Јован Шовљаков - Joja

Рођен у Новом Саду, 17.06.1979.године (Париске Комуне),
није издао ни једну своју песму, песме је писао услед емотивног растројства.
РАЊЕН ОД ЉУБАВИ
Мисли ми лете
Као да сам дете,
Уз дозу страха и пристуство сете
Рањен од љубави.
Душа ми је пуна туге
Јер моју љубав грле руке друге.
Где год поглед да ми крене
Видим крупне очи њене, усне њене слатке и прстиће глатке.
Рањен од љубави.
ЉУБАВ
Љубав је више од речи
Љубав је више од осећања
Љубав је више од живота.
Љубав је гора од болести,
Љубав је гора од било које дроге
Љубав се спозна тек кад те заболи.
У љубави су речи небитне
Љубав чине дела
Љубав траје вечно
Јер само једном се воли
Једном речју Малена ти си моја љубав!
ЛУТАЛИЦА
Лутају мисли моје
И питам се куда оне иду,
Због појаве твоје
Да ли то пише на неком зиду?!
Изгубљен у овом свету
Тражим излаз,
Као пчела мед у цвету.
Нисам свестан живота свог,
Јер би волео да сам део срца твог.
Нађи ме, прими ме, разуми ме!
За тебе сам ту увек
Јер волећу те заувек.
ПИЈАНАЦ
Љубав ме је опила
Не верујем очима
Не чујем ушима
Зашто је све тако
Зар не може да буде некако лако.
Зар све у животу мора тешко бити
Јој љубави ја би желео тебе љубити!
Болна је мисао волети се, јако,
Болно је то што смо сродне душе
А други наше животе гуше.
Нека препрека ту постоји
Докле ће она ту да стоји!?
СТВАРНОСТ
Стварност је широк појам
За неког је то велики дојам.
Стварност погледај у очи
Не ваља бежати од ње
Јер проблем увек може да те кочи.
Увек је око тебе
А стварност може и да те огребе.
Што је пре спознаш
Боље ћеш себе да упознаш.
Да ли је човек створен да пати?
Или му се у животу све врати!?
Да ли љубав мора да боли
Кад се неко искрено воли.
Живот ти је подарен да га живиш, уживаш
Живот је борба без граница
У коме је потребна само једна варница
Да ти се деси нешто лепо
И заљубиш се слепо.
Пет минута човеку треба
За живота да створи хлеба, да ужива у чарима живота
Јер у томе је лепота, мирис и чистота.
Спознати себе у овоме животу, наука је права
Уколико закасниш, почиње да те боли глава.
Да ли Бог све то види
Па те се после стиди,
Или те у супротном казни
Постоји ли неко да ми објасни?
У животу ништа не иде по плану
То је као кад би пио воду слану
Главну улогу у животу судбина игра
Јер живот је не предвидив и врти се као чигра.
Живот је леп и кратко траје
Узми га, узми све што ти се даје.
Јер једном си то ти
Једном живиш и сад што пропустиш
Никад више не можеш да надокнадиш!
УТЕШНА
Срце је моје почело да пати
Љубав моја неће да ми се врати
Сам у туги и болу
Са чашом на столу
Тражим кривца у себи
То не значи ништа теби
Ни алкохол није лек
Прође ми животни век
Волећи само тебе
Почео сам мрзети себе.
У души ми влада тама
Да ли си још увек сама?!
Без љубави твоје
Угасила си срце моје!
5 МИНУТА
Пет минута добијеш или створиш
Искористиш или пропустиш
Преболиш или заборавиш.
Сваки човек својих пет минута има
Питање је, хоће ли се хвалити или жалити њима.
Спознај својих пет минута
Да после не будеш самац који улицама лута.
Ако треба наочаре носи да их видиш
Немој тога да се стидиш
Јер уколико пет минута оду
Тапкаћеш у празноме ходу.
Отвори широм очи
Да неко уместо тебе не ускочи.
Извуци поуку правуда не бих после погнуо главу.
НАТАША
Како би ми пријала твоја рука да ме мази
Твоје око да ме пази
Усне твоје да ме љубе
Да гледам твоје беле зубе
Једноставно да си поред мене
Јер ме не интересују друге жене
Ове стихове срце моје пише
Јер ја снаге немам више!
Зашто је тако морало бити
Да ли сам тај ружан сан могао снити.
Када би време могао да вратим
Све то другачије да испратим
Озарило би ме сунце среће
Ништа друго, ништа треће
Као мало дете радостан би био
Такав сан још нисам снио.
Касно је кајати се и кривити себе
Доћи ће друго време
Потрудићу се да заборавим на тебе.
Себе препознати не могу
Као да сам узео неку дрогу.
Емоције преправиле срце моје
Помози ми да се ослободим љубави твоје.
Глупав се на грешкама својим учи
Па се после каје и мучи.
Мука моја траје дуго
Убићеш ме туго моја туго.
Друге девојке кроз тебе гледам
И даље те тражим нећу да се предам.
Млад,уморан од живота
осећам се као да ми је година стота.
Вољу ни за чим ја немам
Будан сам почео да дремам.
Зима ми је од живота
Фали ми сунца и њена топлота.
Моју љубав према тебе
Нико не може да плати
Врати ми се Бебо моја, врати.
Шта све нисам урадио за тебе
Никада ти то нисам рекао
То ме боли, кида, гребе.
Волео би сунце да ме греје
Уместо што ми у души снег веје.