Милоје Вељовић
КУЋО МОЈА
Кућо моја, у пустој планини
И сама си пустиња дубока.
Завесе ти избледеле скриле
Паучину са древнога штока.
Кућо моја, у студеној гори
Дубока те хладноћа савила.
Нема дима из оџака твога
Стара мајка ватру загасила.
Кућо моја, у амбису магле
Замрла си од гробне тишине.
Нема више са прозора зова
Да га чујем, да ме жеља мине.
Кућо моја у вечној прашини
Остала си без старога раја.
Напуштена, кажњена и сама,
Без песама родног завичаја.
Кућо моја на извору туге
Дочекај ме-врата ми одшкрини.
Ја се враћам у наручје твоје
- Збогом кажем уклетој туђини!
ХОЋЕМО ЛИ, БРАТЕ, БРАТОВАТИ
Хоћемо ли, брате, братовати
Или ћемо с болом шуровати?
Постанимо јачи из ината
-Свака ћемо отворити врата!
Хоћемо ли брате лумповати
Или ћемо с тугом друговати?
Дигни чашу и наздрави, мио
-Ко нас свађа проклет да је био!
Хоћемо ли брате људовати
Или ћемо клине ударати?
Буди мудар, веруј брату своме
-Не дај да нам бриге крила сломе!
Хоћемо ли, брате заиграти
Или ћемо вече престајати?
Загрли ме нек' крене весеље
-Старој мајци испунимо жеље!
Хоћемо ли , брате, запевати
Или ћемо немо ћумурати?
Зашто ћутиш не могу да сватим
-Крени с песмом ја ћу да те пратим!
У ОБОРУ ЗВЕРИ
Залеђени пути у повоју,
Ја на њима у обору звери.
У процепу као на промаји
-Ноћу зебем, а дању треперим!
Изнад мене лешинари круже,
Док ја клечим под тешким бременом.
Ко покусни кунић у кавезу
-Инатим се са пасјим временом!
Замагљени пути пред очима,
Па кроз маглу у будуђност гледам.
Слушам крике ''јастребова'' гладних
Изнемог'о спреман да се предам.
Са теменом у гомили муља
У бујици фекалија пеним.
На пепелу изгубљених нада
Трунку мира и спокоја желим.
Чаша винска порок ми је згодан.
Њоме лечим нелечиву рану.
У вртлогу небулоза смутних
Дуго чекам да невоље стану.
Ко бумеранг враћа ми се жудња
И похлепна жеља за животом.
О зид тучем али идем напред
У вечитом гарду са голготом.
Вијају ме бројне ноћне море,
Зебу флеке од прошлости црне.
Стално гледам ка небеском своду
Бога молим да ми срећу врне!
Тетурам се трновитим путем
На скутима несносне олује.
Вичем наглас али без ефекта
-Сви се смеју.Нико ме не чује!
СЕТИ СЕ, СЕСТРО
Сети се, сестро, младости ране,
Зеланог жита, дубоке бразде.
Сети се, сестро, пролећа цветног,
Немирног стада и родне баште.
Сети се, сестро, планинске студи,
Вуненог шала топлог и нежног.
Сети се, сестро, грудвања гором,
Капе са киком и ветра снежног.
Сети се, сестро, укусне проје,
Попаре масне, цицваре вреле.
Сети се, сестро, сока од брезе,
Јабуке сочне и трешње зреле.
Сети се, сестро, дечијих свађа,
Играња жмурке, драња по селу.
Сети се сестро клиса и зврка,
Чврге на глави, глиба на челу.
Сети се сестро, Божићне граје,
Бадњака, ражња, свеће и жита.
Сети се, сестро, иконе славске,
Крсног колача, свитца и сита.
Сети се, сестро, Великог петка,
Службе у цркви, Исуса свеца.
Сети се, сестро, шарених јаја,
Мирисног цвећа васкршњег венца.
Сети се, сестро, Првога маја,
Игре уз светлост логорске ватре.
Сети се, сестро роднога краја
Недај туђини да прошлост сатре!
Сети се, сестро, Илије Светог,
Збора код цркве, игре у колу.
Сети се, сестро, песми уз фрулу
Када се будиш у рану зору.
Сети се, сестро, дружења нашег.
Запиши и ти сећања јавно.
Сети се, сестро, да мораш доћи
Да грлиш брата ко некад давно.
ПЕСНИК ИЗ ИНАТА
Као коса без прамена,
Као рука без рамена,
Као њива без семена
-Ја сам ватра без кремена!
Као лептир у оџаку,
Као мува у стомаку,
Као вода у бардаку
-Ја сам пливач у муљаку!
Као кристал у маркету,
Као поклон у пакету,
Као добош у рулету
-Ја сам слуга овом свету.
Као мајстор без алата,
Као шустер без заната,
Као владар без сената
-Ја сам песник из ината!
ПИШАЊЕ УЗ ВЕТАР
Још једном сикћем и бијем ватром
Из мога пера по јави слепој.
У отров сипам мелем из душе
Да станем у траг тишини kлетојој.
Још једном гризем и зубе кезим
Уз помоћ риме по муклом мраку.
У бунар бацам стреле из срца
Глумећи миша у трулом џаку.
Још једном чакћем и џангризам
Уз помоћ слога моралом власти.
Играм се глувих телефона
Држећи прсте у жеглој масти.
Још једном скачем и сабљом машем
Уз помоћ песме по горкој збиљи.
Уз ветар пишам а он ми враћа
Пале се залуд моји фитиљи.
МАТЕМАТИЧАР
У зачараном кругу бројки
На орбитама времена давних
Годинама битишем тромо
По стази трагова имагинарних.
Збрајам и делим, множим и кратим
Тражим решења проблема разних
Рационалишем колико могу
У доменима џепова празних.
По елипсама реалних замки
Са осцилима сућеног трења
У видокругу вектора нужних
Стремим у правцу нада и жеља.
Живот ми ипак унија пацки
И празан скуп безбрижних дана
Ал' ваљда тако судбина тражи
Границе мојих интеграла.
У мноштву квантора разноврсних
На диференцијалу зараслих рана
Са варијацима бесконачним
Пишем странице мемоара.
Три тачке на самом крају стоје
Упитник велик' на сваком краку
Тангента вечна дира ми душу
Везаног миша глумим у џаку.
Није све ипак превише црно
Јава се мења ко мајски дан
Пуна сецкања и амплитуда
Час је ко понор, а час ко сан.
Године лете пишу се дани
Врзино коло брзо се мота
Судбину нико несме прорећи
У магли стоје пути живота!
И ОПЕТ ХОЋЕ
И опет хоће да нам узму
Гробове наше, светиње Српске.
И опет хоће да газе путем
Који су крвљу посули безброј.
И опет хоће да нас киње
Душмани стари омрaзли нама.
И опет хоће да дирну рану
Коју су некад правили камом.
И опет хоће да ставе омчу
На чисту душу и жилав врат.
И опет хоће да сломе зубе
О коску исту ко зна одкад.
И опет хоће репризу блуда
Наше слободе просто су жедни.
И опет хоће колоси гладни
Да понос једу с нејаких плећа.
И опет хоће дечије сузе
Немају срама прошлости црне.
И опет хоће у бaшту туђу
Њихове цвећке давно су труле.
И опет хоће ал' не знам зашто
На место срама да ставее жиг.
Зар није доста, протуве светске,
Српска је земља постала храм.
СРПСКЕ ЗЕМЉЕ
Један народ три државе
На трусном Балкану
Непријатељ српског рода
Створио по плану.
Подгорицу и Београд
С Бањалуком деле
Шумадија и Комови
Семберију желе.
С Романије и с Ловћена
Авала се сања,
Дрину, Пиву и Мораву
Историја спаја.
Са Острога звона звоне
Право до Врачара,
Из Добруна Мокру Гору
Сунце обасјава.
Црна Гора и Србија
Са Српском су спој,
Светосавље Божјом вољом
Веже народ свој.
Џабе међе и окови
И граница сто,
Његош, Милош и Гаврило
Вежу нас у чвор.
Боже Благи, чувај, спаси,
Од пропасти српски сој.
Окупи нас и приближи
И поново братски спој.
ДА ЈЕ МЕНИ ОПЕТ БИТИ ДЕТЕ
Сви би моји вратили се снови
Све би моје постале планете.
Све бих одмах растерао бриге
Да је мени опет бити дете!
Не бих никад зору преварио
Не би шар'о лутријске тикете.
Не би било нерелних жеља
Да је мени опет бити дете!
Свуда би ме пратили другари
Свуд' би светом шпарт'о ко ракете.
Свуд' би ми се отворили пути
Да је мени опет бити дете!
Са длана би читали ми срећу
Са небеса сјале ми комете.
Са усана нестало би једа
Да је мени опет бити дете!
Живео би безбрижним животом
Мале тајне биле би ми свете.
Певао бих песме радоснице
Да је мени опет бити дете!
ПЕСМА САМО ЗА ЊУ
Скромност је моја визит карта.
Поштењу давно уцртан траг.
Велико срце судбинска срећа
А топле речи ослонац јак.
Весео поглед ваљда је усуд.
Мудрост у речи искуства плам.
Савест је моја водиља света.
Широка душа од бога дар.
Честитост ми је ударна снага.
Увијен маштом корак ми дуг.
Љубав и љубав лични је мото
Нада је мој највећи друг.
Песма је моја једина бољка
И када немам њој ћу да дам.
Са њом ћу зоре чекати увек
Покорност њој потписах сам.
И зато певај, пријатељу
Ова је чаша подршка том.
Нек цвета љубав, нек сија срећа
Нек пише графит по срцу мом.
Живот је један, не траје дуго.
Старост је брза, зачас је ту.
Ја волим себе, ја волим друге
Ал' ноћас певам само за њу!
ЗАБЛУДА
Ти си моја велика заблуда
Недорасли пупољак зелени.
Ти си моја река понорница
Што ми печат животу додели.
Ти си моја погрешна процена
Гробар мојих емоција врелих.
Ти си лађа што узводно плови
Хоботница што ми срце дели.
Ти си моја промашена шанса
Зборник мојих нереалних жеља.
Ти си ласта лелујавог лета
Недоречна песма што се мења.
Ти си моја недостижна мета
Кључар мојих узаврелих нада.
Ти си звезда што блештаво светли
Недозрела лиска што опада.
Ти си моја прокоцкана карта
Сенка мојих кошмарних песама.
Ти си цвећка отровног полена
Горка рецка са мојих усана.
Ти си моја изгубљена судба
Етикекета усахле љубави.
Ти се грешком пробана пилула
Која ране на души остави.
СУЗЕ И КЛЕТВА
Зора као злурада коб
Цепа ми груди у недоглед.
У грлу кнедла ко грашка жучи
Рађа ми кошмар и велик јед.
Јутро као пелцован пас
Кидами јетру ко неку стрв.
Венама зебња ко рањен соко
Кљуца у моју неситу крв.
Свитање као неуки ђак
Шара ми болом учмалу јаву.
У телу убој као од каме
Глође по моме спласанутом пламу.
Суморан дан ко с неба зоља
У очи сипље заоштрен трн.
Ушима звоне јецаји бола
Тама се свија ко гавран црн.
Сумрак ме стеже ко пијан букву
Припрема омчу за танку шију
Јавља се уздах ко весник туге
Једна за другом чаше се пију.
Вече је као ревносан поштар
Доноси трему и знојав длан.
У души чемер ко гробар среће
Ставља ми резу на миран сан.
На крају стиже сабласна ноћ
Ко неки сурови божији блам.
Нижу се ниске кајања горког
Завесу тама спушта на дан.
И тако редом у недоглед
Кошмар и зебња станују ту.
За смирај неки и утеху
Осташе сузе и клетва за њу.
РОЂАЦИ ЖИВОТА
Као парна шљивка, као посан сир,
Као ретко сито, као печен жир,
Мој живот је рођак увеломе цвету,
Сломљеноме стаклу и згужваном платну.
Као тупа бодља, к'о покварен сат,
Као поспан ловац, као пијан сват,
Мој живот је рођак усахломе извору,
Замршеном клупку и просутом бисеру.
Као зелен бостан, као трула тиква,
Као празан пиштољ, као тупа бритва,
Мој живот је рођак угаженом житу,
Неуспелој жетви и сумњивом хиту.
Као празна флаша, као танак шприцер,
Као шупље буре, као шутнут зицер,
Мој живот је рођак прокоцканој шaнси
Носталгичној тузи и сетној романси.
КРАЉИЦА КАФАНА
Бог је дао људима да воле,
Да љубављу засипају свет,
Срећницима да бирају само
Као пчеле кад слећу на цвет.
Судбина је владар емоција
Са сечивом наоштреног мача.
Она кроји стазе и путање
И често је од љубави јача.
Чаша с вином утеха је мала
Само за трен ублажи голготу.
На пречац нам отвори видике
И открије мрље у животу.
Лепа реч је магија за душу
И еликсир ушима и телу,
Када клупко среће се одмота
И кад сузе низ образе крену.
Сетна песма лек је за све ране,
Амајлија проћерданих дана.
Цвет у башти учмалог корова,
Доживотна краљица кафана.
У ДИЛЕМИ
У дилеми да ли ћу да пишем,
Ове риме скрпих збрда- здола.
Ни сам не знам одакле да кренем?
- У були сам, истина је гола!
У дилеми о чему да пишем,
Заглибих се у сопственом сосу.
Ни сам не знам ко је прави кривац?
- Опет добих дебело по носу!
У дилеми о коме да пишем,
Слогови ми к'о кошмар у глави.
Ни сам не знам која им је сврха?
- Нек се сладе и свете душмани!
У дилеми како ћу да пишем
Остаде ми још трунка мотива.
Ни сам не знам одакле се створи?
- Лоша песма ни дужна ни крива!
ПОДРШКА ПРИЈАТЕЉУ
Сузе низ потекле,
Зреле као његове педесет три,
Спонтано призваше причу
О самом њему против свих.
Слушам вапаја горки зов,
Осећам грижу у глави.
Да ли смо сви по мало криви
Бог ће судити сами.
Живот га шибао својски,
Ипак да живи много воли.
Хтео би сам ал' не може.
Савест му не да да моли.
Грабе се јачи и богати
Његов лакат је прилично туп.
Човек са поштеном визијом
За многе је млитав и глуп.
Около њега све саме але.
Ждеру к'о просјак пржен жир.
Имају и власт и паре
Ал' траже душевни мир.
И зато, друже увређени,
О теби пишем овај стих.
Молим те непосустани,
Већ мушки пођи на њих!
Правда Божија теби припада,
Кајање горко њима не гине.
А дотле, брате, сам се упитај
Зашто нам ово бедници чине?
Не троши време узалудно,
У контру брзу слободно крени.
Ти си чистунац - њихова жртва,
Они су лажови и кретени.
Изрека стара јaсна је сваком,
До зоре ником никад не гори.
Подигни главу, пријатељу,
Храбро се за правду с алама бори!
KЛАЦКАЛИЦА
На распећу сулуде стварности,
На стратишту непрестане море,
Као чаша на ивици стола
Подрхтавам од мрака дозоре.
На потопу нереалних жеља,
У облаку горопадног дима
Као грашка зноја на образу,
Ја осећам да тло ми се клима.
На скутима немирних година,
На распећу сабласне тишине,
Као мехур на таласу реке
Ја се губим у муљу судбине.
На вртлогу животне олује,
На путима болесне сујете,
К'о јагњету изгубљеног стада
Ја осећам мрежа ми се плете.
На острву големих заблуда,
На обали разорних таласа,
Као риба на пучини плавој
Ја сам мамац неситих аласа.
На брлогу несносног кошмара,
На ломачи бестидне армаде
Као иње на ободу браде
Ја се клацкам без циља и наде.