Велибор Сикимић

   "Чудно јутро" – збирка песама, Нови Сад - Бистрица  2007.

Рођен је у Љубињу (Херцеговина) 14. августа 1979. године.
Завршио је Природно-математички факултет у Новом Саду, на Департману за математику и информатику.
Живи и ради у Новом Саду.

E-mail: velibor.sikimic@gmail.com

Прва песничка књига Велибора Сикимића именована поетским симболима – Чудно јутро –
исписана је у жарком преиспитивању смисла и наше људскости, љубави и постојања.
Песниково разумевање света није исто што и сам свет и његова опора и сурова баналност.
Сикимић бар жарко жели другачији свет: очовечен, хуманизован, оплођен чулном љубављу.
Његове спознаје усмерене су управо таквој и тој видиковој линији живљења.
Но, песник је свестан тих замки и узалудног труда, замке су ту:
оне су производ неразумевања, бахатости злих људи.
Песник не одустаје од намере, од трагања за великим смислом,
али и за смислом љубави као непресушној жеђи и енергији што траје...
Сикимић многе песме везује за стварност, за свет у којем он живи.
Он га промишља и жарко жели да га разуме и, то је врлина ове поезије...
                                                                                                                                      Рале Нишавић

Поручите

САН И ЉУБАВ

Иди куда желиш
ноћи ми остави
да сјајне звијезде у њима сијају
пољупци моји у њима да те сустигну.
Иди куда желиш
не желим да знам
остави ми сан
сан о срећи
о недостижном
о љубави
што вјечна је могла бити.
Воли неког другог
не смијем то да знам
сањам те и ловим усне твоје чежњиве
лудо
храбро.
Остави ми сан кад све друго узимаш
душа моја небом тражи твоју
вјечност имам да те нађем…

ОНИМА КОЈИ МИСЛЕ

Зелено лишће
покисло од кише
на вјетру дише.
Гране играју вечерњи плес
за посљедњи поздрав
прије него заспим.
Звјездани је пут
заклонило грање
свијетла јоште горе
оних који мисле.

МИРЈАНА
                    Мирјани Ј.

Када ти буде тешко
кад не буде никог да те воли
бићу ту.
Јутром ћеш чути моје уздахе
на мјесечини видјећеш моје очи.
Послаћу ти ружу црвену
као некад
шаптаћу ти најљепшу љубавну пјесму.
Сјећаш се?
'Beautiful Maria of my soul'
један плес
и већ моја рука плови кроз таласе твоје косе.
Још имам пољубаца безброј
за твоје њежне усне
и погледа страсних
за твоје очи бистре.
Чекаћу те да поново
на обали ријеке
љубав сањамо
и бољи свијет.

ПОНОВО

Са радија нека тиха музика
допире до моје душе
а ја сањам
отворених очију
твоје њежне усне
како љубе
како гризу моје.
И све друго зачас нестало је.
Ти долазиш
љубиш ме и трујеш
поново.

СЛИКАРКА
                    Бранислави Д.

Сачувала је снове
још вјерује у људе и доброту
још вјерује у пут.
Без питања, без имало сумњи
носи савршен спокој.
Она воли безусловно
природу, живот, људе.
У њеном крхком тијелу душа је нетакнута.
Молим је да ми наслика облике
Воље, Љубави и Вјере
јер мени је понестало боје.

СТАРИЦА

У њене кораке урезане су године
боли и туге, ноћи и дани,
тренуци среће и несреће.
Изгледа као да је њихов терет претежак.
Уморне очи напола већ склопљене
на пола пута већ ка другом свијету
неким чудом хода
кораком смрти
ка коначном свом спасењу.

МАНЕКЕНКА

Не вриједиш толико
колико ти лице говори
из тебе сја звијезда крви славе жедна
грубост не приличи жени љубави вриједној
погрешно те уче звијери
пред којима немоћна стојиш
безразумна.

ОНА ЋУТИ ЉУБАВ

Она је нијема
тако ме више боли.
Она ћути љубав.
Чујем прошлост
обале видим
на којима ужива
окићена отетим признањем.
Док давим се у ријеци сјећања
у њеној је руци
бич моје слабости.

НЕ!

Не дирајте дјечака у мени
он још гледа у мјесец
као да је први пут
он још сања да је све на свијету добро
он још пита и не боји се да ће испасти глуп
кад одрасли не знају он зна
док одрасли ћуте мрзовољни
он плеше и пјева
кораком сунца
гласом анђеоским.

(О)СЈЕЋАЊЕ

Глас ти чујем
мирише на спокој и скромност.
Усне ме пеку од прошлих пољубаца.
Милујеш ме
тражиш одговоре.
Главу спусти на моје раме
као некад
да небо ми дарује звијезде
а свемир постане
склониште за двоје.

НОЋ

Тишина говори мудрост.
Под дрветом познања добра и зла
отворила је срце.
Док су малени свијетови звијезда
лутали те ноћи
моје су је мисли узалуд тражиле
јер бјеше изгубљена.

ПРОШЛОСТ ЗА ПОНИЈЕТИ...

Призвана прошлост не прашта
тренуцима среће.
Носи је лагани повјетарац времена.
Бескрајни свијет музике
нуди топло склониште
у ком обитавају звијезде луталице.
Скривене сијају
пред уздасима малобројних трагача.