НЕНАД СТАКИЋ
Рођен у Новом Саду  5.11.1979. Објавио „Љуте ракијашке песме“. Пише од своје једанаесте године.

ZAMISLITE

ZAMISLITE DA ZA JEDNU NOĆ,
IZGUBITE SVE
POSAO, PRIJATELJE, FAKULTET
DA VAM VOLJENO BIĆE PLJUNE U LICE
I ZABIJE NOŽ U LEDJA

DA VAS RODITELJI ODBACE
I STAVE NA LISTU NEPODOBNIH
DA VAM TELEFON PRESTANE ZVONITI
 A ONDA SHVATITE
DA SU VAM SUGRADJANI CHUPAKABRE
DA SE HRANE TUDJOM NESREĆOM
I DA KAO CHUPAKABRE PUSTINJSKE
ŽEDNE KRVI,
PUSTE DA SE VEST RAZLIJE GRADOM
KAO KAKVA GROZNICA ILI KUGA

VRATIO SAM SE IZ MRTVIH
VRATIO SAM SE
JER JE SUVIŠE NESREĆE
BILO U DUŠI MOJOJ MRTVOJ
NISAM MOGAO UMRETI
DOBRO VEČE PAKOSNICI!!!

IZLAZIM IZ HADA JAČI 10 PUTA,
PUN SNAGE I POEZIJE TAME
DOŠAO SAM DA PLJUNEM NA VAŠE LAŽI
NA VAS SVET LAŽNIH OSMEHA
I VERE U ATEISTIČKE DEMAGOGE
ZNATE LI KAKO JE PLESATI SA SMĆU
DODIRIVATI JE 3 GODINE I SPAVATI SA NJOM
OSEĆATI JE U SRCU I GRUDIMA
NISAM MOGAO UMRETI
ŽEDAN SAM VAŠEG STRAHA...

ZATO SAM SE VRATIO
HOĆU DA PLEŠETE SA CRNOM DAMOM
JER OVO JE NJEN GRAD
MOžDA VAS JE SRAMOTA ČASNOGA KRSTA???
DOK SE KRLJATE HORSOM,
TABLETAMA I OSTALIM NEMORALOM
ZAPLEŠITE GADOVI
OVO JE VAS ZADNJI PLES

JER CENA ZA PLES SA CRNOM DAMOM,
JE ZADNJA STANICA NA KRAJU GRADA
SEST STOPA NEGDE ISPOD, GDE VETAR HUČI
PRELJUBNICE,
LJUBAVNICE ĆELAVIH DIVLJAKA SA BRDA
LICEMERI - SEBE LAŽETE
 A NE DRUGE
ATEISTIČKI DEMAGOZI
SA DEBELOM PODLOGOM
U SKUPŠTINI GRADA HEROINA
I HLADNOKRVNIH KUČKI

VOLIM DA   OD LJUDI POBEGNEM

VOLIM DA OD LJUDI POBEGNEM
DALEKO STO  DALJE
ISKLJUCIO SAM PROKLETI MOBILNI NEK ZVONI    U   NISTAVILO
ONI KOJI ME ZOVU   NECE ME NACI
U UGLU  KNJIZARE  GDE SU      KNJIGE   KOJE   MALO LJUDI VOLI
NEGDE  NA TVRDJAVI GDE CU SETATI
NEGDE U PARKU GDE CU VIDETI VELIKO DRVECE
NE ZELIM DANAS DA CUJEM NICIJI GLAS
NE ZELIM   DA   VIDIM NIKOG DANAS
UCI CU U VELIKI TUNEL
NA VRHU JE OMILJENI KAFE ZA OTPADANJE
TU SU OGROMNE SLIKE NEPOZNATIH AUTORA

DEVOJKA KOJA RADI ZA SANKOM JE BUDUCI INZENJER,ONA IMA DUGULJASTU  LOBANJU  I SVA JE SLATKA
TU   NA TOM SANKU ZAVALIO SAM SE I NECU DA IDEM
NEGDE U GRADU NAICICI NA JEDNU POSRNULU KNJIZEVNICU
MOGU DA PISEM SAMO KAD S NJOM POPIJEM PIVO KAD   VIDIM NJENU LUDU FRIZURU I   JOS BLESAVIJE SPIKE

VOLIM DA OD LJUDI POBEGNEM
DA SACUVAM UNUTRASNJI MIR,MOJE PESME DA BUDU LEPE I NEUPRLJANE

TU ZA SANKOM GLEDAJUCI   NEKOG UMILNOG I LEPOG KAO MALU   VILU STO  PERE SUDJE......

POVRATAK KROZ VELIKI PARK,POSLEDNJE MESTO U GRADU KOJE NIJE RAZRUSENO 
    I GDE    PTICE   BAULJAJU PO ZEMLJI I GRANAMA

VOLIM DA OD LJUDI POBEGNEM U NEKU   DRUGU PESMU  LEPU I CUDNU
I BLESAVU I MAGICNU
U   NJEN  VRTLOG

VESTICIJI KNJIZEVNIK

ON JE VESTAC
NA KONCERTE DOLAZI U DJAVOLJIM KOCIJAMA
DOK NEBO GORI

USAO JE U VELIKU BETONSKU HALU PUNU LJUDI

BIO JE TO KONCERT NEKOG RETARDIRANOG BENDA

NA BINI JE BIO NEKI MALI BOGATUN KOJI JE HTEO SLAVU    PA SE SAD BACA   I GLUMI BUNTOVNIKA

OKO   HALE  BILA JE VELIKA SUMA KOJA JE PRUZALA  MIR

PRISLE SU NEKE DVE MALE STUDENTKINJE   I KIKOTALE SU SE

ZNAM KO STE VAS DVE-RECE VESTAC

TI SI IZ BANATA I  STUDIRAS MUZIKU A TI  SI  SA LIMANA I   STUDIRAS    KNJIZEVNOST

POGLEDALE SU SE I POBEGLE

MOZDA JE OVO JAKA INTUICIJA A MOZDA JE  ON STVARNO VESTAC

A  MOZDA ULAZI U AURE

UBIJA SE ALKOHOLOM   I    MRZI  CEO SVET JER GA NE SHVATA

VESTICIJI KNJIZEVNIK JE IZASAO   IZ KLUBA U  VELIKU SUMU

NIJE HTEO DA GLEDA LJUDE KOJI POKUSAVAJU DA IZBACE NESTO A NEMAJU NISTA U SEBI

OTISAO JE DA OPIJE NESTO I NAPISE  PRELEPU PESMU

MOZDA CE DVE MALE DRUGARICE  BITI U NJOJ

DVE  MALE    PRELEPE DAME IZGUBILE SU SE   I OTISLE U MASU KLINACA I STUDENATA

PUT VESTICIJOG KNJIZEVNIKA ZALIVEN JE KRVLJU,ZESTINOM,TUGOM I MRTVOM LJUBAVI    A   SVE  PRSTI  OSD UNUTRASNJE

MAGICNE DEPRESIJE KOJA OPIJA DUSU I PUNI JE PESMAMA    SA   IVICE    RASPOLOZENJA I KRAJA JEDNOG SVETA
OVO JE

ISPOVEST VESTICIJEG KNJIZEVNIKA

OVO   NISTA  NIJE TVOJE

OVO NISTA NIJE TVOJE

OVAJ GRAD,OVA MUZIKA

NACIN NA KOJI HODAMO
TI SI ULJEZ I NISI OVDE POZELJAN

DOSAO SI KAO ULJEZ I DONEO SVOJE STAVOVE TAMO GDE SE NE UKLAPAS
NECES DOBITI SVOJE PARCE BETONA

NIKAD NECES ZNATI KOLIKO JE NASIH KONCERATA,PRICA,STAVOVA

DOK  MARSIRAMO  ARMIJA   MLADIH PROKLETNIKA
RASUTIH PO  OVOM BETONU

NASE LEGENDE,NEKE  NASE   PESME  OSTAJU SAMO NASE I NICIJE VISE

NECES OSETITI   NIKAD  ONO TO MI OSECAMO

NECES NISTA USPETI DA SHVATIS   JER SI  DONEO SVOJU NEKULTURU DA RAZGRADIS GRAD

KADA PRODJEM I VIDIM GOMILU  LJUDSKIH BIKOVA  U KOZNIM JAKNAMA SVE   JE   OCIGLEDNO I JASNO

OVO JE  BES,OVO JE POBUNA PROTIV TLACENJA

OVO NISTA NIJE TVOJE

PARKOVI,ULICE,SPOMENICI,PRICE  NENAPISANE,PESME NEOPEVANE

ZATO  ZNAJ  KRUPNI NADMENI COVECE

SA  KOZNOM JAKNOM  I     DEBELIM LICEM
NEDOSTOJNICE

VELIKIM DZIPOM KOJI PARKIRAS PREKO PESACKOG TROTOARA

OVO NISTA NIJE TVOJE!

CAK I DA POKUSAS  NIKAD NECES SHVATITI   DA JE  NESTO   NAPISANO

NA  VELIKOM ZIDU      PORED    NASELJA NASE MLADOSTI

PARKIRAJ TAJ DZIP U NEKOJ NEDODJIJI

TAMO PRIPADAS.....

ODLAZI!!!!

CIZMA PREKO TVOGA SVETA,CIZMA PREKO TVOJIH CILJEVA,PREKO SVEGA STO PREDSTAVLJAS

ODLAZI ODAVDE!

ULJEZU NIJE MESTO U SVETU   NASIH ULICNIH PRIPOVETKI  SA SLOMLJENIM STAKLOM

AJ SAD MARS  ODAVDE!!!!

I    VELIKIM SJAJNIM OCIMA,URLIKOM U GRLU    I   ZVUKU IZLOGA KOJE SE   MRVI

ARMIJA JE OTISLA  U NOC  DA MARSIRA  PONOSNO.

SLIKAR KOJI SLIKA U GROTLU TVRDJAVE

IMAO JE  KACKET NA GLAVI

VELIKU TORBU   U RUCI I   PUT KOJI GA JE VODIO U VELIKU TVRDJAVU PORED  GRADA

TAMO U SVOM ATELJEU NEGDE DUBOKO NA KRAJU TVRDJAVE SLIKAO JE

PRE TOGA CE POPITI KAFU,NAPRAVITI PAR VELIKIH LATINSKIH SLOVA I   ISECI IH

DA BI IH KASNIJE NALEPIO   NA    NEKU SLIKU

PRELAZIO JE PREKO MOSTA KAMIONI SU TUTNJILI OKOLO

U TVRDJAVI JE  NALAZIO INSPIRACIJU

DELOVALA JE NA TE SLIKE STRASTVENO I MRACNO

OKOLO SU SE VRZMALE STUDENTKINJE

BILO IH JE GOMILA

SLIKAR JE NAPRAVIO KAFU I KRENUO SA POSLOM   PO  PLATNU

KADA  ZAVRSI SLIKU ODNECE JE U JEDNU GALERIJU

TAMO CE CEKATI DA BUDE  PRODANA DA BI DOBIO NEKI   NOVAC OD TOGA,NE TOLIKO VELIKI  ALI IPAK NOVAC

TVRDJAVA INSPIRISE COVEKA

ONA NEMA KRAJ,PUNA JE TUNELA

PUNA JE SKITNICA I PASA

I POGUBLJENIH UMETNIKA KOJI RADE

PORED NJE   JE   JEDAN GRAD U MAGLI

PONEKAD JE SLIKAR RAZMISLJAO DA UZME   KOFER I POBEGNE DALEKO

U NAJVECI GRAD NA SVETU,DALEKO ODAVDE

PONEKAD JE  LAKO A  NEKAD  TESKO OSTAVITI GRAD GDE ZIVIS

ODES A PROKLETINJA HOCE NOSTALGIJU DA  BACI NA TEBE

U NJEGOVOM KOFERU JE SVE  ZAPAKOVANO

PRVI KONCERT SA BENDOM,PRVA IZLOZBA

DEO  GRADA GDE JE ZIVEO SA POGLEDOM NA PARK I OGROMNU BELU POSLOVNU ZGRADU

A DA LI JE OTISAO,NECU VAM RECI,MOZDA JOS  PRAVI LATINSKA  SLOVA I LEPI IH NA SLIKE

TVRDJAVA JE SAKRILA TAJNU PESME A  REKA JE NABUJALA

REVOLT RADNIČKE KLASE

NA NEKOM, ZAMIŠLJENOM HORIZONTU
SE NALAZE STARE I RASPADNUTE RADNIČKE ZGRADE.
TU JE JEDNA VELIKA KASARNA, I PRUGA, I JEDAN STADION.
U TIM, SIVIM ZGRADAMA ŽIVE MOJI DRUGARI SA ULICA NAŠEGA GRADA.
MI SMO DECA RADNIČKE KLASE U SIVOM ARHIPELAGU TUGE I BOLA.
MOJ PRIJATELJ ŽIVI U ZGRADI KOJA SE RASPADA.
ON ČESTO GLEDA KAKO MUNJE KIDAJU NEBO NAD DETELINAROM.
MI SMO RADNIČKA KLASA NOVOGA SADA.
OVO JE NOVI SAD,
A NE SJAJ I BOGATSTVO CENTRA GRADA.
AKO ŽELIŠ DA UPOZNAŠ DUŠU GRADA BEŽI PO IVICAMA,
IDI PO PREDGRAĐIMA!
POSTOJE PRIČE I URBANI MITOVI, POSTOJI GOMILA GRAFITA,
POSTOJE KLINCI KOJI PO PODRUMIMA CEPAJU SVOJE INSTRUMENTE,
I PUNE TE BEZDUŠNE PODRUME SVOJOM VELIČANSTVENOM MUZIKOM.
IZ DUBINE DUŠE, I SRCA, I STOMAKA LJUDSKOGA.
REVOLT RADNIČKE KLASE.
SIROMAŠTVO I ISKRENOST I ULIČNE TUČE
MARGINALIZOVANI, ODBAČENI, PREBIJANI
OD POLICIJE MUČENI, OD POLITIČARA ISKORIŠĆENI
MI SMO RADNICI NOVOGA SADA!
NIKAKO U LEVO!
SAMO FLAŠA PO TVOJOJ TINTARI, PRLJAVI POLITIČARU!
NEKA GORI DRUŠTVO I NEBO, NEKA SE DEMONSKA VATRA RASPLAMSA…
U VATRU I OGANJ
SMRT HIPOKRIZIJI
ZGAZI SVE ŠTO NE TREBA DA POSTOJI!
REVOLT RADNIČKE KLASE SA IVICE GRADA TAME…

RATNICA SA ULICE  2    POGLAVLJE

OSETIO SAM KAKO SU JE   VODILI

OSETIO SAM KAKO SU JE U MARICU UBACILI

OSETIO SAM UDARAC U REBRA I KAKO PROKETO BOLI

SEDELA JE VEZANIH RUKU I SA OZILJKOM ISPOD OKA

POLICIJSKI KOMBI JE ODLAZIO

KADA SU JE POVREDILI

TI    DUSMANI U PLAVOM NISU ZNALI   DA   TUKU MOJE NAJLEPE STIHOVE  I PESMU NAPISANU

MOJU SNAGU I INSPIRACIJU

KRV JE LILA

SUZE NIJE

IZASLA JE IZ STANICE   IZMUCENA,JEDVA JE STOJALA

DRUGOVI SU JOJ BILI U  PRITVORU

DOBILA JE PAR SAMARA   I    PUNO VERBALNOG NASILJA

SUNCE   JE VEC BILO ZASLO NAD PARKOM

SELA JE NA KLUPU U PARKU I UPALILA CIGARU

OVO JE MALI GRAD I SUTRA CE ZNATI SVI   DA JE   NAPRAVILA HAOS

JER ODLIKA JE PROVINCIJE DA NE PRASTA NITA,ONA E KAO VULKAN

KOJI PALI I UVLACI U SEBE SVE PRED NJIME....

CRNOKOSA VILA   BILA JE PONOVO SLOBODNA

MALI VOJVODJANSKI GRAD-DRUGE SU DEVOJKE PROLAZILE I GLEDALE SU JE

USLA JE U VELIKI KLUB  GDE JE NEKAD BILA SA SVOJIM DRUSTVOM

ONI SU SADA   U ZATVORU,ZNOJE SE DOK LIJU CELIK

BES U GRUDIMA,STOMAKA TESKOGA,ZNOJ IM SE SLIVA

ZATVOR   JE  SKOLA   KOJA   ODUZIMA SVE

OSTALA JE SAMA U GRADU   GDE   VAZI ZA PROBLEMATICNU

JOS JEDNA CIGARA

JOS JEDNO PIVO

RATNICA SA ULICE JE ZNALA   DA CE JOS DUGO SEDETUI U KAFICU ZADIMLJENOME

I   ISPIJATI  SAMA HLADO PIVO,DOK JE MESEC POSTAJAO PUN

A   OBLACI GA  PREKRIVALI   U GRADU PUNOM PARKOVA

CRNOKOSA JE PIPNULA  REBRO,BILO JE PUKLO

U OVOJ BASTI JE PUNO CVECA DIVLJEGA

DIVLJE  UME BITI JAKO LEPO,

ZALIVENO ROSOM,OPIJENO SUNCEM

PONEKAD KRVLJU

LEGLA JE U CVECE I ZASPALA

NJEN KACKET BIO JE PORED NJE,CRNA JAKNA RASKOPCANA   A RUKA PREKO STOMAKA

POBEGLA JE IZ   GRADA  U DIVLJU PLANINU,

MEDJU JEDNOROGE  I ZMAJEVE,VILE   I  VESTICE

MOZDA CE TAMO NACI ONO STO TRAZI

BEG IZ OVOG  GRADA  TUGE    JER DEFINITIVNO TU NIJE PRIPADALA

SLOMILA JE OKOVE I POBEGLA

U SVETLOST

U SLOBODU

U  VECNI SJAJ

NEMOJ SE OKRETATI IDI

SUDBA JE TVOJ PUT

PRASNJAV PUT

ALI JE IPAK PUT KOJI VODI NEGDE

POKLANJAM TI KNJIGU-----

STAJAO   SAM PORED RESETKI

VELIKI PAS SE ZALETEO NA   MENE I ODBIO O SIPKU

DRZAO SAM  SVOJU KNJIGU U  JAKNI I CUTAO

HTEO SAM SVOME PRIJATELJU DA JE DAM  

OD   KISE SAKRIO SAM JE U JEDNU KESU

DOLAZECI DO    CENTRA VIDEO SAM PAR ODRPANIH LJUDI

KAKO PRICAJU SAMI SA SOBOM

ISLI SU ULICAMA TUZNO I POGUBLJENO

POJAVIO SE LIK SA   TAMNO ZUTOM JAKNOM

RESIO SAM DA OVU KNJIGU POKLONIM JER NISAM DOBIO ZA NJU NI DINAR NI PAZNJU

JEDNO VELIKO NISTA

KO GOD JE MOGAO  ZALETEO SE I PLJUNO JE NA MEME

ONI CAK I NISU HTELI DA OTVORE KNJIGU JER SU ME SVRSTALI    U NJIMA NEPODOBNE

OSECAO  SAM SE PORAZENO

DA BI BIO KNJIZEVNIK MORAS IMATI VEZE,LOBISTE,POLITICKE PARTIJE

NISAM TO HTEO,RADIJE CU U DUNAV SKOCITI

ILI U VATRU NEGO DA SE  POLITICARI LOPOVI KEZE   NA SKUPOVIMA POEZIJE

GOLEMOJ NEGATIVNOJ ENERGIJI NIJE MESTO NA KNJIZEVNOJ VECERI

NI   U NASIM MALIM ZIVOTIMA

SIROMASNI PESNIK JE UZEO KNJIGU I ZAHVALIO SE

OTISAO JE  SA   KNJIGOM U DZEPU

NOCAS CE ON CITATI STIHOVE TUDJE SA RADOSCU

PRI POVRATKU OPET SAM SREO LIKA  KOJI JE PRICAO SA SOBOM

ON JE IZGUBIO RAZUM U VOJSCI

U NJEMU JE BILA   PATNJA

KRIVUDAVIM PUTEM VRATIO SAM SE KUCI
VELIKI PAS LAJAO JE JOS  UVEK I   UDARAO NJUSKOM SIPKE

PIVO   ILI DVA   NA ULICI

DANAS MI JE DOSAO STARI PRIJATELJ

SEPAO JE PRI HODU

PITAO SAM ZASTO    TAKO HODAS

NEKI MANIJAK SE ZALETEO  I UDARIO GA KOLIMA

AUTOMOBIL MOG PRIJATELJA SE TUMBAO

PREVRTAO,RASPAO,PUKAO

SELI SMO NA ULICU U BELE ZGRADE

BIO JE PUNO POLOMLJENOG STAKLA  I    NEKOG BLATA PO BETONU

PORED NAS SU PROSLI MALI NAVIJACI

URLALI SU TI MALI   SILNI MOMCI

PRIJATELJ JE SEDEO I GLEDAO   U  GRAFITE PO ZIDOVIMA

AKO DOBIJE ODSTETU MOCI CE MAKAR MALO DA DOBIJE   NOVCA ZA MIRAN PERIOD ZIVOTA

POVRATNIK IZ RATA

RADNIK   I  MISLIOC

ZACUTAO JE RAZOCARAN U ZIVOT

KLINCI SU PEVALI NAVIJACKE PESME

ISPRATIO SAM PRIJATELJA NA AUTOBUS

SEPAO JE,VELIKI PLAVI BUS GA JE ODVUKAO

NOCAS CE NAPRAVITI  2  SENDVICA I LECI DA SPAVA

U PODSTANARSKOM  STANU NA PERIFERIJI

LIK SA    TESKIM ZIVOTOM KOJI JE CUDOM OSTAO ZIV

SANJAO JE KAKO NOCAS  LETI U OBLIKU ORLA

KAKO JE NEBO SJAJNO

SUTRA CE USTATUI I SKONTATI DA GA NOGA JAKO BOLI

I DA MORA DA PLATI STANARINU

POCESCASE SE PO GLAVI I SHVATITI

MAGICNU UNUTRASNJU DEPRESIJU KOJU SAMO  LJUDI SA IVICE RAZUMEJU

MAGICNA DEPRESIJA OPIJA DUSU I PUNI JE TUGOM  I   NEVREMENOM

PROKLETA MAGICNA DEPRESIJA RADNICKE KLASE

U PLAVI AUTOBUS,PA NA PUT

ODVEDEN STO DALJE IZ MALE SOBE

URLIK PASA LUTALICA SE RASU PO BETONSKOM KVARTU

OVE   GARAZE SU UKLETE

IMAO SAM PRIJATELJICU

KOJA JE USLA U RED  GARAZA KOD SAJMA

CULA JE GLASOVE SVIH NAS

OVE GARAZE SU UKLETE

ZATO  CU IH ZAOBILAZITI

U SIROKOM LUKU

POSTOJI NESTO STO ZIVI ISPOD TO JE SUDBINA OVOGA GRADA

TESKA SUDBINA NJEGOVE DECE

HEROINSKI GRAD  KRADE SVOJU DECU

NJIHOVE SLIKE I KNJIGE,NJIHOVE    PESME

IZLOZBE   I SECANJA,KONCERTE   KOJE SU  NAPRAVILI

ON JE UZEO SVU NJIHOVU KREATIVNOST I STRPAO NA  GROBLJE

STOTINE,HILJADE,NEOBJAVLJENIH DELA 

PROGUTAO JE    PRAH DJAVOLJI

TAJ PRAH JE ZAPALIO   GODINE RADA   I STVARANJA

UZEO JE SVE U ZAJAM  OBESNI

I NIKAD NE VRATIVSI NISTA DOSAO JE PO DUSE  NOVOSADSKE OMLADINE UBIJENE HEROINOM

U TOJ KRIVOJ KASIKI KOJU PRZIS UPALJACEM    I TOM VRELOM SMESOM KOJU CES SPRZITI U VENU

STOJI   ONA TVOJA KNJIGA KOJU NECES DA  OBJAVIS   JER CE  JE TA KASIKA  UBITI KAO I TEBE

A ONA JE SAMO KASIKA A TI SI GORSKA VILA SA ULICE

VREME TI JE DA  IZBACIS   VRELU SMESU DALEKO OD ZIVOTA TVOGA

I DA NEGDE OKRUZENA ZELENILOM SHVATIS DA TREBAS DA ZIVIS JER  ZBOG TVOJIH DIVNIH PESAMA

ZASLUZUJES JEDAN TRON I KRUNU JER   SI TI   KRALJICA POEZIJE

I NKAD TI NECU DATI  DA TE GARAZA  SA KRAJA   GRADA   ODVEDE

NA DRUGU STRANU GRADA

RAVNICU SA SPOMENICIMA    I   HLADNIM,HLADNIM,VETROM

ON JE PUCAO U COVEKA

OVAJ GRAD GUTA SVOJU NAJBOLJU DECU

A SVI  ĆUTE
DIVAN GRAD-NEMA POSLA
DIVAN GRAD-HEROIN 
SE GNEZDI U VENI SVAKOJ
DIVAN GRAD-LJUBAV SE PLAĆA

UZEO  SAM NOVINE I VIDEO TVOJU SLIKU
BOL  U OCIMA TVOJIM I RUKE VEZANE
DOK SAM HODAO
,,KIŠA JE SA NEBA SIPALA
A  SIVILO ZAGRLILO LIMAN

PITAO SAM SE ŠTA TE JE NATERALO
DA PUCAŠ U DRUGOGA

PRIJATELJU MOJ
TUGO VELIKA
OVAJ GRAD GUTA SVOJU DECU
A JA SAD TREBA DA ĆUTIM
DA KAŽEM - ZASLUŽIO SI SVE

BOL SE MOJOM POJAVOM RAZLIO
DOK SU MUNJE UDARALE
DIGAO SAM RUKU KA NEBU

NISAM  PUSTIO UZVIK
OSTAO JE U MENI TAJ  LOM
NEKA ME OLUJA BACI
NEKA ME O STENE POKIDA
NEĆU ĆUTATI...

DIZEM MAČ VISOKO
DIZEM MAC PONOSNO...
ZA PALU DECU OVOGA GRADA
U LJUTI BOJ KRECEM JA

ZA LJUBAV
ZA POŠTENJE
ZA POSRNULE DRUGARE
ZA SJAJ   JEDNOGA ČOVEKA
U JEDNOJ  SOBI ĆEIJE
DUBOKO DUBOKO
U PREDGRADJU GRADA

PREDAJEM OVE PESME NISTAVILU

PREDAJEM OVE PESME NISTAVILU

NE ZBOG NOVCA   NE ZBOG PROKLETOGA NOVCA

VEC ZBOG             ZLIH RECI     LJUDI SRCA CRNOGA

MOJA PESMA JE KAO ZIVO BICE

NAPADAJ JE   VREDJAJ,ONA CE TO   OSETITI

PREDAJEM OVE PESME NISTAVILU

ONO JE NAJBOLJA PUBLIKA

MNOGO BOLJA OD PUBLIKE GRADA  KOJI LEZI NA LJUDKOM ZLU

PODZEMNOME I NADZEMNOME

PREDAJEM OVE PESME TISINI   I  VETRU     SA   SPOMENIKA

BOLJE JE DA IH NE VIDI NIKO

NEGO ZLI  LJUDI KOJIMA JE SVRHA DA  PIJU ZIVOT DRUGIM LJUDIMA

KNJIZEVNICI KOJI NISU KNJIZEVNICI

MUZICARI KOJI SE DRZE NA OKUPU KAO TAJNO DRUSTVO I UNISTAVAJU DRUGE

ARMIJA HIPOKRIZIJE,TASTINE     PRIMITIVNE-ARMIJA   PROPASTI I RAZGRADNJE

MOJE PESME SU GOMILA MRTVIH PTICA

OSUDJENE SU NA SMRT

I PRE NJIHOVOG DOLASKA   NA TUROBNI SVET

ONE CE OSTATI U MEMORIJI  ,BESNE,JAKE,UKLETE

DOK IH BUDEM RECITOVAO,SVE CE DA GORI

NEBO,ZEMLJA  I VODA CE PROKLJUCATI

OVE PESME SU KLJUC ZA GOLEMO UNISTENJE

PROVINCIJSKIH  LAZNIH GOMILA BEDNIKA

ONE SU TU  DA IH BACE    U     BLATO

MULJ DA RASPU  PO NJIMA,BEDNOJ MUZICI,BEDNIM PESMAMA.KOCKOGLAVIM LJUDIMA

DOK OVO CITAM,NEBO GORI,MUNJE SEVAJU,RAZBIJAJU PROLECNU IDILU

OVA PESMA JE VRISAK KOJI LEDI KRV U ZILAMA

OVA PESMA   JE  JEDAN BUCAN ARMAGEDON SITNIH DUSA

PREDAJEM OVU PESMU NISTAVILU

ONO IMA RUKE I OCI I  DIVNU BELINU

NISTAVILO JE    PUBLIKA    OVIH STIHOVA

U BELO,VECNO BELO,ONO TE GRABI ZA TELO I UVLACI KO VRTLOG

VELIKO I JAKO   PROKLETO BELO   MORE   NICEGA

NA GROBLJU  JE   ISTINA

CESTO KADA SE DESI NESTO JAKO RUZNO

SHVATIS KOLIKO  SU NEKE STVARI BITNE A NEKE NEBITNE   I MARGINALNE

NA  OVOM VELIKOM GROBLJU

PORED OVOG SPOMENIKA JE LJUTA ISTINA

DOK STOJIS I GLEDAS U SPOMENIK I TA  SABLASNA SLOVA

SETIS SE KAKO JE TA OSOBA NEKADA BILA  ZIVA

ZRACILA NEKOM POSEBNOM ENERGIJOM I KAKO TAKVI LJUDI

U SRBIJI ZEMLJI BEZ ZAKONA MORAJU STRADATI I NESTATI   U HAOSU

AKO SI DOBAR I POSTEN,ZLI LJUDI CE TO OSETITI

UKRASCE TI SRECU,UKRASCE TI ZIVOT,LJUBAV,TVOJU MASTU

I PRETVORITI JE  U GOMILU  CRNE ZEMLJE

A MOZDA TREBAS BITI TVRD I BEZOSECAJAN,GAZITI PREKO DRUGIH LJUDI

JER TAKVI SAMO DANAS OPSTAJU ALI SVE JE TO LAZ

BUDI PONOSAN KAO VITEZ I IMAJ DRZANJE    RATNIKA A NE PAORA

TU NA GROBLJU CESTO SHVATIM ISTINU

TU CU DANAS NAPISATI  LEPU PESMU ILI PRICU

U TISINI KOJU MI DAJU ONI KOJI  SU DAVNO OTISLI

MILIJE MI JE DRUSTVO    VETRA I PTICA KOJE HAOTICNO LETE NEGO OSMEH NEISKRENIH LJUDI

NJIHOVO KEZENJE   I  KRUGOVI KOJI SE KRECU

NIJE TO PROBLEM LICEMERI GRADSKI

II SVOJE LAZNE PRIJATELJE VI OGOVARATE TE JE LAZ JOS VECA I GORA I BRUTALNIJA

TE VAM JE SUDBA ZAKUCANA U TOM KAFEU U CENTRU GRADA   MEDJU ZIDOVIMA PUNIM  BEZVREDNIH SLIKA

LAZNIH UMETNIKA,BOGATIH SKOTOVA KOJI SE BAVE UMETNOSCU

A U SEBI IMAJU SAMO JEDNO VELIKO I ORROMNO   NISTA

MRTVA   KURVA LEZI PORED PUTA

IMALA JE SIROMASNU PORODICU

RODITELJE SADISTE I ZAOSTALOG BRATA   ,ZIVELA    JE U BEDI I  ZLU

OTAC JE TUKAO   I PO NJOJ PLJUVAO

SIROMASNA KUCA   NA KRAJU SELA

RESILA JE DA POBEGNE DALEKO    ODATLE

HODALA   JE PORED PUTA

7 DANA ONA NISTA NIJE JELA

BOL I GLAD U STOMAKU    SU JE    MORILI GADNO

VELIKI CRNI AUTOMOBIL SE ZAUSTAVIO

IMAO JE KOZNU JAKNU I    SJAJAN OSMEH  I   OGROMNU GLAVU

PRISTALA JE DA RADI

SVI SU PROSIPALI SVOJU GNEV I  STRAST PO NJOJ

A   ONA JE TRPELA I TOPLINU   I UDARCE I STRAST

JEDNOGA DANA REKLA JE DOSTA

PTICE SU BOLNO PLAKALE PO NEBU

BILO IH JE DOSTA

LEZALA JE PORED PUTA  ,JEDNA STIKLA   IZUTA

PORED NJE JE BIO KAMEN KOJOM JE KRVNIK UMORIO I GLAVU RASCOPAO

NEBO JE BILO SIVO

PTICE SU PLAKALE

JOS JEDNA MRTVA KURVA PORED PUTA

I NIKO NEcE PITATI ZA NJU

TU DUBOKO U ZBUNJU

NIKO JE NECE NACI GODINAMA

NJU JE DRUSTVO OSUDILO NA      PROPAST

CRNI AUTOMOBIL JE KRUZIO DRUMOM I DALJE

CRNO

ZLOKOBNO

PODMUKLO

JOS JEDNA MRTVA KURVA

UBIO JE KRVNIK U KOZNOJ JAKNI

NEBO JE URLIKALO OD BOLA

MALA VILA   JE  LEZALA U PRASINI

LISCE JU JE PREKRILO

NIKAD VISE NECE VIDETI MALU SIVU SIROMASNU SOBU
I    OCEVU PESNICU GNEVA

DA JOJ KIDA SNOVE  I DETINJSTVO

TESKO

PROVINCIJSKO

UBOGO I KLETO

SMRT   KURVE   PORED PUTA     

LIKANTROPIJA

LIKANTROP NOCAS HODA PO KROVOVIMA

ON SKACE I SKACE     PO   VLAZNIM OLUCIMA,POLUPANIM CREPOVIMA

POSLE CE  U    JEZI ONIH KOJE GA VIDE  POBECI

DUBOKO U  SUMU  I   PLANINU

VELIKI BELI VUK   IZ LEGENDE

SA VELIKIM KANDZAMA,NOCAS JE BIO TU  I  TRAZIO   NEKOGA

NINA  JE SEDELA  I PISALA NESTO DUGACKO,NEKO   PISMO KOJE NIJE ZNALA DA ZAVRSI

SA SVOJOM SVETLOM KOSOM I    SIVIM DUKSOM SEDELA JE ZA   STOLOM

NESTO JE GREBALO O KROVU

CULA  JE KAKO NESTO TRCI PREKO KROVA NJENE ZGRADE

NESTO KRUPNO I JAKO,NESTO DIVLJE  JE     BILO GORE

PROTURILA JE GLAVU KROZ PROZOR   NA      IVICI SOBE   I  BACILA POGLED NA DEO KROVA

VELIKI SIVO BELI VUK JE HODAO LEVO DESNO I     ZAVIJAO VUCIJU PESMU

IZGLEDAO JE PRELEPO   I PONOSNO

NIJE MOGLA DA VRISNE-BILA JE SOKIRANA

STRAH I USHICENJE SE POMESA

VUK JE SKOCIO  SA KROVA,PAO JE U BASTU NJENE KUCE

VUCIJI URLIK   PROLOMI  SE ULICOM

JAK KAO NIKAD DO TAD

ZELETEO SE I PRESKOCIO JE OGRADU

NINA JE CUTALA,ONO STO JE OSECALA   BACILA JE NA PAPIR

STRAH I ODUSEVLJENJE

NJEN SASTAV         ----GREBANJE PO KROVU     PROFESORICA NIJE BAS NAJBOLJE RAZUMELA

BILA JE TO GLUPA STARIJA KONZERVATIVNA ZENA

VUK JE U SUMI

ON JE NEGDE  U   ZBUNJU SAKRIVEN I CUTI

VELIKI BELOSIVI VUK

GOSPODAR DIVLJINE   JE   CUTAO I CEKAO U TISINI I  ZELENILI NETAKNUTE PRIRODE

Она је разбојник

Узела је сечиво у  руку своју

новац јој је требао јер јој порок узе  светло из душе њене

соба хладна, ситна деца  осташе   гладна

ходала  је по граду, елегантна као и  увек

дама у љубичастом капуту

ноћас је она постала  разбојник овога града

остаде свеска пуна  песама и необјављени роман

остаде гимназија без најбоље девојке

а машта моја без инспирације

ушла је у малу радњу-беху ту продавачица

мала нашминкана брђанка

је читала   неки   часопис за модерну жену

већ следећег тренутка

оштар нож јој припрети  и она крену  да вади из касе

новац, новац и новац проклет

велика горила  људска изађе из оближњег купатила

четири руке су држале  разбојника  женскога   усплахиреног
разбојник савладан и везан

док су у плавом  грмаљи  са   комбијем стизали


бацише они иза решетака њену  свеску песама

очи зелене прелепе

светао дан једне гимназије


све то иза решетака

приче  неиспричане

ухапсили  сте   ноћас   малу грешну вилу, осмех њене деце....


један велики неиспуњен сан

у  целију  са невољницама

у  мало постеље старе   и влажне

деца  су још дуго плакала за мајком

нису знала да је више  видети неће
нема више једне породице


једно велико ништа

ОСВЕТНИК!

Дошао је са зеленом јакном
 и флашом у руци.
Стајали су и кезили се,
прљави, покварени типови,
 са маргине града.
Били су у  мраку
 са скривеним ножевима.

Уперио је својом
снажном руком, у главног.
Сетио се,
како је летео кроз стакло,
другара пукнуте лобање,
  кога газе чизме...
Дивљи пси у чопору,
 су стајали са стране
 и посматрали све.

ГЛАВНИ је пао,
под ударцима,
крвавих очију и пун беса.
Осветник се сетио,
сетио се како сте разносили,
 људе у гомилама,
на мокрења крви,
 после тешких удараца.
Загрли бетон, он је твој,
НЕК ПУЦАЈУ КОСТИ !

Пљуно је он на њега,
на град под опсадом,
тугу и уништену младост
и пуно рана које су живе.
ОСВЕТНИК!

БЕС ГНЕВНОГ МЛАДОГ ЧОВЕКА

Град је горео, сирене су вриштале...
Отргнут  од детињства, младости и радости,
док су бомбе кидале наш град,
неким чудним случајем,
пао сам у постељу  заражен богињама,
у крви и ранама лежао сам,
сам и тужан.

Надао сам се твојој милости,
ти  стара окрутна жено,
са дебелим радним стажом,
у школи  пуној расутога бола,
када сам тако  израњаван сазнао,
да твоја стара зла рука,
није могла исправити једну оцену ...
Бол се разлио,
мојим  муцчничким телом.

Слудјен болом,
схватио сам да ћу задњи у Србији
 добити диплому,
у ужасној врућини  лета и бомб...
Желео сам да умрем
 и прекинем тугу...

А бомбе су падале
и  убијале град, земљу, људе,
парале утробу земље...
Прљава зла вештице,
зар си ме осудила
да задњи у Србији добијем моју диплому
и добио сам је, мени је она све...

Заливена је мојим  болом,
мојим изгубљеним друговима,
школом где је владао закон џунгле,
а слаби  били сатирани од тешких батина,
безумних ученика осудјених на пропаст...

У тој дипломи ми је све,
моји зуби избијени јаким ударцем,
моје тада мршаво тело,
које се једва вукло...
Кез професора, који  нису имали плату и живот
па крали нама насе снове,
дубоко у сиромашном делу града.

У сколи за занате који  никоме нису потребни,
а ти стара жено, никад нећес знати
да си проклела саму себе
и све твоје до деветога колена,
када си пуно малих несрећних  момака
бацила  на поправни,
лета 99,
када су бомбе падале на наш град.

И зато ти дајем ову песму,
враћам ти сав мој бол...
Сваку  малу тугу сам уткао у ову песму,
само теби,  ти мала недостојна жено
загризи своју несрећу,  
нека ти она буде водиља!
Проклета си заувек.

ВИВИАН-НАТАША 

Вивиан црвенокосо створење
узми моју белу руку коју је носила олуја
велика и тешка
стегни је док се он бори са змајем

осети како сузе падају са неба

како га је страх
сакриј га и обриши му лице
од прашине и крви

осећас ли крик шуме она зна
ти си мој облак
моја чиста зелена река

борба листа са јесени

узми своју шансу
 и бежи назад у своју бајку   
немој остати овде
јер нема излаза

ЉУБАВ КОЈА ЈЕ УМРЛА

Изашла си,
из гомиле тмурних људи.
Желим да осетим пролеће,
топлину и осмех.

Отишла си!

Дај ми дугу,
комад те  мараме,
да имам део твоје среће.

Принцезо моја
и небо моје,
све на овоме свету
мени си ти.

Пробудила си ме
из смрти туге
и  живота мога.

БЕГ ОД УРБАНОГ ХАОСА

ХОДАО САМ СТАЗАМА ПРОПАСТИ
КАО ДА САМ ВИДЕО
ДА ЋЕ НЕБО ЕКСЛОДИРАТИ ОД БОЛА
ЖЕЛИМ НЕШТО ТВОЈЕ 
ПАРЧЕ НЕБА И ОБЛАКА  ,,СВЕМИРА
СЈАЈ ТВОЈИХ СЛОВЕНСКИХ ОЧИЈУ

МОЈЕ ЈЕ СРЦЕ РАЊЕНО
 И КРВ ЦУРИ
ПИТАМ СЕ ДА ЛИ ГАЗИМ ПО БЕТОНУ
ИЛИ ОН ПО МЕНИ

ДАН ЈЕ ЛЕП У ШУМИ
ГДЕ НЕМА НИЧЕГА КВАРНОГА,
,,ПРЉАВОГА,,
АКО ТИ ПОКЛОНИМ ПЕСМУ
 ТИ ЈЕ МОРАШ КРИТИ
ТАЈНА ЈЕ ЛЕПА И СВЕТА
ОНА ЖИВИ У ТЕБИ
У ШУМИ ГДЕ НЕМА ГРАДА,
 ФЛАША И ШПРИЦЕВА ПУНИХ СМРТИ

ПОГЛЕД НАПРЕД ДУБОКО У ШУМУ
ГДЕ ПЛАВО ГРЛИ ЗЕЛЕНО
У КРУГ У КРУГ У КРУГ
ТИШИНА
ТИШИНА
         ТИШИНА...    

НА УМОРУ СВЕГА

Сада знам,
да не постоји она,
којој  сам писао песме...
Да је она љуштура
и неко мртав духом.
Знам да сам обележен
и да мира наћи нећу,
кад ми моји,
кидају задњу наду.

Данашњој жени,
 не треба писати песме!

Зовем ову земљу
 БЕСТРАГИЈОМ.
Нек се поноси именом.

Другови моји расути по гробљима,
осећам како живот цури...
Кишо сапери ме са плочника!
Пробисвет са флашом,
стоји где време стаје,
на плочнику поломљених флаша,
са гомилом сличних битанги.

Велика ватра сја

ово је  крај града,ово је крај  пута

булевар на ивици   великог  и цудног предградја

ту су неке мале и мирне беле зграде

небо се пресијавало од дивних боја

гледам неке мале и лепе занатске радње

сабласно пусне

кафана пуна боема

БУЛЕВАР ВОЈВОДЕ СТЕПЕ
мало напред је старацки дом

људи седе на клупама пуни меморије

ту на крају НОВОГА НАСЕЉА,у   идилицној недодјији

цекају да их  преместе у малу просторију

кројацка радња где   зена   ресава   укрстене реци

попицу кафу код другара па  право на бус

у центар града

у обилље лазног сјаја,9 км одавде,,,,,,

ту је негде на  насељу  и ПЕРА  БИЦАНИЦ

стара легенда  испија ракијицу коју је само пекао

са великом  брадом  и картама у руци

спрема се  да  заврси игру

утрцавам у бус

па у центар

друг ми ради ко портир

у згради  која се гради

ту у куцици од цигле му је грејалица да се не  смрзне

кува он кафу и пије,мотри на материјал

да неко у тмини ноци не украде и ороби све са градилиста

цују се гладни пси,долазе са кеја,

вристе од зиме и глади

зна ли неко да је овај  портир сликар

и да ово ради да презиви,кога брига пријатељи моји,,,,

нек  ветар  однесе   меморију  уснулога града....
одлазим поред набујале реке   у прицу    неисписану

цовек са маргине

***

ВАТРА  МЕ ПОВЕЗУЈЕ СА РАКИЈОМ  А   ОНА СА СТЕПЕНИЦАМА   ЗА   БЕСПУТИЈУ

ОВО ЈЕ ФЛАСА РАКИЈЕ---ОНА НИЈЕ ОБИЦНА

ОНА УЛАЗИ КАО  БОЗАНСТВО У ТВОЈЕ ВЕНЕ

У ТВОЈ БУНТОВНИЦКИ МЛАДИ УМ

СТЕПЕНИЦЕ ЗА БЕСПУТИЈУ

БЕГ ИЗ НАПАЦЕНОГА ЗИВОТА

ПЉУЈЕМ НА ЛАЗНУ МОРАЛНОСТ ХИПОКРИТА

НА ЊИХОВА ДЕЛА И СЛУГЕ

ДУГАЦКИ ЈЕЗИЦИ ПРОВИНЦИЈЕ  КОЈИ СЕ   РАСХЉАЈУ  ЗМИЈСКИ И ОПАКО

ОВО ЈЕ МАГИЦНА ФЛАСА РАКИЈЕ

ПУНА ЈЕ БОЛА  И МУКЕ  ПРЕГОЛЕМЕ

ОНА ЦЕ МЕ ИСЦЕЛИТИ

НА КРАТКО

ПРОЛАЗИМ ПОРЕД КУЦЕ МОЈЕ ПРИЈАТЕЉИЦЕ

ЊЕН МЕ ЈЕ ОТАЦ ОТЕРАО

НА ПРАВДИ БОГА  ОСТАВИО

ДУНАВ ЈЕ ПОДИВЉАО   И   ПОЦЕО  ДА СЕ ПРЕЛИВА

ТАЛАС МЕ НОСИ,

БАЦА МЕ МРТВОГ НА ГРАД

У БЕТОН

КАДА БУДЕМ МРТАВ

СВИ ЦЕ ПЉУНУТИ НА МОЈ ГРОБ ЛАЗИМА СВОЈИМ

ОНИ НЕЦЕ ЗНАТИ ДА СМ ЗАГРЛИВСИ ЗЕМЉИЦУ ЦРНУ

СПАСИО СЕБЕ МУКА

РАЗАПЕТ

РАЊЕН

УБИЈЕН

ПОКИДАНОГ  ЗИВОТА И НАДЕ

МАЛА ОСОБО

ЗЕЛИМ ТВОЈУ РУЗУ  НА  КРСТУ МОМЕ   ЗАГРОБНОМЕ

СРБИЈА СМРТИЈА

ЛИШЋЕ ПРЕКО МОГА ТЕЛА

Седео сам на клупи и гледао град
са ове клупе видех га целог
бетонско гротло пуно греха
а био сам побегао
на западну земљу блиску а тако далеку
у снег и лед  да слушам
како вукови поносно завијају у тмини ноћи

Снег ми је био до колена а мисли у моме граду
а ти... принцезо моја... у снегу и леду
схватио сам да ме само једна ствар везује за град...
ти твоји дивни велики образи  и велике очи

А сада ходам парком сам и поражен
хоћу да легнем у ово лишће
да ме парк прогута

Нема мени више љубави
неко је узео  и однео далеко

Твоје дивне сандале и мали капутић
једну дивну ноћ
када смо наздравили са две часе
док још нисам знао
да ћу изгубити моју најлепшу песму

Она није на папиру
она је у твојим дивним очима

Зар треба да лажем да ћу волети поново
никада више   
умрло је све у мени
пролеће... радост... воља...

Туга ме кида !
Тама ме убија !

Како сам могао знати 
да ћу једне михољске ноци
постати уклети песник
не морам  имати твоје усне и све твоје
не тражим ништа
јер ја сам од ноћас  мрачни витез овога града
не тразим ниста принцезо
остала ми је само тужна судбина
мука и дно  свега

И овај папир
да бацам бол на њега
дугачак  и непрегледан

Студентски домови

ноцас сам био са пријатељима

у центру цигланих сиромасних студентских домова

фласа вина или пиво, једно или два

касније цемо ми  отици дубоко у центар

обријаних глава  и  намргодјени

ту је гомила ликова са свих страна

спремала се киса


усли смо у тунел пун графита

усли смо упознат кафе

ту сам гледао како  се фласе пресијавају

пуно лепо одгојених студената


овај град је у стегу змије

јака је, сназна је, она   ломи кости



и никада нецу моци да знам


сто је толико дроге у телима

неспособних  политицара

лицемерства  и  девојки младих


које се возају са целавим црногорским 
 горилама

по долини лазне страсти


наздравимо другови моји

у  навијацким јакнама са крагнама


лобања пуних озиљака

пуно је успомена лепих и тузних

кад попијем ову цасу


улетецу у овај зид пун графита

да побегнем из беде истоцне ЕВРОПЕ

УЛЕТЕЦУ У БОЈЕ, У НЕКИ СВЕТ ЦУДАН И СЈАЈАН

пролазим кроз зид као  дух и утвара


за санком је неко кога знам


она има велике црвене усне и  црну косу

она пије    црно вино и  црта управо

моја тамна принцеза

са  ставом

повратак куци


киса куља из неба


никад нецу себи опростити сто нисам уронио у зид

моји пријатеји са озиљцима и навијацким јакнама

сви ми, са улице

Велика црвена ватра и 2 горке судбе
Ово је песма  саткана од 2   несреће   горке и тмурне

1. ходао  је мостом, дебео, лењ и незапослен
питао  се шта тражи у маломе провинцијском војвођанском граду
у маскирним панталонама и обријане главе
небо  је било црвено  и бесно
није чуо сенке иза себе,
недостојни провинцијалци са уским лобањама стајали  са са ланцима
са шипкама
испребијан  и  крвав, очи му осташе отворене
није им било доста, бацише га у канал испод моста
крвници  уских лобања са малим мозгом
вечито усхићени бедници
тако се ни пас не убија, АВЕ  пријатељу
ниси  мртав, стављам те у ову песму
да људи осете твој угашен живот  и смрт у отвореним светлим очима

2. беше то добар и бистар момак, добро сам га знао
увек насмејан и пун живота
отишао је у рат у прашуму косовску
нема више ништа осим браде и прљавих панталона
А   ћути увек, ко да је сав ужас света попио у себе,
он ћути јер је све умрло у њему доле док је ратовао
повукао се у најбеднији део града
он лежи у својој малој соби
где је вечито хладно
мртви снови, поглед изгубљен
остаде олупина људска
поче киша, небо је плакало
док се он превртао у туги и болу преголемом
остао је на маргиниживота
у  бестрагији  димензије чудне  и уклете
проклет заувек

Марина

Данас  је све чудно и  тихо

пукао  ми је ђон на патикама

баре  улазе и  каљају ми прсте


ходао  сам дугачком улицом у центру

срео сам те  са неким   недостојним типом

сетио сам  се октобра пре неколико година

само у октобру -прелива се златна  и црвена боја на небу

Марина
можда си ти стварно из Ирске

келтска принцезо  са севера земље 

имала си свеску пуну прича и цртежа


од како си отишла

утапам своју  бедару у   чаши    хладнога вина


најлепши сан је отишао у неповрат

мука ми је од тог недостојног малог  лика

и зато  ћу вецерас да пијем

келтска принцезо

да  ме потопи  вино  и ја њега


за стару љубав

за стару славу

за твоју  црну косу и плаве очи

стаза је пуна лишћа

стаза је дугачка


можда ова стаза у  студентскоме граду и нема крај


проклета рупа у простору и времену

нека громови ударају и  разбију све

остаје само сећање  на  јесен


када се рађају и умиру љубави,,,,,,,,,,

гори све моје


и срце и душа  моја и тело и  разум


келтска принцезо


заплеши  страном града


за коју се карта добија  руком вилинског бића


загризи шкорпионову страст  да ти се очи рашире

а срце експлодира

под  ноћи  пуног  месеца

ХЛАДНА ВЕШТИЧИЈА ОГРАДА

Била си јако близу  и далеко
желим да загрлим хладну шипку на огради
ваљда ме она неће одгурнути
онако  како су то урадили погани 
мали новосађани
и када се појави трачак светла
он оде брзо негде где га  више нема
никада нећу знати
што су моје велике браон очи
осуђене на  таму и бол
и нисам добио мало  топлине...
ништа бре
док су ме газили и пребијали

Сањао сам о мало истине и слободе
и једном јутру 
кад ћу устати без терета на себи
какав је то град
где нема љубави чисте и племените
какав је то град
где су змије љуте  у грудима људским

Одлазила си тим булеваром
 мала прилико у љубичастом
понеси све
и ову свеску пуну лепих мисли и бола мога
сада знам да постоји дугачак
и хладан пут и да му нема краја

Боже како је хладно
немам где да се склоним
ломе ме ране и олује
ако ми пошаљеш писмо чуваћу га у срцу
а можда немам срце
можда сам отров и гад  

Чуваћу твоје писмо у споменару
оно ће бити сећање
на један дан јесени  
теците сузе
чистите душу од овога прљавог града

СУЗЕ СУ ВЕЛИКЕ И ЛЕПЕ
ПОСТОЈИ ЈЕДНА ЗЕМЉА
ГДЕ НЕМА ЛОШИХ ЉУДИ
ПОКЛАЊАМ ТИ  ЈЕ
 И ЊУ И МЕСЕЦ
 И МОЈУ РУКУ
КОЈА ГУБИ ЖИВОТНУ СНАГУ

ЉУТА РАКИЈА

гледао сам у мало створење
са великим наочарима
осетио сам како ме стомак откида од бола
да ли је то невидљиви нож
то су  речи које ме наводе на то

када сам изашао киша се спремала
натраг на бетонски Лиман
намргодићу се, чуће се марш чизама
и како се стакло разбија и мрви
да бојим град у боје среће
да видим њене велике очи

идем у круг

молићу се за сву поган око мене
генерацију која је утопљена
у жути прах и алкохол

штити ме моја  вила

њу људи не разумеју
али није битно - она је вила,

поклони ми своје слике
оне су сликане љубавном магијом

Ода некоме кога више нема
пријатељу мој   добри

знам да никада нисам прочитао твоје песме

држим два велика папира у руци

испред мене је пуно  људи у црном који плачу

мала капела....на крају града  и живота

небо је отерало агресивни афрички ваздух и обукло сиву боју тога дана

а хладан је ветар дувао

као да је природа плакала на овој сахрани,,,,,,,

неко каже-што  не плаче?????????

попио  сам пуно жестине,,,,,,,да убије тугу

да прегризе бол мој

да поједе мој страх


могу ли све приче лепе и тужне


да стану на један папир или два


знам да су негде на полици  једне библиотеке


у једном малом војвођанском граду


неке твоје песме


чак и да их моје око не види


ја знам да су оне дивне

ту   на полици   у прашини   чекају

каже један лик


што ниси читао гласније??????????

зна ли он   шта је љута туга  и голема мука

зна ли он шта је то  када читаш а молиш бога да ти се руке од силнога


узбуђења помешанога   са  сазнањем колико  смо пролазни и мали
не затресу

и   тако у круг


јер добро знам када су ми сви пљунули   на  лице


ћутао си


ударили  гадови  били са свих страна

два папира пуна слова

лако је бити   обичан мали човек


али је тешко бити анђео 

са великим крилима

ево ме ту

ко зна можда  је ту међу полицама


те мале библиотеке


и најлепша песма на свету,,,,,,,,,,,,,,,


пссссссссст

понекад је тајна  лепа

када је доступна само правим људима

а не некоме

ко никад неће сазнати

шта је  велико срце јуначко