Златко Васић

Објављена дела:
УЖАСНУТИ ХОР, песме, Врбас 1999.
ВЕЧЕРА СА ЖЕНОМ КОЈА ГУБИ МОЈЕ СТВАРИ, песме, Ивањица 2003.
z.vasic@yahoo.com

ДВЕ РЕЧЕНИЦЕ О КОСТИ БОГДАНОВИЋУ

После прохрома и рђе
пресе и пантографа
после радног времена
мртвог бродоградилишта
још увек са душом челика
и душом дрвета на рукама
које вода не скида
и којима живот не може доскочити
Коста Богдановић
свира на ненаштимованом клавиру
у петак почетком јула пред крај века.
Галерија се распада
под теретом тонова
и клавир разоткрива
и месо и кости и крв
и још од чега су саздани
затечени људи који постају
непомична уметничка дела
док тешке скулптуре сазвучја
падају на град.

Тек што је кућу подигао,
Кућа је почела да пада.
Окренуо се од свог преплашеног срца
и ужурбано започео да уноси
све што је могло подупрети,
задржати од заборава:
и рибе, и птице, и звери, и биље,
и жене, и децу, планине, реке,
неба, и шуме, и песму, и осмех,
радост, и тугу.
Уносио је.
Грозничаво. Страсно.
Све док му се поглед
није ишчашио о гомиле
крхких ствари,
и није знао шта да унесе још.
У празан је простор унео земљу.
И када је земљом напунио,
и сам се у кућу уселио.