Члан Удружења писаца "Поета" Љиљана Булатовић
у гостима Савеза писаца Русије у Москви:

Ових дана Љиљана Булатовић вратила се из Москве, где је боравила по позиву Савеза писаца Русије. Повод је била предаја Награде ''Имперска култура'' за 2008. годину генералу Ратку Младићу. О својим утисцима рекла нам је следеће:

''Наравно, тамо су мене и сина генерала Младића, Дарка, просто озрачили својом словенском љубављу  оснажили нам оптимизам.
Дочекали су нас песмом ''Тамо далеко'',  у свечаној атмосфери високог поштовања и оног специфичног братског  узбуђења.
Дом Савеза писаца Русије у Москви, 11. марта ове године, на дан  свечаног уручења награде ''Имперска култура'' генералу Ратку Младићу био је тесан за количину емоција и број присутних.
Била је то свечаност коју је домаћин именовао ''Словенски сусрети'', ''посвећена судбини српских вођа Радована Караџића и генерала Ратка Младића''. Њима је Савез писаца Русије доделио ову награду, у категорији ''Словенско братство'', ''за храброст и хероизам, за верност борби за православно словенско јединство''. Награду је за оца примио син, коме су многи присутни предавали поруке за оца, у нади да ће једног дана и он лично доћи међу њих у Москву. 
Како је ово постала престижна награда у Русији, на овај дан су се окупила угледна имена московске интелектуалне елите,  а домаћин је био председник Савеза писаца Русије Валериј Ганичев, доктор историјских наука, професор Московског универзитета Ломоносов, заменик Руководиоца  Светског Руског Народног  сабора.
После поздравног говора и опомене Русији да мора помоћи браћи Србима, говорило је чак дванаест најугледнијих књижевника, заслужних уметника, дипломата, који су се сретали у време рата са Генералом или Караџићем.
Дарко Младић је кратко захвалио за награду и свечаност, рекавши да је то охрабрење за њега и његову породицу, као и за читав српски народ. Посебно је истакао да његов отац није човек који икога мрзи, да је васпитан да све своје знање и способност уложи у добро свог народа, а да је српском народу био рат наметнут и то никад до сада тако силно и од тако моћног непријатеља.
У оквиру овог програма представљене су и моје књиге: Истинита Сребреница, Српске мученице из Сребренице, Крици и опомена, Завет мајке Радованове, обе моје књиге о Генералу Младићу, а говорила сам  и о трећој књизи о Ратку Младићу, која треба да буде круна мог досадашњег рада. Иначе, траг овом позиву налази се у првој мојој књизи ''Генерал Младић'', коју је пре 11 година превела на руски др Јелена Гускова, са својом сарадничком екипом из Института за истраживање савремене историје Балкана, у Руској академији наука.
Њој дугујемо велику захвалност за све што ради за истину о страдању Срба на Балкану, за истину о коренима рата на овим нашим просторима.
Иза нас, на филмском платну текао је филм Милорада Бајића ''Говори Ратко Младић'', што је доприносило узбудљивости.
Из те атмосфере проистекло је отворено писмо Савеза писаца Русије председнику Руске федерације Медведеву, у коме се тражи, између осталог, да председник узме у политичку заштиту оптужене српске јунаке Ратка Младића, Радована Караџића,  Војислава Шешеља, као и све друге Србе који су у хашком казамату, указујући да је то Русија дужна према својој словенској браћи!
Са одушевљењем је Председништво Савеза писаца Русије прихватило моју личну идеју да се оснује Српско-руско друштво писаца, која ће се и формално усвојити на скорашњој годишњој скупштини Савеза!
Свечаност је трајала неколико сати. Саучеснички и дивљењем прилазили су нам на растанку, уз поруку: ''Издржите, браћо!''

ПРЕДСТАВЉЕН РОМАН "ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА"
аутор Веселин Џелетовић Павлов

Удружење писаца "Поета" представило је најновије дело своје издавачке делатности роман "ЧУВАРИ ЗАВИЧАЈА" чији је аутор Веселин Џелетовић Павлов. Роман је представљен у Културном центру "Чукарица" (Београд) 28.11.2008. године. Користимо ову прилику да се захвалимо домаћинима на гостопримству. Скуп је почео у 19 часова и упркос лошим временским приликама окупио преко стотину посетилаца. Гости вечери били су млади гуслар Мирослав Тановић и Љуба Манасијевић, о књизи је говорио проф. Жељко Видаков Зиројевић, текстове читала Весна Поповић, у име "Поете" обратили се Милан Поповић и Дарко Хабазин - Дакс.

С лева на десно: Дарко Хабазин - Дакс, проф. Жељко Видаков Зиројевић, Весна Поповић, Веселин Џелетовић Павлов и Милан Поповић

Публика је пажљиво пратила казивања о генези сукоба Срба и Шиптара на Косову и Метохији
који је тема романа "Чувари завичаја"

Проф. Жељко Видаков Зиројевић званично уручује "Мајсторско писмо"
Веселину Џелетовићу Павловом

Млади гуслар Мирослав Тановић одушевио је публику
(извињавамо се због лошег квалитета фотографија, биће замењене када се скину са филма)

С лева на десно: Весна Поповић, Веселин Џелетовић Павлов, Милан Поповић
и Љуба Манасијевић

И најмлађи су пажљиво слушали

Обраћање аутора уваженим посетиоцима

ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ПИСЦА "ПОЕТА" У ПОСЕТИ
БИБЛИОТЕЦИ "17 СЕПТЕМБАР" У МАЛОМ ЗВОРНИКУ

Стихови препуни нежности, звуци гитаре и публика каква се само пожелети може испунили су библиотеку "17 септембар" у Малом Зворнику, у петак 07.10.2008. године. Дружење је почело у 18 часова и након песничке вечери наставило се до 21 час. Управа библиотеке, на челу са директорком Славојком Спасеновић угостила је чланове Удружења писаца "Поета".
Гостовали су: модератор вечери, уредник едиције "Стиходушја" и песник Дарко Хабазин Дакс, Драгомир Лазаревић - песник, Милан Томић - гитара и Веселин Џелетовић Павлов.
Песничкој вечери претходило је уручење награда најактивнијим члановима библиотеке:

Публика са пажњом прати казивања песника

И најмлађи су пажљиво пратили програм

Удружење писаца "Поета" са жељом да обогати фонд библиотеке "17 септембар"
поклонило је нека од својих издања Библиотеци.
Користимо прилику да се захвалимо управи библиотеке "17 септембар" на челу са директорком Славојком Спасеновић на гостопримству и даровима, предивној публици и грађанима Малог Зворника који ће нам остати у дивној успомени.

Редакција Поета

У НОВОМ САДУ ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА
"ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О..." - аутор Сања Петровић
(Поета, 2008)

Представљање књиге "ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О..." окупило је љубитеље добре књиге међу којима је био, са поносом истичемо, велики број најмлађих којима је ова књига и намењена.
Догађај су улепшали и оплеменили чланови позоришне трупе "Мали Змај и Мала Змајчица"
(Бојана, Дача и Феђа) и аниматори за децу Танџа Наранџа и Жељко Весељко.
О књизи су говорили: психолог Татјана Крстић, театролог Спасоје З. Миловановић,
представник издавача Веселин Џелетовић Павлов и аутор.
Пријатељи промоције су Пословни простор Нови Сад и Житобачка Кула.
Преносимо вам део атмосфере са промоције које је одржана у Новом Саду (Илариона Руварца)

 

ДЕВЕТНАЕСТА МЕЂУНАРОДНА МАНИФЕСТАЦИЈА „ГАРАВИ СОКАК“ У ИНЂИЈИ
Извор надахнућа што зближава људе
У објављеном зборнику заступљено је 340 песника из десет земаља и са простора бивше Југославије

Књижевни клуб "Мирослав Мика Антић" у Инђији, који ове године обележава 20 година постојања и успешног рада, 13. септембра је у великој сали Културног центра у Инђији организовао деветнаесту Међународну песничку манифестацију "Гарави сокак". Поводом расписаног конкурса пријавио се 731 песник из Аустралије, Канаде, САД,  Норвешке, Немачке, Пољске, Италије, Швајцарске, Швецке, Francuske i бивших република СФРЈ.
    Жири je имао пуне руке посла јер је пристигло 2.500 песама. У књизи "Гарави сокак" заступљено је 340 песника. Заступљени су песници широм света. а међу њима је шест песника Савеза слепих, то су: Мирко Ђокић из Прокупља, Драгана Дучић и Будимка Тошић из Ужица, Љубица Пушица из Пријепоља, Емилија Матић из Београда и Златомир Боровница из Инђије.
    - Инђијски "Гарави сокак" широка је непрегледна авенија песника из целог света. To потврђује и овогодишњи зборник радова приређен поводом деветнаестог Међународног сусрета песника у издању Књижевног клуба "Мирослав Мика Антић" у Инђији. Више него икад раније своје радове послало је неколико стотина аутора од којих је 340 одабрано. Доста је и младих песника од којих неки своје радове шаљу на адресу овог клуба и тако започињу свој пeснички пут. Свe то потврђује да поезија не познаје никакве границе и да јој је циљ да зближи људе ма где живели или радили, да им отвори нове видике и постане извор надахнућа за богатије и квалитетније стваралаштво - истакао је професор књижевности и рецензент књиге Ненад Радош.
 
У великој сали Културног центра 70 песника је говорило своје стихове, познати инђијски рецитатор Вељко Грујић Веџа говорио je поезију Мирослава Антића, a упрограму је учествовао и оркестар "Пријатељи“. Љубитељи поезије у Инђији уживали су у дивном двоипочасовном програму. По завршетку програма песници су се дружили у Клубу пензионера уз песму и игру. Књижевни клуб Мирослав Мика Антић" у Инђији је један од ретких у Србији који организује овакве успешне манифестације мање афирмисаних песника а према речима многих учесника то је највећа и најбоље организована песничка манифестација. Заслуге за то припадају управи Књижевног клуба "Мирослав Мика Антић" на челу са агилним и неуморним председником Златомиром Боровницом. По завршетку манифестације замолили смо неке од учесника да изнесу своје утиске.
    Оно што би требало истаћи то jе број песника који су се одазвали и учествовали на овом конкурсу, песници су заступљени у једној заједничкој књизи, у једном заједничком делу које је посвећено лепој речи - поезији, која je у данашње време мало скренута из наше свакодневнице. Оно што је занимљиво је да зборник тематски обухвата разне садржаје, разне врсте поезије, од љубавне до поезије кojа je посвећена природи и домовини, тако да су се људи који су се бавили селекцијом песама осврнули и на тај аспект да у зборнику буде заступљено што више тематских садржаја и што више начина прилаза аутора писању поезије данас - истакла је Мирјана Соколовић из Старе Пазове која има објављену књигу, а другу припрема за издавање и заступљена je у више заједничких зборника.
    -       Одушевљена  сам,  оволико дивних мисли, оволико позитивне
енергије, оволико дивних људи из света, то само умеју песници и
Књижевни клуб "Мирослав Мика Антић" из Инђије - рекла је Јулка
Ерцег песникиња из Добоја која има три објављене књиге, а заступљена je у седам заједничких
    - Сви ми који долазимо у Инђију, који учествујемо, једва чекамо
и овај дан, да дођемо да будемо у друштву лепих мисли и писане
лепе речи и увек се лепо осећам - каже Драгица Којић песникиња
из Београда која има више објављених књига.
    - Ове године манифестација је зрелија јер има песника са више
различитих дистанци, нарочито из иностранства, тако да осећамо и
дух незаборава речи које гаје наши песници у расејању. To je велико
добро за књижевност јер народ који има историју мора да негује језик.  Инђија полако али  сигурно узима примат великих књижевних
манифестација - истакао је Душан Живанчевић песник из Земуна.
   У Инђију долазим пуног срца, a одлазим још пунијег, срећем нове људе, рађају се нова познанства -каже Љубинка Тошић песникиња из Ужица која има пет објављених књига, а заступљена je у двадесетак заједничких.
   Господин Боровница је последњи ентузијаста који окупља нас песнике да у овом „његовом топлом дому“ будемо представљени и овако величанствено виђени рекла нам је Цвијета Зекић Јуришевић песникиња из Београда.

извор: „Сремске новине“, среда 24. септембар, 2008.

ПАБЛО НЕРУДА - ПРЕВОД АНА СТЈЕЉА

Нобеловац Пабло Неруда у ткиво своје љубавне поезије у избору под називом Земља у Теби, интерполира митолошке енграме који оку пажљивог читаоца не промичу а који додатно богате и усложњавају доживљај прочитаног. Симбол земље, апострофиран у наслову овог избора, постаје семантички вишезначна доминанта Нерудине поезије о љубави, страсти, љубомори, патњи, растанку и смрти.
                Она, о којој песник вулканског темперамента пева, митска је земља-мајка, пшенично зрно из ког се рађа живот. Она је прва жена од глине саздана. Из дубине жедне земље основна је твар од које божанство начини човека. Она је плава и бескрајна земља-отаџбина из које песник, као митски Антеј, црпи снагу да живи, воли, пева и бори се. А кад је не буде, кренуће у орфејску потрагу до места где драга спава како би се подигла из глине, за битке моје, изнова направљене.
                Земља у Теби на најбољи начин обједињује и репрезентује доминантне теме/мотиве Нерудине поезије у целини и отуда је користан путоказ за даље кретање кроз поетски свет чилеанског песника-бунтовника.
                Изразито лична, ова врста поезије пружа могућност за сложенија испитивања и истраживања што не умањује њену комуникативност са читаоцем. Пабло Неруда избегава свесно тражену херметичност савременог поетског израза настојећи да сваком читаоцу, и професионалном али још важније, заљубљенику у лирику, пренесе јасну и снажну емоцију, импулс узавреле јужноамеричке крви и елементарних осећања. И то Нерудину поезију чини јединственом и неодољивом. Савремени читалац не мора да препозна ниједан сегмент њене симболичко-семантичке сложености а да при томе може осетити слан и модар мирис мора, чути шум кондорових крила и хуј ветра кроз јабукове гране, видети снег на обронцима Кордиљера. Нерудин лирски свет мами читаоца да се препусти његовим чаробним звуцима, бојама и мирисима уместо да ахасверски тумара по бездану њених скривених значења.

Из рецензије Анђелке Петровић