СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО
Веселин П. Џелетовић

Истина о "Жутој кући"
Слика на корици (детаљ) - „Жута кућа“, Саша Ј. Мишковић, сликар
Дизајн корица - Мићо Поповић

Роман о Немцу коме су пресадили српско срце Јованово написан је по истинитом догађају. Имена људи у роману нису идентична лицима из живота због могућих тужби и злоупотреба. Злочинци ће се већ сами препознати.

Изводи из романа:

...Ове речи унеше додатни страх код отетих. Милан је знао ко је Исо, син Идриза из Дренице. Знао је да је за њим расписана потерница, од стране српских органа власти, још од 1990. године. Био је члан УЋК и извршио је десетине терористичких напада на полицију и цивиле, чак се и јавно хвалио неким страним медијима како је убијао цивиле само зато што су Срби. Иако није било доказа сви трагови су водили до њега да је подметнуо бомбу под три путничка аутобуса. Изузетно је био свиреп према Албанцима који су били лојални Југославији. Надимак који су му дали Албанци  - Гуја - говорио је са каквим човеком имају посла...

...„Не секирајте се драги мој, тачно ћу Вам рећи у којим собама ћете извршити испитивања. Кућа коју ћете испитати налази се 15 км југозападно од града Буреља у Албанији. Njене координате су Вам написане овде, а на полеђини се налази скица просторија у кући.“

Доњи спрат "жуте куће", тлоцрт достављен БНД-у

... Повез са очију и селотејп са уста скинули су им након неколико сати, али су им руке и ноге и даље биле везане. Приметили су да се налазе у неком комбију, који вози кроз њима непознат предео и да је у комбију још неколико, њима непознатих људи. Из разговора са њима сазнаше да су Срби, отети такође пре неколико дана, али на сасвим другој територији Косова. Азем им свима рече да су били заточени у селу Ликовац код Србице, општина Дреница, да познаје и пут којим сада пролазе, јер је њиме раније ишао. Запрепастили су се када им је рекао да су у Албанији. У то су се убрзо и сами уверили када су видели путоказну таблу на којој је, на албанском језику, писало Кукëси. Азем рече да се налазе у области Тропоја, округ Кукеш. Недуго затим комби се заустави у предграђу и из њега изведоше све отете, осим Јована и Азема. Ови се забринуто погледаше када схватише да њих двојицу возе на неко друго место. Зашто само њих, није им било јасно. Једино што их је разликовало од других отетих била је чињеница да су млађи и снажнији од њих. Јован помисли да их можда терају на неки присилни рад где су им потребни млађи људи. Азем је само ћутао. Проговорио је након неколико сати када је рекао да су сада већ дубоко на територији Албаније и да су прошли град Бурељ (Буррели) удаљен 90-ак километара од Тиране. Када су дошли до табле на којој је писало Рибе (Ррипе), комби скрену ка том селу. Зауставише се на самом крају села, испред једне двоспратне куће, офарбане у жуто...

Горњи спрат "жуте куће", тлоцрт достављен БНД-у

...„Због тога што сам схватио да не смем ићи у Дреницу са овим људима из ОВК. Наредниче, данас сам се уверио да је човек који ме је отео, и држао као таоца у Риму, управо овај Сабит. Њега су звали Велики шеф, тај глас никада нећу моћи да заборавим. Посумњао сам да је он, када сам га чуо како виче на албанском, али када сам га чуо како са Вама разговара на немачком уверио сам се 100 посто. Сигуран сам да ме је он држао заробљеног у оном подруму“ - узбуђеним гласом говорио је барон, сада већ зајапуреног лица.
„Овај Сабит, код кога сте ме замолили да уђем са Рамизом и да га поздравим?“
„Да, наредниче, управо он. То је мој отмичар, то је човек коме сам платио откуп. То је тај убица који тргује људским органима. Видите шта је судбина. Истрага око отмице мене и Ханса, у Риму, није се померила с места. Полицајци једино претпостављају да је неко, док смо били на рецепцији хотела, чуо да узимамо најскупљи апартман и да је то дојавио отмичарима. А ја овде, на Косову, сазнајем ко нас је отео захваљујући пуком случају. И мојим сновима“.
Наредник још није могао да поверује у баронове речи да су га отели бивши борци ОВК. Зато је почео да говори, као да се правда, како његово пријатељство са Рамизом није присно, да су током рата сарађивали само путем средстава везе, којима су Рамизови људи јављали НАТО-у положај српских снага и та су места касније бомбардована. Наредник је рекао да је Рамиза упознао тек после потписивања примирја НАТО-а с Југославијом, када су се припадници ОВК јавно показали јер су се до тада крили, да они и нису ратовали против Југославије, већ је за њих тај прљави део посла одрадила међународна заједница. ОВК је само вршила осматрања, извиђања и јављања, као и поједине диверзантске акције у којима су углавном страдали цивили...

... „Не само на томе, драги Јохане, по нашим сазнањима и на уценама, изнудама, на шверцу горива, трговини оружјем и највише дрогом - наредник застаде са причом и погледа унаоколо по празним хотелским столовима не би ли приметио да ли неко слуша њихов разговор, без обзира на то што причају на немачком језику - морате знати да ОВК није распуштена како Албанци говоре, они су и даље озбиљна војна сила, само сада делују као КСхИК, тајна и илегална војна организација косовских Албанаца. Једно од њихових седишта је управо овде у Гранд хотелу - сада већ бојажљивим гласом настави наредник - њени чланови су велики криминалци и баве се управо оним шта сам Вам навео. Такође, директно су одговорни актуелном политичком врху Косова, тако да није безбедно о томе овде причати. Поготову што сви њихови политички противници бивају убијени. И они затвори у Албанији, смештени по кућама, у једном од њих сте и били, створени су били за присталице Ибрахима Ругове које су тамо одводили, као и за чланове ФАРК-а, његове војске. Касније су им ти исти затвори послужили за тамничење Срба. Што је најважније огромно оружје се још увек налази у рукама Албанаца.  Ми смо извели, мислим на НАТО, неколико неуспешних акција прикупљања оружја, и то углавном код грађана српске националности, по пријави Албанаца. Нисмо наишли на веће количине оружја јер су изгледа то мало што имају и сакрили. У албанска села нисмо смели ни да улазимо плашећи се инцидената јер су испровоцирали сукобе при самом помену на претрес кућа. Код Албанаца који живе у селима, још важе племенски закони и сматрају увредом када им се непозван уђе у кућу јер њихове жене, по том закону,  не сме странац да види. Тако да албанске куће нисмо ни претресали, једино неке где смо имали сигурне доказе да се налази већа количина оружја и муниције. Те информације смо и добијали од Албанаца који су били противници те куће...

Доказ о нађеним стварима необичним за једно сеоско ђубриште, достављен БНД-у

... Форензичара и наредника Јохан је, у договорено време, сачекао у својој хотелској соби. Након куртоазног разговора наредник је извадио увећане фотографије ђубришта и откуцан списак предмета који су се видели на филму који им је Јохан доставио, а били су занимљиви за његову истрагу. Барон пажљиво прегледа фотографије и након тога прочита списак предмета на коме се, између осталог, налазило и: четири пластична ИВ (интравенозна) контејнера, шприцеви, кутије за лекове и празне боце tranxena, chloraphenicola, 250 mg cinarizina 25 mg buscopeana 10 mg, делови материјала хируршког огртача и опреме, футрола за пиштољ, шприцеви и празне боце, лекови и таблете.
„Чудне ствари за једно сеоско ђубриште“ - прокоментарисао је наглас Јохан.
„Не само чудне господине бароне, већ се поједини предмети са списка користе искључиво у хируршким салама, питам се одакле то на једном сеоском ђубришту? Изгледа да је Ваш сан био истинит у сваком делићу. Шта предлажете да сада урадимо?“.

„Ми ништа, али ћу предати податке које имам надлежним војним службама. ..

Доказ о два гробља достављен БНД-у. Зашто ово никада није објављено?
Колико Срба је ту закопано?

... „Сигурно Вам је познат случај о нападу у Дечанима на једну породицу од стране бившег команданта ОВК за Метохију, овог у чијем замку смо били данас. Он је са тридесетак својих људи, наоружаних до зуба, напао на кућу својих противника. Да није било зида којим је опасана кућа сигурно би напад успео. Овако су жртве успеле да се одбране и чак да ране вођу нападача.“ - настави Бајрам причу, међутим наредник га прекиде:
„Бајраме, ниси рекао Јохану како су га Американци одмах превезли у Бондстил на лечење - наредник се окрену барону - занимљиво је да чујете да су га одатле превезли код нас, у Немачку, у њихову војну базу „Рамштајн“. Ми се не мешамо у њихов посао, али Вам је јасно да иза њега, и целог његовог покрета, стоји ЦИА“.
У том моменту стигоше у Приштину и опростише се са преводиоцем. Наредник рече Јохану да могу разговор наставити код њега у соби јер има још занимљивих детаља везаних за случај о коме му је причао.
„Видели сте онај замак - настави разговор наредник, када се сместише у Јохановој хотелској соби - достојан било ког краља. Мој велики пријатељ, иначе шеф италијанског контигента при мисији УН, рекао ми је да се плаши коме ћемо оставити Косово кад одемо. Njегова сазнања из Милана, где је био заменик шефа полиције и шеф мобилног тима, а прикупили су их карабињери специјалне јединице РОС-а, говоре да поједини косовски Албанци контролишу трговину дрогом у целој Ломбардији, а самим тим и цео крај. За мафијашку организацију  веома је важно да контролише целу област којом пролазе путеви дроге. Како је Косово постало велика раскрсница тих путева можете разумети да они једноставно морају да контролишу цело Косово, којим прође 80% целокупне производње дроге из Авганистана. Били смо у Дечанима, видели сте да је то место од 5000 становника, од којих не ради њих око 80 посто. Како објашњавате да у таквом месту, где ради мали број људи и углавном за плату од око 100 евра месечно, имате онолико велики број банака и хотела. Ко то користи и да ли Вам то, као и мени,  заудара на прање новца? Одакле толика финансијска средства за онакве луксузне куће? Приметили сте аутомобиле, па онакве џипове ретко можете видети чак и у Немачкој. Све је то господине бароне, не у циљу независног Косова, већ криминалних организација. Разумем откуда толики страх код мог италијанског пријатеља Антониа, јер је он имао сва ова сазнања. Такође, знате ли колико је нових џамија изграђено откад су Срби протерани са Косова? Говорим Вам ово јер имамо податке о повећаном броју исламских интегралиста на овом терену. Управо је овај вођа о коме причамо, и који је оптужен пред међународним судом да је у језеро бацио преко тридесет цивила, имао јединицу која је терористичке нападе почињала ускликом Алаху Акбар (Бог је велики). Антонио је изразио сумњу да ће Косово постати исламска држава, и верујем да је био у праву.
„Није ми јасно наредниче, ако НАТО све то зна, зашто не реагује и похапси све те људе?“
„Немамо сведоке, многи од њих, који су у почетку пристајали на сарадњу су убијени. После тих убистава нико више не жели да буде сведок. Убијани су чак и албански полицајци који су водили истраге у вези трговине дрогом.“
„Да ли сте покушали да у те мафијашке групе убаците своје људе?“
„То је добро питање, а одговор на њега и објашњава њихово успешно деловање. Како се Албанци још држе племенских закона тешко је инфилтрирати агенте у њихове групе. Прво, воде рачуна да су окружени људима из њиховог племена што је некада и услов да неко буде примљен у групу, друго је знање албанског језика, који се разликује по крајевима из којих потичу, тако да одмах, по говору знају одакле је ко дошао, и треће, ако неко и успе да се убаци код њих дају му за почетак такве задатке да одмах огрезне у злочину, на самом пријему у клан. Траже од њих да изврше неко убиство или слично. Ако овај то одбије да уради, убијају га без размишљања. Организација је тако добро устројена и ми смо, једноставно немоћни да им се супротставимо. Огроман проблем је што имају и велику подршку у народу, који у њима не види криминалце, већ хероје који су се изборили за независно Косово.“...

Књигу можете наручити на:
Удружење писаца Поета
Радничка 5Д/1, 11030 Београд

на телефоне 011 2545872, 062252598

мејлом: redakcija@poetabg.com

или путем наше интернет књижаре
http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/index.php?c=49&p=155