Рада Станојевић

Звезде
  
  Ноћас су звезде
  Обасјавале белину и тишину
  Тек палог снега,
  Тражећи твој корак на њему,
  Остављен ко порука
  Да био си под мојим прозором…
  Ноћас су

 звезде
  Обасјавале моју душу
  Чекајући твој тихи корак
  Под мојим прозором...
  Ноћас су звезде обасјавале моју тугу
  Јер тебе није било.    

Не сруших се

Рушиле ме боли,
рушиле туге,
рушиле ме сузе...

Не сруших се...
Стојим,
Ходам,
Бледило из лица сија,
Очи без наде плутају,
Мисли...
Изгубљено негде лутају...