ПОЕТА - Песме о мајци

		ПЕСМЕ О МАЈЦИ АНТОЛОГИЈА
		Лепа Симић ЗАКРПЉЕНЕ МИСЛИ Као камен стојим не могу се маћи замислим се и препустим ветру да ме тресе, ко јесењи дани. А ти мила моја, чекаш ли ме... Крај ватре у тами, насуканих мисли да л' сам одгодила време да ли ћу доћи за празничке дане..? Молим звезде по ноћноме чувару уздах твој у осмех старачке боре да развуку... Да не дремаш на столици сама и не плетеш мисли све до зоре! Дражесна моја мајко - танка је линија живота пази да не озебеш; огрни топла недра твоја не извируј кроз прозор чежњом нестрпљења Mилa моја сакрила бих се у теби као Сунце иза црвеног неба топлином да ме грејеш све док будеш - све док будем жива! Татјана Дебељачки МАЈКО Ако је твој живот био лагано умирање, у том ритму био је мој брзо живљење. Исто је; видим дан, видим велики дан, видим славан дан, моја мајко. Ако нешто моју душу разара, а унела сам пуно оптимизма, веруј ми, мајко. Ти изузетна. У твом је оку моја срећа, због тебе сам ја постојана и позитивна. Долази и одлази зло. Опет смо се нашли и терали, и тако у круг. Туга прави усне неме. Зар немам право гласно да волим? Написаћу велику песму. ЉУБАВИ И ПРОКЛЕТСТВА, МАЈКО Кажу да то није било, ал јесте Кажу нисам добро видела, ал јесам. Страх ме надева са свих страна истина је. Урлам у себи да ли је у реду, ал урлам. Кријем оно што видим, ал морам. Знам боли то моју маму, ал мама, Пробуди ме усред ноћи глад, зашто? Попијем чашу воде, глад је ту, зашто? Ко може разумети готово све, али нико. Не гладује стомак од глади, али зашто? Неко је крив, а ко? По стоти пут голе ноге и груди, али. Сунце се бори да изађе, па и оно у грудима, али чему, коме? И јесте и јесам Истина је истина је. Урлала сам, морала сам И шта сад, МАМА? Веселин Џелетовић Павлов МАЈЦИ Много ми недостају твоје речи чак и заповед да урадим нешто време не може ране да излечи сузе те научи да сакриваш вешто. Твога гласа нема, све остало ту је чак још зором чујем: хајде, узми слатко лагани ти корак кућом одјекује као да си негде изишла на кратко. А можда си отишла звезде да ми скинеш јер све друго ти си мени дала никад ниси престала да стрепиш и бринеш а ја никад нисам рекао ти хвала. Празнина притиска и није ми лако али кад год погледам у небо високо знам да си ту негде, и осетим како на ме будно пази твоје брижно око. Знам да ме гледаш негде из прикрајка а кад навру сећања и тренуци сете слутим да се пита моја стара мајка: „Где ли је, шта ради, њено мало дете“. Одговор ти шаљем, сада ми не смета то питање због кога осећах се јадно: твој син мали од шесдесет лета добро је обучен и није му хладно. *Милисав Ђурић* СЕДАМ СРЦА МАЈКА ИМА Стара лампа догоријева и по зиду шара сјене, забринуто лице мајке прелистава успомене. Како ли су, шта ли раде? да ли неће да озебу, та мајчинска осјећања меку душу, мазе, гребу. Седам срца мајка има седам ноћи неспавани, чак и снове када снива у глави јој малишани. И у зору док се буди обузму је брижне сјете, ,,драги Боже,, прошапута сачувај ми моје дијете. Стара лампа догорела још на зиду стоји сјена, а у мени седам срца на мајку ми успомена... МОЛИТВА МАЈКЕ У кући маленој на крају села стара лампа још увијек гори, старица крхка, сва невесела за сина свога молитву збори. Дигнуте главе у небо гледа а мисли њене ка богу лете, старачке руке као од леда крсте и моле за своје дијете. Старице мила, мајчице драга, шапати твоји стижу до Бога, молитва твоја чини ме сретним иако далеко од ока твога. У старој кући на крају села, мали прозорчић истину крије, старица мајка сва невесела кроз прозор гледа и сузе лије. За сина свога, светиње њене из њених младих дана, проклиње судбу и живот тешки зашто је опет сама. Старице мила, мајчице моја, шапати твоји стижу до Бога, молитва твоја чини ме сретним иако далеко од ока твога... Марко Љ. Ружичић МАЈКО Крхка старице, забринута лица, наборана тужна чела, зашто си тако забринута за сто испред мене сјела? Видим да без апетита ти ручак ручаш свој, зашто ти је поглед тужан пита те син твој? И док ломиш залогаје, дрхте ти руке уморне од рада, зашто си невесела и душа ти пуна јада? Док гледаш моје сиједе косе, гдје те мисли носе, у дане дјетињства твога, дане младости твоје, мислиш ли мајко сада на дјетињство твоје ил' моје? Развесели душу, нека други бригу брину, боље ће сутра бити. Јачи смо од челика, то добро знаш, све ћеш издржати, тугу побиједити, у весељу је спас. МОЈОЈ МАЈЦИ МИЛОСАВИ „Најволим, кад киша пада, спава и у Уџери капи ударају у ситни цријеп, „Бибер“ а вјетар пири кроз, „Баџу“, на крову. Еее, Боже милине, причала си ми мајко. Волила си кишне ноћи и сунчана јутра Живот на селу, жубор наше ријеке Игру јагањаца. Волила си мене и моја три брата Ђурђевданске уранке Мирис јоргована, а ми смо волили Тебе и Тату. Вама поклањам јутарњу росу поред наше Широке ријеке и сунце на уранку. Теби поклањам пјесму ову и себе мајко. Зорица Сентић Да тебе није, не би ни мене било да тебе није не бих видела Небо да тебе није да ли би сунца било? да ли би било песме? Цвећа? да ли бих волела сиво? да ли би моје срце откуцавало? да ли би сијала месечина? да ли бих се родила да тебе није? за радост, за опроштај, за милост и за све што живот ми је дао то што јесам дугујем теби хвала, хвала, хвала да тебе није да тебе није било не би опстојала када те не буде више да ли ће ико ваздух да дише да ли ће се све осушити да ли ће ми се липа разлистати хоћу ли икада више удахнути дугујем ти све хвала волим те Мама. Драгана Рајак МАЈКА... Доводи се у везу са... Љубављу... Разумевањем, (највећим на свету). Осећањем сигурности. Речима утехе. Мајка, па то је наше... Детињство. Безбрижан сан. Наша Топлина. Нераскидива веза... Када кажем мајка, Заправо мислим на... Светлост, Пролеће, Небо плаво, Бескрајно И, Сунце на њему. Мајка, то је наше... Огромно поље, И, дрво на њему, , Дрво под које можемо стати А да нас ветрови неће одувати. Кажем, Мајка као... Стрепња. Слутња. Радост, Срећа. Мајка, Прва, Последња, Једина, Моја. Вида Ненадић МАЈЦИ МИЛИЦИ Да ли си то ти у нежној трави, што ми стопала босонога милује? Да ли ми то сад твојим топлим гласом говоре други? Да ли то у лицима драгих видим твоје лице? Да ли ми то на сваком путу којим идем још маше твоја рука? Да ли ми то ти шаљеш све ове лепе лептире и лептирице? Да ли ме то кад дођем одасвуда још твоја доброта дочекује? Да ли ме твоје драго срце и тамо где си жељно ишчекује? Да ли то ти одозго мене гледаш стално или ја гледам твојим очима? Знамо да имате песму о мајци. Пошаљите је...