Весна Вујовић

Рођена 14.8.1964. године у Београду.Учитељица је у Основној школи “Јајинци”.
У четрнаестој години написала је прве стихове.
До сада је објавила збирке песама “Песме тренутка”2009. год., “Поруке”2009. год. и роман у стиху “Знаш шта?” 2010. год.

ПОСТОЈИМ

Нижем дане као бисере на огрлици.
Делим догађаје на неважне и важне.
Склапам делове на животној слици.
Раздвајам приче на истините и лажне.
Учим да препознам вредности праве.
Стављам љубав на почасно место.
Комбинујем исечке снова и јаве.
Имам осмех на лицу често.
Дајем себе тамо где треба.
Уживам у оном што ми прија.
Скидам плаву боју са неба.
Обожавам сунце када сија.
Пишем стихове ведрином обојене.
Ослушкујем ветар што ми косу дира.
Чувам тајне у срцу скривене.
Играм уз музику који живот свира.

НЕПОНАВЉАЊЕ

Не понове се два иста дана,
а нису иста ни два јутра,
онако како ти је данас,
никад ти неће бити сутра.
Ни уздаха два не постоје,
на овом свету потпуно иста,
ни два погледа се не понове,
нежна,топла и бескрајно чиста.
Пољупце своје страсне и вреле,
нећеш поновити никада више,
два пута се исто не деси,
ни срце исту љубав не запише.
Не понове се исте ствари,
ваљда то некада схвате људи,
зато искористи бар једном,
оно што ти живот понуди.

ЉУБАВ НЕМА...

Љубав нема облик, а ни величину,
траје цео живот или само трен,
ал’ има лепоту, наду и јачину,
жељу да је твоје и ти да си њен.
Љубав нема сате, време ни границе,
ал’ може да стигне да други крај света,
Има исписане књига пуне странице,
може да увене или да процвета.
Љубав нема године кад треба да плане,
њој се увек радују и стари и млади,
има ноћи касне или зоре ране,
може бити горка, а може да слади.
Љубав нема разум који ће да суди,
али има срце од планете веће,
у љубави сви су мање-више луди,
на корак од туга или праве среће.
Љубав нема речи којима се каже,
некада је пораз, а често победа,
уме бити истина, уме и да лаже,
неком златни кавез а неком слобода.
Љубав нема имена којима се зове,
Има помрачење или прави сјај,
некад брзо дође, па још брже оде,
љубав има почетак а има и крај.

ЦИЉ

Пред нама чврсто постављен стоји,
увек му неко одреди место,
без њега живот не постоји,
углавном га остваримо често.

Циљ - у нас моћно гледа,
изазовно се и смело смеје,
никад не жели да се преда,
што смо му ближе, све даље је.

Са нама увек игру игра,
к’о ону дечју, хладно-вруће,
окретан, спретан, као чигра,
ех, да смо га остварили јуче.

Некад с муком, а некад лако,
успемо ипак до циља стићи,
живот нам препреке постави тек тако,
а наша је способност како их заобићи.

Циљ заиста и треба да постоји,
јер онда и у нама има воље,
сваки корак до њега брзо се броји,
а кад га остваримо, осећамо се боље.

ЖЕНА И МУШКАРАЦ

Жена - богомдана
да заведе, привуче
и мушкарцем влада.

Мушкарац - на свету постоји
да освоји, узбуди
и жене као трофеје броји.

Жена-спремна да покаже два лица,
рањива, осетљива, нежна,
али и борбена као лавица.

Мушкарац - зна се од давних времена,
освајач, шмекер и даса,
ал’ уме и да падне на колена.

Жена-способна да разне игре игра,
умиљата, наивна, фина,
али и окретна као чигра.

Мушкарац - све или ништа да циљ оствари,
бори се, гине док не добије,
а кад га прође - рани и остави.

Жена и Мушкарац - склоп неопходан,
једно без другог к’о иће без пића,
обоје имају две стране медаље,
ал’ ипак савршен спој два несавршена бића.