Новица Соврлић

рођен 1956. године у Косовској Митровици.
Објавио књигу песама "Земља стричева" (Београд, 1997).
Заступљен у антологији "Српска поетска плетеница".
Члан Удружења књижевника Србије. Добитник златне значке Културно-просветне
заједнице Србије и награде "Перо деспота Стефана Лазаревића".
Живи и ради у Косовској Митровици

"Сањоходећи књигом „ЧАТАЦ“, страхопоштујући пред налетом сваке надолазеће речи,
у сталном епифанијском ишчекивању, обрех се захваљујући словогрешном, поново на своме огњишту.
И без имало ласкања, отворише ми се двери праотаца, зазвонише замукла звона српских намастира,
потече Ситница и зби се Нада. У времену данашњем, међ’ људима који пишу песме,
препознах правог песника-монаха, нареченог Новак, који ме разреши сагрешења сумње да исти постоје.
У овом суштаственом глосаријуму, где границе времена и простора ишчезавају,
писар расутог царства нам, исто као и ризничар Митрофан, после личног изгарања
у ватромету речи — подари драгуљ. Настави Новаче, овај народ је то заслужио."

Веселин Џелетовић Павлов

У МЕНИ

Не плачи, ти
у мени што ћутиш
кад ми у снове
дођеш непозвана.
Размини
док грехе окајем.
Сном дах ми полутиш,
на осмехе свикла,
сузом даривана.

Не гони ме, клетво,
плачом из далека
и ноћас наумна
оком да устрелиш.
Дођи, ликом умилна,
додирима мека,
бар осмехом једним
сан да ми исцелиш.