Јасмина Шикић

ПОКЛОНИ                           21/12/07                      *

Хрпу сам ти ја поклона подарила од свег срца,
ништа твоје немам душо под узглавље ја да ставим,
али твоје црне очи кад погледам не треба ми
ма ни дарак један никад, само да ти пијем зене.

РАЗМЕТАЊЕ                                               21/12/07                      *

Е, баш нећу да поклоним њима исти дарак овај,
то је теби намењено, има своју симболику,
нећу да се ја расипам са поклонима без посвете,
па нек ају и нек грају, сви алави небитници.

Еј, што људи не схватају да је површ баш небитна
и то што око мами, није проста шареница,
ја сам здала у ситницу, у дар овај , срце своје
и тај дарак теби пружен, није ствар за разметање.

ЛУДО СРЦЕ                                     17/12/07                                  *

Разумеш ли моје речи, ил’ је све то привид само,
силна жеља да постојиш, баш онако да ми пашеш,
дал’ си стваран, ил’ умишљам ја срећу на невиђено,
ма тресни ми по сред лица истину, ма какава год је.

Немам више неку меру, све сам криво премерила,
ал’ се срце увек нада да ће наћи прави такт,
лудо срце, измучено, одакле му тол’ка снага,
ја сам главу отпустила, а срце још љубав зове.

ПТИЦА У РУЦИ                              19/12/07                      *

Прилазим ти с пуно пажње, видим да ти није лако,
птицу ти у руци носим, да те појем обрадује
и зовем те, али тихо, да глас мој те не уплаши,
патим с тобом, али кријем, хоћу да те ја подигнем

да се опет радујемо, да делимо жеље , снове,
да штрафтамо улицама, свраћамо на наша места,
распредамо о животу к’о да нам је триста лета,
да се судби насмејемо, што нас је баш изиграла.

Па се свако с тугом рве, а наизглед боље ја;
Ех, не избиј сето моја! Немој наглас да се кажеш,
хоћу тугу сву да потрем овом птицом у шакама,
хоћу њеним дивним појем, да усрећим друго срце.

БОГИЊА РИМЕ                 21/12/07                      *

Колико чистоте у твојој је души,
па ти строфа не зна наћи римовање,
твоје срце меко препуно доброте,
ни близу ти није моје умовање.

Откриће си једно, к’о нова планета,
само не знам које да ти смислим име,
свако ми је просто, некако за друге,
ти извору песме и богињо риме.

Ти си светрнуће и ума и тела,
ти то нећеш свесно, а’л ће Васиона,
да пробере себи савршенство увек,
тебе баш овакву у сто милиона.

NO LIMIT                             26/12/07                      *

Кажеш:” Добро, баш је лепо”,
а, ја мислим баш те брига,
сувопарни одговори на све моје теби дато,
ја ти зидам небодере,
да те винем међу звезде,
ти од земље нећеш даље.

Види ово небо плаво,
како можеш да одолиш,
живот један ти просечиш
и чуваш се сетних тема,
не даш срцу да се пусти,
грчиш се у својој кожи.

Нема среће обећане,
ни љубави без заноса,
твоје добро није лимит,
небо не зна за границе.

ЉУДИКАЊЕ                                   26/12/07                      *

Нема такве ствари Срећо, која ће те усрећити,
може бити брдо пара, бесна кола, авони,
ал’ кад срце мира нема, кад прилику нема своју,
џаба конфор твоме телу, џаба сви ти милиони.

Све што држиш то је привид, срећа није опипљива,
не мери се ни бројкама, димензија то је друга,
занемари употребно, срцу пусти да ти каже,
воли док ти је живота и људикај са људима.

ТВРДЊА                                           25/12/07                                  *

Опрости ми небитности које стално теби причам,
ја не желим чињенице да приземље љубав нашу,
хоћу дечје разметање, хоћу привид, нествар један,
љубав није документ и не тражи ту озбиљност.

Опрости ми што дарујем сваког дана теби песму,
опрости ми што не тврдим ништа много употребно,
опрости ми што те пеном свом од снова ја покривам,
опрости ми јер те волим и једина то је тврдња.

ПРОКЛЕТА                                      12/12/07                      *

Песник.

Част је, и’л  проклетство;
без резерве дајем се људима, осетљива на тугу највише,
па се цедим до последње капи, да ја тужне до среће упутим,
а, моји су понори кратери, Месец нема зјапове толике;
иза мојих силних узлетника, остају ми песме к’о споменар.

Да ли вреди, кога то да питам?
Без пера бих ја саката била,
ја не умем без људи и стиха,
па проклета сад да ово пишем.

ФЕНИКС                                                                  12/12/07                      *

Верујеш ми, коначно до краја, делиш самном радост свог добитка,
радујем се и пре је требало, да ти будеш на месту свом горе,
а, ја трнем од туге некакаве и кријем се да не кварим срећу,
тренутно ти нисам у домету, ту бедару не желим да видиш

да сам гране ја савила ниско, да су моје посустале жеље,
да сад и ја не знам где ћу даље, спасилац сам твој из потонућа,
а, у муљу сад сам се затекла, тешко ходам и без једног циља,
а, ти летиш, гледам ти у крила, птицо моја, Фениксе мој дивни!

ИЛ’ МЕ ВОЛИ ИЛ’ ОДОЛИ                                 10/12/07                      *                     

Рекла сам, хтела сам, јесте тешко, јесте јасно,
јесте није метфора. Буф! Истина сва о теби,
песма једна од две строфе, у њој твоја сва дивота,
тужна, али истинита, сви су дивни мало тужни.

Па, шта хоћу да разумеш мене, себе, наше нешто,
нећу да прећутим песму, пола мене поезија,
хоћу да ме познаш целу, нисам увек дворска луда,
хоћу да ти све покажем, па ме воли ил’ одоли.

И не бој се ти истине, ја је просто обожавам,
сурова је, ал’ најлепша, сурогат је увек лаж,
прихвати ме целу такву, и ‘ваква сам и онаква,
биће среће, а и туге, али никад патворења.

ВОЛИМ ТЕ ОНОЛИКО                            10/12/07          *         

Волим те у сваком моменту,
и када пишем и када не пишем,
и када трчим за аутобусом,
када на клупи једем сендвич на паузи посла,
и кад радим и када доколичим
и када се смејем с пријатељима,
у продавници док плаћам касирки рачун,
када сам у посети родитељима,
и када с другима покушавам да направим неку везу,
а, све ми не иде, јер тебе волим у сваком моменту
и не желим ни секунд да делим с неким ко ти није ни у сенци.

Ма волим те онолико колико се може заволети
и да љубав има прогрес већи, ја ћу бити претеча те згоде,
да те волим што се може више.

НА ИЗВОРУ                                     07/01/07                      *

На извору моје песме мало врело срце пљуска,
ја робиња својих жеља и жељама поданица,
на том врелу читава сам, у делти ме толко нема,
многима у том току била само љубавница.

А, љубила ја сам лажно, да заборав дане гута,
многи су ме уздизали, славили ме к’о једину,
ја одушак срцу нисам никад насла узвраћени,
гинула у хладном рату, за ту тужну неистину.

Сад самујем с пером дане, није ми до неистине,
заборав се не налази у лажноме загрљају,
прошлост зброји што и нећеш, камара је промашаја,
тражим на свом изворишту љубав питку у гутљају.

OKO                                                               07/01/08                      *

Како да те заборавим, да прећутим кад постојиш,
оно око твоје црно глечер топи једним зраком,

(Ти си као тектонски поремећај, куда год погледаш потоне по једна Атлантида,
а, уместо ње се заплави неко ново море, или никне планина, неосвојива обавезно.)

како да те заборавим, кад ми песму оком кројиш,
и то светло ока твога сија овим мојим мраком.

(Ти си као Деда Мраз, нико у тебе није сигуран, па ни ти,
а, китим ти јелку сваке године, чекам те стрпљива, као дете.)

Како да те заборавим кад си нестваром стварност бојиш,
које друго око може да погледа мене тако?

‘ОЋЕЛ’ КЕРЕ?                                 07/01/08          *                     

Рекао си да ћеш проћи, ја дан цео мотрим друм,
а, зима је јануарска, мора да се тешко стиже,
можда негде застао си да преданеш пут далеки,
нека, само одмори се, па полако доћи ћеш ми.

Ноћ је пала, нема ми те, фењер палим да знаш где сам,
тиња светло само моје, поспали су сви у шору,
ја друм гледам, сад ћеш доћи, кере лају јер ћеф им је,
неће теби залајати, познају те наше кере.

ПРИЛИКА                            07/01/08                      *

Поверење без два џака соли,
немогуће Душо да се сазда,
инстант прича занос романтика,
неминовно да доноси боли,
па је свако увелико газда,
премало је за срећу прилика,
а, време је судија једини,
стрпљење је услов за сва здања,
лакома је срећа на брзну,
да се има мора да се чини,
полако се стичу сва имања,
соли само, предај се судбини.

ГРОФУ КАРОЉИ ШАНДОРУ                             04/01/08                      *

Завејана чека Пешта, на трагаче за сновима,
Карољи Шандор мртав пева, о великим љубавима,
а, ја дајем себи завет да ћу љубав остварити,
ил’ у Пешти, ил’ ван Пеште, другачије неће бити.

Светле куле и чардаци, њишу стабла петсто лета,
један нествар састави се усред овог пустог света,
и пахуље с лица топим, сузом једном што ми оста,
сад је време у невреме да самоћи кажем доста.

Хладан камен с жељом грлим, да оживим мртвог грофа,
дах му дајем својим дахом, злобни кажу катастрофа,
а, овога живим трена, пропуштени сваки трен,
па нек’ ме је оживела и грофовска мртва сен.

ДУЧИЋУ                                          04/01/08                                  *

Јоване, о Дучићу, шта си петљ'о с грофовијом ти по Пешти, сило песме,
која ти је то грофица подарила замак мали,
па срчан си одвећ био, живео си да не фали,
и баш зато стихови су иза тебе сви остали.

Ја шкакљиве чачкам теме, али волим што си знао, да се предаш ти страстима,
дивне си ми песме дао,
увери ме историја ту у Пешти у сред дана,
да је љубав све створила, а простотом не бирана.

У БУДИМУ                          04/01/08                      *

Ја Будимом кренем стрмим, лепота ме обузела,
не могу без пералеле са животом овим мојим,
јер ја свуда љубав тражим и једино то сам хтела,
историјо, стани сада, ја сад ово време кројим.

Цитадело врх Будима, са погледом на сву Пешту,
ти ми само жељу будиш да ја зидам своја здања,
скамени се ти још више, јер ја имам причу вешту,
живот трошим ја у сврху те љубави свег спознања.

Сви мостови што су преко, за слику су изазови,
очи су ми пуне слика које срце тужно гале,
ај’ ти буди већи мајстор, па ми љубав ти понови,
пуне очи, празно срце, загрљаји у свем’ фале.

ЉУБИЋУ ТЕ МЕЂ'  ЗВЕЗДАМА                                    06/01/08                      *

И највећа страст је била кад сам оно летње вече,
косу твоју помазила, та ме рука и сад пече,
деценије пребројала, да дођем до срца брида,
а, пред тобом ја пропала, као пуста Атлантида.

Дал' је судба тако шкрта, љубави ми дала кап,
од еденског целог врта имам овај тужни вап,
где извиру песме ове, кад љубила нисам право,
пола мене још полове, па којом ћу даље главом

да верујем да ће срећа, да ме стрефи к’о комета,
да ја чекам јер је већа љубав моја на крај света,
тражимо се у свој нади, склопиће се звезде нама,
Васиона за нас ради, љубићу те међ' звездама!

КРУНА                                                                      06/010/08                    *

Ганула сам ја твоју доброту, дирам тамо где је одвећ чисто,
прости срећо ја носим страхоту, само с тобом мени није исто,
да ја проспем душу и да кажем, верујем ти и ти ме разумеш,
и сабрига твоја ми помаже, а ти не знаш како само умеш,

да ме дигнеш у небеса плава, да ја познам среће усхићење,
да не бије о зид моја глава, већ са тобом живи срца хтење,
ти си целост свог мога распећа и скупљаш делове мог бића,
и свест немаш свог тога умећа, ти си круна свег мога открића.

С ДРУГЕ СТРАНЕ                           06/01/08                                  *

Драго ти је што ти пишем, али ништа није више,
ех, драго је твоје драго, а моје је Универзум,
ја те волим онолико колко свемир места нема,
па ми речца твоја свака као роман широка је.

Годину сам без твог писма, ово је за историју,
ти не гледаш с исте стане, уљудно ми одговараш,
ја споменар од свег' правим, градим музеј од свег’ твога,
како исто другчије је кад се гледа с друге стране.

БИЋЕ ДА ТЕ НЕМАМ ДВЕ ГОДИНЕ                            29/12/07                      *

За ове две године по метру квадратном пало је стотинак литара кише,
плодна су била лета, родило је воће као никад,
цена огрева је сад скочила, јер је зима појела цео децембар,
новогодишњи аранжмани распродати у рекордном року,
град је окићен лампионима и светли као неки у Европи,
моја мачка се трећи пут омацила, сад има два црна, нисмо их дали,
тата суши месо у пушници, да дељемо шунку у доконе зимске ноћи,
брата виђам ретко, некако смо се одродили, а и он пуно ради,
обе куме мисле о деци и видимо се понекад, тако уз кафу....

За ове две године ништа се није променило,
само за ту кишу нисам сигурна, дал’ сам рекла тачно.
Ма, мора да је падала толико,
ако изузмем и моје сузе,
биће да је до сто литара по квадрату
и ако добро бројим, биће да те немам две године.

JЕДАН ЦВЕТ                                               15/01/08                      *

И божури процветаће, сво ће мајско цвати цвеће,
све то мени мирисаће, само твоја душа неће.

Сви мириси поља росних, што ми сетом чула драже,
трагови тих заносних, усана што моје траже.

Нек’ се полен сав испости, обесцвете росна поља,
нек’ све вене од жалости, кад ти срцу нисам воља.

Нек’ ливаде зелене се, а без једне мирис-лати,
нек’ све пусти кад мени се један не да тек узбрати.

СЛУШАЈ ПЕСМУ                          16/01/08                                  *

Немој ништа узимати, ако срцу није згода,
шта ће теби хрпа разних, а небитних дрангулија,
боље да си руку празних него терет да је теби,
што с бременом неким идеш, тек да виде да га имаш.

Буди срцу своме одан, немој дати у бесцење,
жеље своје за пар ђинђи, не продај га ти на квант,
слушај песму своје душе, истина је једна само
и за љубав још замену нико није измислио.

СРЕЋА НА ПОЛА                           17/01/08                      *

Ја имам шеснаест хиљада разлога да будем срећна,
a, само један ја имам против;
ја легнем сама, сама се будим и немам с киме шеснаест хиљада срећа да поделим.

Ја желим срећу, једну да делим,
са срцем којем то пола фали,
све друге среће даћу на добош,
лепо ћу их спаковати у кесу и оставити у неком парку.

Изволте људи, без ове једне,
шеснаест хиљада срећа поклањам!

БЕЗ ОБМАНЕ                                  17/01/08

Вриштим, љубав, на клин бацам све остало,
разоноде сваке друге бајате су мени теме,
љубав тржим, нема смисла да ја овде губим време,
џаба мени просипају неке друге анатеме.

Има лета иза мене, у календар свашта стало,
кукавичја познам јаја, подметање шансу нема,
ја свецело тражим увек, љубав ми је права тема,
па ја трпим понуђено, али се за право спермам.

Слушам неке изговоре, с мало срца за кап ћара,
еј, ја живим за велико, нема места за обману,
кад ја љубим дрво пуца, обрати се свет у дану,
Васиона рашири се за ту срећу непрестану.

ХОЋУ С ТОБОМ                            01/12/07                                  *

Свашта сам ти ја причала,
и то да сам шишмишу гледала кроз крило,
и да сам се верала без стега уз литицу црногорског краса,
и да ме је ђаво једном пон’о, да се с змајем винем у облаке,
да сам једном кроз Гучу трубаче ја провела на дах у три круга,
музикнте да сам натпевала, ја наизуст римом, а њих пет,
и да могу и волим то исто,
али, с тобом да још једном прођем.

ЛАЈТ МОТИВ                                  03/12/07                      *

Ти лепото изнад свега, узданицо мога стиха,
никако да поверујеш да си жижа поезије,
метафоре, епитети, све од тебе то долази,
ти константно не верујеш да си сублимат дивоте.

И сва твоја туга чиста, сва невера, колебање,
то је песми зачкољица, лајт мотив је проверени.
Срж си љубавног спознања, стих за тебе пријемчив је,
и свако ко папир има, крај тебе је лако песник.

РЕТКА ПОТКА                                03/12/07                      *

Однећу те облацима, тебе Земља вредна није,
ставићу ти маглу меку под узглавље, да утонеш,
у безбригу дигнућу те, ја ћу бити та што брине,
да те звезде не опеку, кад веселе забораве

да си биће најнежније, душа ти је сва од нити,
најфиније неко ткање, што шапатом  ослови се,
и тај шапат треба меру, да ти нити не замрси,
ја те дижем да сачувам ретку потку с овог тла.

ТРН У ОКУ                                                  01/12/07                      *

Не верујеш ми и то боли као ђаво,
а, рекла сам више нећу ја ђаволу на лопату,
пустила сам да ми приђеш, у зеницу ока уђеш,
трн у оку сада стојиш и ја жмиркам да испаднеш.

А, волим тог трна гребеж, волим јер и он је твој,
сва та тешка нелагода, љубав је, јер ти је носиш,
можда те и зато волим, што ме слудиш неприликом,
када после свега ћутиш, к’о да нисмо ми о свему

говорили к’о најближи, јадали се и бодрли,
смејали се и плакали, душу на нос испустили,
да се брже упознамо,
а, сад газиш сву интиму.

Пролазиш ме као странца и ја азил неки тржим,
да те тамо ја отпатим и трњаве очи видам.

ИСПОШЋЕНА СУЗА                                 01/12/07                                  *

Сузо моја испошћена, плакала бих ја данима,
да шта има још канути.

Овај тишт је остао ми,
што ми шкрипи у недрима,
па ја нужне ствари чиним,
јер ми чемер снагу једе,
и правим се да још могу,
да лудујем, шегачим се.

И сви пију моју лаж.

А, моја су уста сува
и кап једна с твоје усне,
збрисала би сваку нужду,
с жељом бих се ја спојила,
да уживам са људима,
а, да тебе волим сретна.

СОЦИЈАЛА                                                  01/12/07                                  *

Каче ми на прса значке, а ја гледам наопачке,
шта ће мени то ордење, живот мој је друго хтење,
не признајем суд јавнсти, за тебе су моји пости,
не треба ми част друштвена, част ми с тобом успомена.

Нећу сва та ја признања, за то немам осећања,
ја се носим с једном силом, да ме признаш једном милом.
Oко мене дижу буку, желим само твоју руку,
нек’ се баве социјалом, с другом неком баш будалом.

ЏАБА                         06/12/07

Ја сам јебено сјебан песник,
и све моје песме пет пара не вреде,
кад сам љубав о клин окачила,
о чему је моја поезија.

Што да шибам папир с небитношћу,
најбитније да врдам за строфу,
поштено је да баталим перо,
да рукаве зврнем за друго.

А, шта друго још могу сем стиха,
да направим, а да будем сретна,
јебено сам себе удесила,
да ја џаба заврћем рукаве.

ХОЋУ ЛИ СТИЋИ  ?                                  09/12/07                      *

Није мој таленат, него ти, што тако дивно инспиришеш,
да трчим кући после наших састанака,
да што брже у типке ударам;
твоје су заслуге за моју А класу дактилографа у рекордном року,
а, шта ће ми то?

Толико шарених ствари је у теби, да ми жао да неку испустим.
Колики је просечни век жене, овде на Балкану?
Хоћу ли стићи да те опишем до краја?

Ја романтик осуђени, сад навијам за науку, да смисли неки брзопис,
којим бих те тренутно ставила у стих,
а, да ја не идем од тебе никад.

Само песма да ме чека цела.

ЧАРОЛИЈА                                      09/12/07                                  *

Немаш ето, своје чедо, Васиона збунила се,
ал’, ти ниси па ту љубав делиш деци свoјих ближњих;
каква радост клинцима је, кад зазвониш са осмехом,
то је љубав безрезервна, то ретка срећа деци.

Са посветом поклон бираш, све је друго на маргини,
ма посао, амбиције, у сенци су малишана,
које грлиш, дајеш им се;
благо њима са бонусом љубави сем родитељске,
ти им носиш чаролију.

А, тек кад доживиш своје, бићеш мајка за медаљу!

РЕЦИ ЈОШ ДВЕ                                          09/12/07                                  *

Хвала ти што постојиш, већ сам негде почела да сумњам,
да ми нема истомишљеника, који здраво разуме лепоту,
а, ти седиш крај мене и причаш, све што хоћу ја теби да кажем,
и ја ћутим и гледам ти очи, зрца светло из зенице твоје.

Други начин, ал’ је слика једна, ми волимо исте лепе ствари,
пуштам да ми причаш о жељама и налазим да исто желимо,
дал’ се љубав помаља полако, пријатељство, ма трећега нема,
веза нека полако нас спаја, ја уживам у твом бистром оку.

Реци, причај, упијам те, желим, с неверицом, ал’ са већом надом,
jош две твоје и ја сам сигурна.

НАУКА                                  09/12/07                                              *

Знаш ли шта бих,
ја бих тебе само засмејавала;
како се дивно смејеш, да зидови сви изгубе форму,
сву науку изврнеш до ругла
и све оно што је законито,
смехом свијим у безазакон тераш.

Како блисташ, како се препушташ,
како умеш да испољиш срећу,
како дајеш од срца сву радост,
као дете.

Смеј се увек, немој ништа друго,
твој је осмех вредан сто наука.

ДРУГИ СНЕГ                       16/12/07                                  *

С ким зорујеш сад зору Зоране,
с ким ти делиш мисли о животу,
коме јаде просипаш на кило,
да ли су ти очи дивно тужне,
дал’ још бринеш да ћеш закаснити
да постигнеш срећу ти у двоје,
дал’ си с неким делио висине,
што их срце записане тражи,

дал’ још некој читаш Малог принца,
плаши ли се она Змијског цара
и да ли га од свег страха воли,
или такве нема да те слуша.

С ким се будиш у зору Зоране,
снег је други обелео поља.

* * *

Шкрипац је или почетак креативности или почетак лудила.

РЕФЛЕКС                                         16/12/07                      *

Још те волим, неки рефлекс остао је,
па на помен твог имена ја застанем у сред игре,
и покварим хармонију са другима што је правим,
јер је с тобом хармонија била срцу синфонија.

Волим сад још неке нове обичаје, навикла сам,
дане трошим немислећи на циљеве неке више,
заиграм се с неким новим, узлетим, ал’ не високо,
летења су с тобом била, више немам таква крила.

KAП                           26/11/07                      *

Блистала је твоја суза, једна само,
плакала сам,
отела се, певли смо најтужнију и најлепшу,
гледала сам крајем ока, да те поглед не омете,
како дивно ти тугујеш, та је искра поезија.

Није било тетрално,
тек кап једна, бадем зрна,
и ја враћам тај моменат, стално гледам кроз ту искру,
све су твоје речи мало, кол’ко их је у тој капи.

ПРОГОВОРИ                                   26/11/07                      *

Да те чачнем да не ћутиш, е баш нећу,
‘ајде крени
ти без мене у потрагу, одрви се, опусти се,
зашто стално да те палим.

Ево, седим, сасвим мирна,
‘ајде неку ти ми реци,
шта те кочи да покренеш,
с две три речи, прича иде.

Чекам, ради шта ти воља,
ма не мора да је јако,
ето, само  проговори,
да почнемо да причамо.

ГОЛОРУКА                                      26/11/07                      *

Кол’ко кошта поверење, мало један желудац је,
срце цело на извол’те, моје ноћи несну дате,
да ми мало поверујеш, не би неке штете било,
пробај сада да се пустиш, ил’ те пуштам, нема смисла

да ја силим с тобом дане,
таман нешто започнемо, а ти опет пазар тврдиш,
‘ајде мало ти одуши, као праћком нишаниш ме,
поставка је једноставна, прилазим ти голорука.

ШАМАР                                            28/11/007                                *

Какав шамар, посред лица,
дl