Александар Вељић

СИНОПСИС КЊИГЕ РАЦИЈА- ЗАБОРАВЉЕН ГЕНОЦИД
Александар Вељић

Александар Вељић, рођен 15. јануара 1971. у Београду.  Годинама је осмишљавао и тражио изворе за дело Рација – заборављен геноцид.  Живи и ради као преводилац (енглески и шпански језик) и лектор у Зрењанину.  Завршио је новинарски курс и носилац је дипломе књижничара.  Оснивач је интернационалног електронског вишејезичног форума.  Аутор је кратког приручника за граматику енглеског језика, који је одлично примљен као дидактичко средство међу студентима и средњошколцима због чињенице да је написан једноставним језиком и на свима доступан и разумљив начин. 

Главне вредности дела Рација – заборављен геноцид

Подстакнут на истраживање спомеником „Породица“ на Кеју жртава рације у Новом Саду, Александар Вељић је утврдио нове чињенице о том релативно мало познатом догађају изван Новог Сада. 

На основу најстаријих докумената и сведочанстава очевидаца, рођака страдалника и писаних извора, Александар Вељић је успео да утврди хронолошки ток и узроке незапамћеног геноцида у Шајкашкој и Новом Саду, те да обради и састави спискове страдалника који су посебно значајни као материјални доказ почињеног злодела.  На овај начин доказао је да је у такозваној „рацији“ на поменутом подручју убијено двоструко више људи од послератних званичних бројки.  Имена заборављених и несталих лица којих нема у званичним евиденцијама дају посебно тежиште овом раду!

Посебну вредност ова књига има зато што се аутор прихватио тако одговорног посла као ентузијаста, не тражећи спонзорства, без протекције било које институције, органа, политичке странке, невладине организације...  Као саговорник „Дневника“, Александар Вељић је изнео своја сазнања први пут у чланку објављеном 20. марта 2007.  Новинар Игор Михаљевић, аутор поменутог чланка, 3. маја текуће године добио је награду НУНС-а и америчке амбасаде за истраживачко новинарство (старосна доб до 35 година). 

ПРЕГЛЕД САДРЖАЈА КЊИГЕ АЛЕКСАНДРА ВЕЉИЋА

ПОГЛАВЉЕ I
КРАТАК ОСВРТ НА ИСТОРИЈУ ЉУДИ НАД КОЈИМА ЈЕ СПРОВЕДЕНА „РАЦИЈА“

У првом поглављу обрађена је историја настанка Војводине и Бачке и њено насељавање од стране свих етничких група које су ту нашле свој дом.

ПОГЛАВЉЕ II
УЗРОЦИ „РАЦИЈЕ“

У другом поглављу приказани су неспоразуми између мађарског и српског етничког корпуса у Аустро-Угарској за време мађарске грађанске револуције под руководством Лајоша Кошута.  Тај раздор наставиће се до времена деловања Светозара Милетића.  У овом поглављу се такође обрађује комадање Мађарске и Тријанонски споразум, те долазак на власт регента Миклоша Хортија и његова ревизионистичка политика услед које је ступио у савез са Адолфом Хитлером. 

ПОГЛАВЉЕ III
ОКУПАЦИЈА БАЧКЕ

У трећем поглављу описано је запоседање Бачке од стране фашистичке Мађарске и злочини који су пропратили тај догађај у шајкашким местима (пре свега Чуругу) и Новом Саду.  У поглављу се такође описује тлачење и протеривање немађараског становништва, културолошки геноцид, пљачка српске и јеврејске имовине, утврђивање фашистичке власти у Бачкој и гушење покрета отпора. 

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ
ЈАНУАРСКИ ГЕНОЦИД
ПОГЛАВЉЕ V
“РАЦИЈА У НОВОМ САДУ”
ПОГЛАВЉЕ VI
„РАЦИЈА“ У БЕЧЕЈУ

У овим поглављима хронолошки је описано истребљивање становника шајкашких села, Новог Сада и Бечеја, као и мало позната чињеница да је „рација“ спроведена и у Кисачу.  Аутор је објединио сва писана сазнања и сведочанства како би о самом догађају створио што целовитију слику.

ПОГЛАВЉЕ VII
ПОСЛЕ „РАЦИЈЕ“

У седмом поглављу описани су догађаји након спровођења фашистичке „рације“, посебно протести мађарског народног посланика Ендреа Бајчки Жилинског и његова неуморна борба за правду, која никада није остварена у односу на жртве „рације“.  Поглавље такође описује политичку атмосферу у Мађарској која покушава да се извуче из Хитлеровог челичног загрљаја.  Ово поглавље је посебно драгоцено због мало познатог Меморандума који је Жилински упутио Миклошу Хортију, у коме га извештава о зверствима и нечовештву мађарске фашистичке војске.  Меморандум је пренет у целини.

ПОГЛАВЉЕ VIII
СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ „РАЦИЈЕ“

У осмом поглављу аутор се осврће на свој трновит пут трагања за идентитетом жртава „рације“ у којем се преплићу агонија над недостатком писаних доказа, драма приликом откривања „нових“ жртава и свест о потреби поштовања оних који су свој живот уткали у историју овог поднебља.  Након осмог поглавља следе меморијални спискови жртава „рације“ по местима где је геноцид почињен.

Напомена о Библиографији: 141 одредница у библиографији