Стеван Врекић

Рођен 2.11.1987.год.Студент српске књижевности и језика у Косовској Митровици.
Члан књижевног клуба ``Раде Драинац`` у Прокупљу.
Учесник многих књижевних и духовних вечери, али и других сличних
манифестација, награђиван на конкурсима најлепших љубавних
песама. Аутор великог броја песама које су добијале позитивне критике
многих познатих писаца данашњице, али и многих професора на
факултету. У потпуности посвећен поезији и прози, и животу уз духовно
богатство које дарује књига.

Пали анђео

Да ти напишем песму,
Да ти жицом посечем лице
када је одсвирам на гитари.
Крвави облаци лете изнад нота….
Кристале са мога врата уснама сакупљаш,
Ореол се претвара у жицу
Док ме стављаш у наше сандуке
трпаш земљу на моја недра,
И љубиш по крвавим леђима.
Месец те прашином посипа
Док ми режеш крила…
Ја ти последњу свирам песму.

Бојим се

Био сам бесан и мирољубиви анђео,
И ортодоксна догма,
И испијена луталица.
Био сам гресник и светац, анђео и подземни демон,
Обисао сам све кругове пакла
И све углове раја…
Сада сам човек ухода
 И бојим се  бојим по први пут.

Кад смо се волели, желели

Остављам своје ти мољце, да једу јастуке,
И брдо жутих мрава под прагом пожуде,
Остављам ове болесне, нервне ћелије,
Које су целог живота волеле, желеле.

Остављам таван грешних ти мисли и очаја,
И лампу коју си палила кад си ме чекала…
Сети се буђавих ћошкова од влажних уздаха,
И оних дана, кад си ме волела, желела.

Остављам срце ти моје на плотни очаја,
И задњу замрзлу лаж на склопљеним капцима,
Остављам ову ти песму да би те сетила,
Да си ме једном лудо волела, желела.