Мартин Сливка
ОАЗА СПОКОЈСТВА И СРЕЋЕ
Засадио сам једно дрвеће
лишће је имало боје дуге
а рађало је плодове радости и среће
на дсрвеће су слетали славуји и лепо певали
песма славуја опијала је моје срце
било их је милина слушати
између лишћа продирали су сунчеви зраци
или зраци блаженог спокојства
испод дрвећа често сам седео
и одмарао своју болну душу
то је дотле трајало док завист и не знање
нису узеле у роке секиру узалудносту
и почели су да секу дрвеће
позвале су себи у помоћ
облаке муње и громове
завист и не знање секли су дрвеће
муње су севале и громови су ударали
али све је било узалуд
најзад су завист и незнанје
бациле секиру у провалију прошлости
сада дрвеће опет рађа плодове радости и среће
изнад дрвећа опет сунце сија
на дрвеће опет слећу славуји
и певају своје лепе песме
БРОДИЋ
Не не говорите ми шта је коме суђено
да га то неће мимоићи ја у то не верујем
не смете ипак механички поимати ствари
сваки бродић који плови широком реком
што се живот зове мора имати свог кормилара
ако кормилар испод палубе спава
таласи са бродићем се поигравају
зато ниједан кормилар не сме испод палубе да заспи
већ да седи код кормила и да усмерава правац пловидбе
којим бродић треба да плови
у противном лако би потонуо
и мој бродић плови широком реком што се живот зове
али ја седим за кормилом и одређујем смер пловидбе
често су дували снажни ветрови и често је била бура
мој бродић је ипак сигурно пловио своме цилју
сада већ мој бродић плови мирнијим водама
ја ипак и даље седим за кормилом
и усмеравам га куд треба да плови
РОЂЕЊЕ И ВАСПИТАЊЕ
Кад си се родио добио дар од оца или мајке
а можда од обије касније си од родитељас
добио још један дар
један поклон ти је дала улица и пријатељи
и један поклон ти је дала побожност
ови дарови направиће од тебе човека
или можда домаћу животињу
која корача на две ноге и говори
од ових дарова зависи твоја судбина
запамти да имамо природне неписане законе
којих мораш да се придржаваш
ако не желиш да удариш главом у зид
ПРИЈАТЕЉСТВО
Свануло је јутро, рађа се нови дан,
драги пријатељу руку ми ти пружи,
нек живот испуни наш најлепши сан,
песму запевајмо и са мном се дружи.
Процветало за нас пријателјства цвеће,
и сунчеви зраци све топлије греју,
лепо звучи песма радости и среће,
од радости среће очи нам се смеју.
Много мени значе пријателјске речи,
пријателјске речи, топла реч човека.
Моје болно срце нека сад излечи,
такво пријателјство не однесе река.
Нека наше мисли, голубови бели
у бели свет носе наше топле жеље.
Свима радост, срећу моје срце жели,
нек свуда мир влада, срећа и весеље.
НЕЖНОСТ БЕЛИХ РУЖА
Ноћ је тиха, тамна цело село спава,
док са тамног неба блиста луна жута.
На љивама равним док мирише трава,
у очима радост, душа срећом пуна.
Мирис топле ноћи моје срце лечи,
етером кад песма прелепа путује,
а ћутање немо изговара речи:
Лепота топлине радост, мир милује.
Кад тихо умиру бол, туга холема,
музика топлине с радија се чује,
нежност белих ружа под прозором дрема,
поветарац топли ту нежност милује.
Ноћ ће тихо проћи и опет дан сване,
кад је дан суморан, моје срце пати,
пресрећна топлина из душе нестане,
живот тешки, болни у стварност ме врати.