![]() |
![]() |
|||
СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО
Истина о "Жутој кући" Роман о Немцу коме су пресадили српско срце Јованово написан је по истинитом догађају. Имена људи у роману нису идентична лицима из живота због могућих тужби и злоупотреба. Злочинци ће се већ сами препознати. Изводи из романа: ...Ове речи унеше додатни страх код отетих. Милан је знао ко је Исо, син Идриза из Дренице. Знао је да је за њим расписана потерница, од стране српских органа власти, још од 1990. године. Био је члан УЋК и извршио је десетине терористичких напада на полицију и цивиле, чак се и јавно хвалио неким страним медијима како је убијао цивиле само зато што су Срби. Иако није било доказа сви трагови су водили до њега да је подметнуо бомбу под три путничка аутобуса. Изузетно је био свиреп према Албанцима који су били лојални Југославији. Надимак који су му дали Албанци - Гуја - говорио је са каквим човеком имају посла... ...„Не секирајте се драги мој, тачно ћу Вам рећи у којим собама ћете извршити испитивања. Кућа коју ћете испитати налази се 15 км југозападно од града Буреља у Албанији. Njене координате су Вам написане овде, а на полеђини се налази скица просторија у кући.“ Форензичар узе цедуљу коју му је додао Јохан, збуњено гледајући у њега. Погледа папир на коме је писало ГПС Н41,32’, 43-9 Е 0,20,00’,01. Окрену полеђину и угледа прецизан распоред просторија. На цртежу који је гледао било је уписано тачно на којим местима, у само две собе, треба тражити остатке крви од импровизованих илегалних хируршких операција. ..
Доњи спрат "жуте куће", тлоцрт достављен БНД-у ... Повез са очију и селотејп са уста скинули су им након неколико сати, али су им руке и ноге и даље биле везане. Приметили су да се налазе у неком комбију, који вози кроз њима непознат предео и да је у комбију још неколико, њима непознатих људи. Из разговора са њима сазнаше да су Срби, отети такође пре неколико дана, али на сасвим другој територији Косова. Азем им свима рече да су били заточени у селу Ликовац код Србице, општина Дреница, да познаје и пут којим сада пролазе, јер је њиме раније ишао. Запрепастили су се када им је рекао да су у Албанији. У то су се убрзо и сами уверили када су видели путоказну таблу на којој је, на албанском језику, писало Кукëси. Азем рече да се налазе у области Тропоја, округ Кукеш. Недуго затим комби се заустави у предграђу и из њега изведоше све отете, осим Јована и Азема. Ови се забринуто погледаше када схватише да њих двојицу возе на неко друго место. Зашто само њих, није им било јасно. Једино што их је разликовало од других отетих била је чињеница да су млађи и снажнији од њих. Јован помисли да их можда терају на неки присилни рад где су им потребни млађи људи. Азем је само ћутао. Проговорио је након неколико сати када је рекао да су сада већ дубоко на територији Албаније и да су прошли град Бурељ (Буррели) удаљен 90-ак километара од Тиране. Када су дошли до табле на којој је писало Рибе (Ррипе), комби скрену ка том селу. Зауставише се на самом крају села, испред једне двоспратне куће, офарбане у жуто...
Горњи спрат "жуте куће", тлоцрт достављен БНД-у ...„Због тога што сам схватио да не смем ићи у Дреницу са овим људима из ОВК. Наредниче, данас сам се уверио да је човек који ме је отео, и држао као таоца у Риму, управо овај Сабит. Њега су звали Велики шеф, тај глас никада нећу моћи да заборавим. Посумњао сам да је он, када сам га чуо како виче на албанском, али када сам га чуо како са Вама разговара на немачком уверио сам се 100 посто. Сигуран сам да ме је он држао заробљеног у оном подруму“ - узбуђеним гласом говорио је барон, сада већ зајапуреног лица. ... „Не само на томе, драги Јохане, по нашим сазнањима и на уценама, изнудама, на шверцу горива, трговини оружјем и највише дрогом - наредник застаде са причом и погледа унаоколо по празним хотелским столовима не би ли приметио да ли неко слуша њихов разговор, без обзира на то што причају на немачком језику - морате знати да ОВК није распуштена како Албанци говоре, они су и даље озбиљна војна сила, само сада делују као КСхИК, тајна и илегална војна организација косовских Албанаца. Једно од њихових седишта је управо овде у Гранд хотелу - сада већ бојажљивим гласом настави наредник - њени чланови су велики криминалци и баве се управо оним шта сам Вам навео. Такође, директно су одговорни актуелном политичком врху Косова, тако да није безбедно о томе овде причати. Поготову што сви њихови политички противници бивају убијени. И они затвори у Албанији, смештени по кућама, у једном од њих сте и били, створени су били за присталице Ибрахима Ругове које су тамо одводили, као и за чланове ФАРК-а, његове војске. Касније су им ти исти затвори послужили за тамничење Срба. Што је најважније огромно оружје се још увек налази у рукама Албанаца. Ми смо извели, мислим на НАТО, неколико неуспешних акција прикупљања оружја, и то углавном код грађана српске националности, по пријави Албанаца. Нисмо наишли на веће количине оружја јер су изгледа то мало што имају и сакрили. У албанска села нисмо смели ни да улазимо плашећи се инцидената јер су испровоцирали сукобе при самом помену на претрес кућа. Код Албанаца који живе у селима, још важе племенски закони и сматрају увредом када им се непозван уђе у кућу јер њихове жене, по том закону, не сме странац да види. Тако да албанске куће нисмо ни претресали, једино неке где смо имали сигурне доказе да се налази већа количина оружја и муниције. Те информације смо и добијали од Албанаца који су били противници те куће...
Доказ о нађеним стварима необичним за једно сеоско ђубриште, достављен БНД-у ... Форензичара и наредника Јохан је, у договорено време, сачекао у својој хотелској соби. Након куртоазног разговора наредник је извадио увећане фотографије ђубришта и откуцан списак предмета који су се видели на филму који им је Јохан доставио, а били су занимљиви за његову истрагу. Барон пажљиво прегледа фотографије и након тога прочита списак предмета на коме се, између осталог, налазило и: четири пластична ИВ (интравенозна) контејнера, шприцеви, кутије за лекове и празне боце tranxena, chloraphenicola, 250 mg cinarizina 25 mg buscopeana 10 mg, делови материјала хируршког огртача и опреме, футрола за пиштољ, шприцеви и празне боце, лекови и таблете. „Ми ништа, али ћу предати податке које имам надлежним војним службама. ..
Доказ о два гробља достављен БНД-у. Зашто ово никада није објављено? ... „Сигурно Вам је познат случај о нападу у Дечанима на једну породицу од стране бившег команданта ОВК за Метохију, овог у чијем замку смо били данас. Он је са тридесетак својих људи, наоружаних до зуба, напао на кућу својих противника. Да није било зида којим је опасана кућа сигурно би напад успео. Овако су жртве успеле да се одбране и чак да ране вођу нападача.“ - настави Бајрам причу, међутим наредник га прекиде: Књигу можете наручити на: на телефоне 011 2545872, 062252598 мејлом: redakcija@poetabg.com или путем наше интернет књижаре |
||||