми огњем сагорети
Те ћу остат грдан у свијету"

Ово је песма митска и мобска. Од г. Анд. свешт. Ср.