Zorica Sentić,
Između živeti i umreti – rešila je – pisati. Rodila se u Skoplju jednog 10. septembra, zaboravila koje godine. Živi i piše u Francuskoj. Piše i misli na francuskom, nedavno je počela i na srpskom. Sad piše i misli na dva jezika, poeziju i prozu. objavljivala je prvu zbirku poezije “Ugasi tišinU”, 2OO5. u Beogradu. www.zorica.net
Dragi Deda- Mraze,
Dugo sam verovala da postoji posta snova. Danas mislim da je posta snova u strajku.Ili da snovi ne salju pisma. Oni ne pisu, ali oni zele da budu zapisani.
Odozgo, sa visine svojih oblaka, citacete ove stranice. Obecavam Vam da cu biti pametna .Nije vazno da li ste pravi ili lazni. Ja verujem u ono sto imam - a imam jedan mali san koji je moja stvarnost. Ovlascujem samu sebe da vam govorim "Ti". Znam da Vi razumete sve, ali da Ti mozes da oprostis vise.
Moj mali prst, koji je vragolast, saputao je mom uhu da bismo mogli da dobijemo Tvoje novosti povodom praznika. Moj mali prst se nikad ne vara. U koje drugo vreme bi mogao da se pojavis? Ti tradicionalno prolazis kroz dimnjake 24. decembra nocu. Svi putevi su vec osvetljeni, pa i ovi. Zima je uzela maha .
Znam da si darezljiv i obucen sav u crveno odelo, da se ne urekne posao. E, pa, slusaj me dobro!… Ili, bolje receno, citaj pazljivo!
Jednom detetu koje mi je reklo : “ Deda Mraz je vrlo ljubazan, i ja verujem u njega ”, odgovorila sam: “ Da, on je vrlo ljubazan, i ja takodje verujem u njega ”. Dugo sam verovala da je stvarno stvarno,zatim da je stvarno lazno, a zatim da je lazno lazno. Sta mari ova neizvesnost u kojoj se niko ne pronalazi?
Bez obzira da li si pravi ili lazni, Ti ces napraviti dobar posao. Svako treba da ima svog Deda Mraza. Dakle, ja ne popustam.
Tog posebnog dana, zelela bih jednostavno da cujes sve molitve naseg sveta i da preneses poruke svim dobrim bogovima neba i zemlje - da nam svi ujedinjeni, i barem jednom slozni, prirede najveca cuda, da se sva deca na svetu smeju bar jedan dan u godini, samo jedan dan...Cak ne ni dva, ni tri...Bilo bi previse zahtevati takvo nesto. Ne, samo jedan dan! Ali isti dan za sve! Mozda bi, posle toga, sama nestala iz recnika ona strana koja sadrzi rec "neprijatelj" , a ona strana koja sadrzi rec "mir" pretvorila bi se u andjeoska krila koja bi posetila svu decu sveta...
Znam , znam da bi ti to otezalo situaciju zato sto, bas iznad reci "neprijatelj', nalazimo…"pokriti snegom".Ali ja sanjarim, to je istina . Dobri bogovi zemlje nisu jos iscepali tu ruznu stranu, verovatno da te ne bi naljutili. Hajde da se malo pomucimo! Mozes li da se odreknes snega? Mozes li da dodjes bez njega? - Deca bi te zbog toga volela zauvek!
Eto! Zapisala sam ovaj san koji saljem preko novina posto nemam Tvoju adresu.
Mali Deda- Mraze
Kad budes silazio sa neba
Zaboravi moju cizmicu, *
Ali ne zaboravi moju zelju:
Prenesi ovu poruku dobrim bogovima.
šta to, zapravo, beše ?
šta to beše zima i njen beli ogrtač ?
proleće i njegova zelena polja i livade ?
nije li toplo leto samo reč?
cvrčak, da li to beše pesma ?
a mrav, beše li to div ?
a bulke ?
a La Fonten ?
i šta to beše muzika ?
a jesen, da li to beše grožđe ?
let ptica ?
lišće uvelo od tuge ?
šta beše vreme ?
šta je godišnje doba ?
i šta je, zapravo, zrno peska ?
šta je, zaista, ruža ?
a ruža vetrova ?
šta je to reka ?
plavo, bejahu li to mora ?
šta to beše voda ?
a jata riba ?
šta je sve to, zapravo ?
gde su ribe ?
jesu li letećim ribama data krila
da bi letele?
gde su mora?
gde su ostala plavetnila?
gde su ptice?
zvezde ?
jesu li uvek na nebu ?
i šta je, uopste, nebo ?
šta to beše limun?
gde su bubamare?
šta to beše lepota?
a dobro, loše, ništa?
i sunce, da li dolazi pre ili posle kiše?
a mesec, šta to beše mesec?
i šta to beše hvala?
šta to beše prijatelj?
šta to beše čovek?
oh, šta to beše zemlja?
reci
reci mi
gde su lopte?
šta znači biti dete?
šta to beše zivot?
šta to, zapravo, beše ljubav?
a tišina?
da li je to ova nežna melodija koju čujem...
ovaj vetar napolju koji liči na život ...?
zašto me gledaš?
jesu li ovo suze na mom licu?
zovem li se Amnezija?
sećam se samo jednog ...volim te
šta to, zapravo, beše?
o n a
ona° °ona
o n a
je
žena
žena žena žena
neobična čudna
luckasta bezumna
krhka lakomislena
utopista smela
nesredjena
žena
nepromišljena
postojana i varljiva
sanjalica i naivna
žena žena žena žena žena
sva od složene jednostavnosti
že na že na
že na že na
smela smela
jedna jedna
že že
n n
a a
! !
e l l e
elle° °elle
e l l e
est
femme
femme femme femme
anormale étrange
cinglée insensée
fragile étourdie
utopiste osée
désordonnée
femme
inconsciente
fragile e t forte
solide et chimérique
utopiste e t n a ï v e
d’une simplicité complexe
femme femme femme femme
femme femme
femme femme
osée osée
une une
fem fem
m m
e e
! !
ne dotiče me
ne dotiču me
dani
noći
ne hajem za njih
ne dotiču me
snovi
ne dotiču me
uspomene
ne dotiču me
ljutnje
ne dotiču me
najgori i najbolji
ne dotiču me
okovi
ne dotiču me
mesta
ne dotiču me
vremena
ne dotiču me
vetrovi
ne dotiču me
povetarci
ne dotiču me
oluje
ne dotiču me
potpuna zatišja
ne dotiču me
dani
noći
ne hajem za njih
ne dotiče me
ako mi zatvore sva vrata
ne dotiču me bitke
dobijene unapred
tvoje ime je utisnuto
u doline mojih jagodica.
qu’importe
qu’importent
les jours
les nuits
qu’importent
qu’importent
les rêves
qu’importent
les souvenirs
qu’importent
les colères
qu’importent
le pire et le meilleur
qu’importent
les chaînes
qu’importent
les lieux
qu’importent
les temps
qu’importent
les vents
qu’importe
le souffle
qu’importe
la tempête
qu’importent
les jours
les nuits
qu’importe
qu’importe
qu’ils me ferment leur porte
qu’importent les combats
gagnés d’avance
ton nom est gravé
au creux de mes poignets
sakrivena
biti
tajna
usluzna
umiljata
diskretna
savrsena
dragocena
poluzvanicna
nedozvoljena
misteriozna
potajna
tajanstvena
biti
njegova
ljubavnica
sakrivena
la cachée
être
câline
secrète
discrète
parfaite
coquine
officieuse
précieuse
mystérieuse
clandestine
être
sa maîtresse
cachée
itd
uzeću
drvo uzeću
zemlju uzeću
boje uzeću
napraviću čuda
bojama svojim
rukama
svojim
srcem
od zemlje
od reči
od srca
od drveta
od svega
naslikaću sliku izvajati telo
napisati knjigu izgraditi kulu
podići piramidu
komponovati valcer
izvajaću tebe
ljubavi moja
izgravirati
tvoju kožu
u r e z a t i
tvoje ime
izvajaću
t v o j e
podočnjake
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd itd
itd itd
itd itd
itd
etc
je prendrais du bois
je prendrais de la terre
je prendrais des couleurs
j’en ferais tant de choses
avec des couleurs
avec mes mains
avec mon cœur
avec la terre
avec les mots
avec le cœur
avec le bois
avec le tout
peindre un tableau sculpter un corps
écrire un livre construire une tour
élever une pyramide
composer une valse
te sculpter
mon amour
graver
ta peau
inciser
ton nom
marquer
tes cernes
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc etc
etc etc
etc
čarobna večera
ostavi vrata otvorena
pozovi sreću na večeru
izbaci nemire kroz prozor
mali veo na ljutnju
u tortu stavi nadu
umesto čokolade
za jelo
poljubac ili dva umesto jaja
u salatu nemoj ništa dodati
može malo nežnosti u prahu
po volji milovanje
duha bez mere
paprike punjene hrabrošću
flaša vina radosti
nekoliko zrna razuma
kašičicu slobode
posoli ljubavlju
nije bitna ljubomora
sveće neka gore
ruže na stolu
skuvaj kafu na kraju
dodaj malo magije
ne zaboravi čašicu rakije
ako ne dođe sreća
da ona sa tobom večera
oko rane zore
doći ću ja
siguran budi
doći će sreća ili ja
ostavi vrata otvorena!
le dîner magique
laisse la porte entr’ouverte
invite le bonheur à dîner
largue les tracas
au menu ; baisers
un ou deux, à la place des oeufs
dans la salade, n’ajoute rien
tu peux ,mais juste un peuF
une lueur en poudre de douceur
et sois rieur
à volonté les câlins
de l’esprit sans mesure
le courage dans les poivrons
ne te pose pas trop de questions
une bouteille de vin joyeux
quelques grains de compréhension
une cuillerée de liberté
jalousie à éviter
les bougies allumées
sur la table les roses
le reste, laisse ton cœur faire les doses
à la fin du dîner, un café serré-sucré
rajoute un nuage de magie
n’oublie pas l’eau de vie
si le bonheur ne vient pas dîner avec toi
vers l'aube, je viendrai moi
sois certain
soit lui, soit moi
l’un de nous viendra
laisse la porte entr’ouverte
ugasi tišinu
ugasi tišinu
i ćuti
zatvori oči
i pogledaj u sebe
ako primetiš senku svetlosti
ako čuješ neku buku
jedan krik ili sjaj jednog glasa
još veruješ!
svatićes bitno
i možda nevidljivo, videćeš
u množini te gomile
u tom mnoštvu zašto
zlatnih zrna izgubljenih
odgovora i pitanja
ako raspoznaš u sebi
u sumraku jedno tvoje zašto
svetlost od jednog malog komadića sjaja
trag koji se vuče u tebi
bez sumnje....
to je krik od reči koji nisi razumeo
u tom bezmernom vulkanu
za vreme eksplozije odgovora bez pitanja
jedna duša prijatelja, mali deo nje lebdi svake noći
nedaleko od tebe
nemoj se iznenaditi
ako raspoznaš u sebi bar mali deo nje
ako je raspoznaš u sebi
čućes i… osetićeš izvesnost
od nekadašnje sumnje
imaj veru u sebi
ako ne u njoj
govori sebi
primetićeš više – kako
nikad nije kasno
jedno veče
slušaćeš se
jedno drugo
čućes se
ona
ona će biti uvek tu
onda, često pogledaj u sebe
zatvori oči
i ćuti
naći ćes svoju istinu
a ona
možda sam ja
Ugasi tišinU
éteins le silence
éteins le silence et tais toi
ferme les yeux et regarde en toi
si t’aperçois l’ombre d’une lumière
si t’entends un bruit, un cri ou un éclat de voix
t’as encore foi
tu saisiras l’essentiel
et peut-être
verras-tu l’invisible
dans cette multitude d’amas
dans ce tas de pourquoi
des pépites perdues
de s réponses–questions
si tu discernes en toi
dans la pénombre d’un de tes pourquoi
la lueur d'un éclat
une empreinte qui traîne en toi
sans doute un cri, un mot que t’as pas compris
dans cet immense magma
lors de l’explosion des réponses sans questions
une âme amie plane la nuit
du côté de chez toi
ne sois pas surpris
si un peu d’elle, tu discernes en toi
si tu la discernes en toi
tu pénétreras et percevras
les certitudes de tes doutes d’autrefois
ai foi au moins en toi
si t’as pas en elle
parle toi
tu apercevras des pluriels de comments
il n’est jamais trop tard
un soir
tu t’écouteras
un autre
tu t’entendras
elle
elle sera toujours là
alors, souvent, regarde en toi
ferme les yeux et tais toi
tu trouveras ta vérité
elle
c’est peut-être moi
éteins le silence
u korpi od vrbovog pruća
iscepani, izgužvani, ižvrljani
leševi papira
pesnik je zadremao
umoran od traženja rima
i od hoda po stopama
svojih pesama
pesnik se uspavao
u njegovoj maloj beležnici
reči naslikane
u slovima svih boja
neuspele pesme
zlo, dobro
sve i ništa
okrugla zemlja
čovek, jabuka
nada, očajanje
zemlja, svemir, senka, svetlost
sloboda,pubertet, neprilagodjen
sitnica, lasta, čipka
telegraf, paragraf, autogram
vremena, toliko i toliko
Mir
ižvrljani svemiri
pesnik sanja
uprkos svojim promašenim pesmama
nisam živeo uzalud.
dans une corbeille en osier
déchirés, chiffonnés, gribouillés
cadavres de papiers
le poète s’est assoupi
fatigué
de chercher les rimes
de marcher sur les pieds
de ses poèmes imparfaits
le poète s’est endormi
sur son petit carnet
traces de larmes déversées
et de mots dessinés
en lettres de toutes les couleurs
poèmes ratés
le mal, le bien
le tout et le rien
la terre ronde
homme, pomme
espoir, désespoir
terre, univers, ombre, lumière
liberté, puberté, inadapté
bagatelle, hirondelle, dentelle
télégraphe, paragraphe, autographe
temps, tant et tant
paix
univers chiffonnés
le poète rêve
malgré ses poèmes ratés
je n’aurais pas vécu pour rien
imao je srce naslikano na licu
pleo je note vrhovima svojih prstiju
muziku u dubinama očiju
na njegovim usnama spavali su plavi poljupci
okretao je strane
čovek bez godina
jedne noći prokrstarila sam njegovim osmehom
sad provodim noći u pisanju i sanjarenju
ne mogu više ni da spavam
on možda nikada neće pročitati
moram da okrenem stranu.
une page
il avait le cœur peint sur son visage
il tricotait des notes du bout des doigts
de la musique au fond des yeux
sur ses lèvres dormaient des baisers bleus
il tournait des pages
l'homme sans âge
une nuit, j’ai croisé son sourire
maintenant, je passe mes nuits à écrire
à rêver
je n’arrive plus à dormir
il ne lira peut être jamais
je dois tourner la page
kada bih mogla biti
nešto drugo
bila bih muzika
kada bih mogla biti muzika
bila bih ta koja u tebi svira
kada bih mogla biti najlepša muzika
bila bih tišina
ne bih htela biti druga
već ta tišina zanosna
ta tišina
koja u tebi svira
da me čuješ samo ti
željo moja
šta to, zapravo, beše ?
šta to beše zima i njen beli ogrtač ?
proleće i njegova zelena polja i livade ?
nije li toplo leto samo reč?
cvrčak, da li to beše pesma ?
a mrav, beše li to div ?
a bulke ?
a La Fonten ?
i šta to beše muzika ?
a jesen, da li to beše grozdje ?
let ptica ?
lisće uvelo od tuge ?
šta beše vreme ?
šta je godišnje doba ?
i šta je, zapravo, zrno peska ?
šta je, zaista, ruža ?
a ruža vetrova ?
šta je to reka ?
plavo, bejahu li to mora ?
šta to beše voda ?
a jata riba ?
šta je sve to, zapravo ?
gde su ribe ?
jesu li letećim ribama data krila
da bi letele?
gde su mora?
gde su ostala plavetnila?
gde su ptice?
zvezde ?
jesu li uvek na nebu ?
i šta je, uopste, nebo ?
šta to beše limun?
gde su bubamare?
šta to beše lepota?
a dobro, loše, ništa?
i sunce, da li dolazi pre ili posle kiše?
a mesec, šta to beše mesec?
i šta to beše hvala?
šta to beše prijatelj?
šta to beše čovek?
oh, šta to beše zemlja?
reci
reci mi
gde su lopte?
šta znači biti dete?
šta to beše zivot?
šta to, zapravo, beše ljubav?
a tišina?
da li je to ova nezna melodija koju čujem...
ovaj vetar napolju koji liči na život ...?
zašto me gledaš?
jesu li ovo suze na mom licu?
zovem li se Amnezija?
sećam se samo jednog ...volim te
šta to, zapravo, beše?
čarobna večera
ostavi vrata otvorena
pozovi sreću na večeru
izbaci nemire kroz prozor
mali veo na ljutnju
u tortu stavi nadu
umesto čokolade
za jelo
poljubac ili dva umesto jaja
u salatu nemoj ništa dodati
može malo nežnosti u prahu
po volji milovanje
duha bez mere
paprike punjene hrabrošću
flaša vina radosti
nekoliko zrna razuma
kašičicu slobode
posoli ljubavlju
nije bitna ljubomora
sveće neka gore
ruže na stolu
skuvaj kafu na kraju
dodaj malo magije
ne zaboravi čašicu rakije
ako ne dođe sreća
da ona sa tobom večera
oko rane zore
doći ću ja
siguran budi
doći će sreća ili ja
ostavi vrata otvorena!
a h
k a k o
napisati ljubav
treba li početno ah
da najavi fatalno volim
treba li tiha voda
iz plahog i z v o r a
da uskipti uskovitla se
i na kraju potopi lukave
utopije koje nam neprestano izviru u glavi,
koje nam n e p r e s t a n o uviru u glavu glumeći
osećajnost. mogla bih
da napišem reč ljubav
punu grešaka bez LJ
bez U bez B
bez A bez V
ali ne i bez tebe
ugasi tišinu
ugasi tišinu
i ćuti
zatvori oči
i pogledaj u sebe
ako primetiš senku svetlosti
ako čuješ neku buku
jedan krik ili sjaj jednog glasa
još veruješ!
svatićes bitno
i možda nevidljivo, videćeš
u množini te gomile
u tom mnoštvu zašto
zlatnih zrna izgubljenih
odgovora i pitanja
ako raspoznaš u sebi
u sumraku jedno tvoje zašto
svetlost od jednog malog komadića sjaja
trag koji se vuče u tebi
bez sumnje....
to je krik od reči koji nisi razumeo
u tom bezmernom vulkanu
za vreme eksplozije odgovora bez pitanja
jedna duša prijatelja, mali deo nje lebdi svake noći
nedaleko od tebe
nemoj se iznenaditi
ako raspoznaš u sebi bar mali deo nje
ako je raspoznaš u sebi
čućes i… osetićeš izvesnost
od nekadašnje sumnje
imaj veru u sebi
ako ne u njoj
govori sebi
primetićeš više – kako
nikad nije kasno
jedno veče
slušaćeš se
jedno drugo
čućes se
ona
ona će biti uvek tu
onda, često pogledaj u sebe
zatvori oči
i ćuti
naći ćes svoju istinu
a ona
možda sam ja
Ugasi tišinU
tišina
kad ćeš čuti
buku voća koje sazreva
buku polena koji se rasipa
buku trave koja raste
buku lista i zrnca prašine
buku kamenog sna
kad ćeš čuti
buku koju stvara kap kiše
koja se razbija i koja kaže
mokra sam
hladno mi je
na kiši
ali ja sam kiša
kad ćeš čuti svoje telo
kad ćeš čuti svoju krv
kad ćeš čuti svoje suze
kad ćeš čuti svoju kosu
koja postaje seda
kad ćeš čuti
buku umornih senki
jednom ćeš čuti
biću tu
jer
volim te
ja sam tišina
svukla sam se
gola
zbog tebe
primićeš me
zapisaćeš me.
Znacajan pesnik je za mene covek ciji stihovi i misli potsecaju
na moje detinjstvo sa uhom prilepljenom na skoljku u kojoj tiho,
tiho, zubori miris tisine. Eto, bas to je Zorica Sentic.
Priblizila se mom uzoru Stevanu Raickovicu.
Reci tiho zvone kao note Sopenove nokturne, potsecaju na zute
nostalgicne uspomene, i istovremeno neznim nozem cepaju dusu.
Vladan Radoman pisac
zalutala
ispod kise nade
na terasi dosade
ispod pljuska osude
na klupi teorije
na tragu lutanja
na ivici bunara
pronašla sam ludilo
u jezeru svetlosti
na stazama memorije
izgubila iluzije
trazila pobede
na stazi zivota
zalutala, izgubila se
na poljima zita
na putice racvetale
u Edenske baste
u doline snegom pokrivene
na vrh najvece planine
oticicu da se trazim
ili cu stradati
ili cu pobediti
ako se nadjem
pisacu tebi
Zorica Sentic
l’égarée
sous une pluie d’ espérance
sur les terrasses de l’ ennui
sous une averse de sentences
sur les bancs de la théorie
sur les traces des errances
sur la margelle du puits
j’ai reçu la folie
sur les plages des pensées
dans les étangs de lumières
sur les routes des mémoires
j’ai perdu la chimère
j’ai cherché la victoire
sur les chemins de la vie
je me suis égarée
dans les champs de blé
les sentiers fleuris
un jardin d’Eden
dans une vallée enneigée
sur la plus haute des montagnes
j’ irai me chercher
ou je meurs, ou je gagne
si je me retrouve
je t’ écrirai
Zorica Sentic
la extraviada
bajo una lluvia de esperanza
sobre las terrazas del aburrimiento
bajo un chubasco de sentencias
sobre los bancos de la teoria
sobre las marcas de los vagabundeos
sobre el brocal del pozo
he recibido la locura
sobre las playas de los pensamientos
en los estanques de luces
sobre las rutas de los memorios
perdi la quimera
busqué la victoria
sobre los caminos de la vida
me perdi
en los trigales
los senderos florecidos
un jardin de Eden
en un valle nevado
sobre la montana mas alta
iré a buscarme
sea ma muero, sea venceré
si me encuentro
te escribiré
Zorica Sentic
espagnol Maggy De Coster
zabłąkana
pod deszczem nadziei
na terasie nudy
pod ulewą posądzenia
na ławce teorii
na śladzie błądzenia
na krawędzi studni
odnalazłam szaleństwo
w jeziorze światłości
na drogach pamięci
zgubiłam iluzje
szukałam zwycięstw
na drodze życia
zabłąkana, zagubiłam się
na polach pszenicy
na rozkwitłych dróżkach
w ogrodach Edeńskich
w dolinach przykrytych śniegiem
na szczycie największej góry
pójdę szukać siebie
albo ucierpię
albo zwyciężę
jeśli odnajdę siebie
będę pisać tobie
Zorica Sentic
en polonais Olga Lalić-Krowicka
she was lost
under the umbrella of hope
while standing on the tedious balcony
under the shower of accusation
on the bench of assumption
on the path of wondering
on the rim of a well
I have found madness
in the pull of light
on the tracks of memory
I have lost all illusions
and have looked for the victories
on the tracks of life
I was lost and I marveled
the wheat fields
and the many paths
leading to the gardens of Eden
to the valleys covered with snow
right to the top of the highest mountain
I will look for you
I might be destroyed
yet I could conquer it
and if I find myself
I will write to you
Zorica Sentic
translated by Jelena Pavlovic