Марија Шкорнички
Рођена је у Ваљеву 1959. године.
Поезију је објављивала у књижевним листовима и часописима: Наш траг, Бдење, Наше стварање, Луча, Књижевне новине, Савременик плус, Липар, Нова Зора, Златна греда,Траг, Вечерње новости и другима...
Kao и на интернету : www.knjizevnost.org ,
a на www.poezin.net-elektronskabiblioteka – линкови су www.poezin.net/?p=102 -књига „Дробњачки записи“
www.poezin.net/?p=103 –књига „Мирис коже“
Објављене књиге песама:
Живи и ствара у родном граду.
Годијељско гробље
I
На литици мала црква
Врата испуцала
Празна
Ни крста ни иконе
Иза цркве гробље
Флуид и хаос
Воде ме кроз траву
Бетон и камен служе вери
У изабрани час
Ту су дошли моји преци
Из навике правим венчић
Од звончића и беле раде
Палим свећу
Враћам се у детињство
У бесмисао
Који кида срце
Опчињена слушам звук
Чактара
Види
Где пландују овце
Годијељско гробље
II
Два света се грле
Дивљење и време
Птице схватају простор
И лете у дубину дана
Како бих звала гласом сунца
Мобу у Комарници
Корачам за ветром
Говорим земљи
Удишем полако
Да осетим постојање
Сањам истински сан
Из камена расте
Краљевски корен
Бљутава сласт
Грли ме као и љубав
Носталгија је чудна ствар
Магла
Питка течна
Бела
Сливала се низа
Страну
Загрљај је био
Влажан
Нежан
Дуготрајан
Магла свуда
С Плећа
Трчи
Звук чактара
На све стране
Овце
И чобани
Звиждуци се
С маглом
Љубе
Магла свуда
Белина ме њена
Мами
Влажност изазива
Гором идем
Према стаду
Бело стадо
Бела магла
Звиждуци
И магла свуда
Стид ме био
Тол’ке магле
И лепоте
Млечне горе
Стадох мало
Рутаваца на све
Стране
Ау сласти
Звук чактара
Поста привид
Магла свуда
Тајновита
Визија
Сасушен босиљак
Миром мирише
Крај иконе Св. Томе
Усамљен светац
У празној кући
Са чежњом
Чека госте
Благи Боже
Благосиљај
Осветли
У песми се враћам
А ти помози
Да тамјан
Изљуби зидове и греде
Да се ватра
У огњишту распири
Да мачка на
Дрвима преде
Хвала ти
Баба
Исплети косу своју
Ветар нек' се игра са њом
Али ти је исплети
К'о што плетеш речи
Исплети косу своју
Мека је као свила
Као кап росе
Као смех
Измивена кишницом из
Пупољка руже
Бела је као облачић
Заостао на небу
Уплети у косу своју
Поветарац и мирис
Ливаде
Подигни свој благи
Поглед
К моме лицу
Радост пусти
Нека њише заостали
Праменчић
Исплети косу своју
И омотај око чела
Такву ћу да те памтим
Прађед Бајко Илији
Лијепо ли је
У себе погледат’
А још љепше
Виђет’ чојство
И љепоту душе
Па је ђеци
Својој
Подијелит’
Да осјете
Што је свјетлост
И да виђу
Којим путем
Плужински бунар
Дај де Шањо
Лед’не воде
Брзо стазом
Од дивљаке
Преко Плећа
Преко стјене
Испод лијеске
До бунара
А извор
Под грмом
Сакриле га плоче
Ну љепоте
Шипурак у цвјету
Пчеле облијећу
Воду што отиче
Птице пију
Полако
Не закачкај
По глибу
Сједни на плочу
Искоси се
Нагни
Истегни
Па лед’не воде
За’вати
Не замути
Стазом док ’иташ
Кову издигни
Да се цвјећем
Не затруни
Бабина мудрост
Благош мени
Дедер реци
Баби својој
Шта је нова
Баба замисли
Слећели људи
На Мјесец
У Шањо
Не вјерујеш ваљда
Да се море
Анђелима путовати
Ма баба
Истина је
Гледали смо
Иду људи
По Мјесецу
Виђу врага
Пожели
Па лако повјеруј
Снимали их баба
И камен
И крш
И пјесак
И прашина
Ну не речем ја
Да нијеси гледала
Ал’ ти речем
Откуд знајеш
Што си гледала
Ма баба
На Мјесец
Су слећели
Па су лебдели
Видјело се небо
И мрак
Море дјете
Ко ће знати
Ђе су се они шетали
И ђе су вјежбали
На небеса
Слике правили
Е лако ли је
Дијете преварити
Не спрдај се
Баба
Глед’о их
Цио свјет
Мучи јадна
Шта је гледа
И камен
И крш
И пјесак
И небо
И мрак
Ово нијесу онда
Ни Војник
Ни Ивица
Ни Годијеља
Но Мјесец