Горан Тодић
Збирка песама „НЕ КОПАЈТЕ ДУШЕ МРТВЕ"

БИЛА СИ ТО ТИ

Приметих те
крајичком погледа.
У делићу трена
што се стрмоглаво
стропошта у пете.
Узавре крв у мени.
Осетих све јаче одкуцаје срца.
Пропињем се на прсте,
да га случајно не пригњечим.

Од страха,
губим равнотежу
али не одустајем.
Не знам на коју страну
да се ослоним?
На којој ћу пре посустати.
Кажу, громови
обично пуцају у средину.
Тамо где највише боли.

А ти?
Ниси ни поглед пустила...
Да не мораш признати
да си то била ти.
Немоћно кроз простор
 рукама машем...
Нигде сламке спаса.
Губим тло под ногама...

Премештам уздахе
 из груди у стомак
и ожиљке бројим.
Душа те моја препознала.
Њој и слепо верујем.
Да, сигуран сам.
Била си то ти...