Сенсеј Р.Н.

НЕ ДАЈ ПРОЛЕЋУ ДА ПРОЛЕТИ

Имам твоју љепоту
у себи расијану
уједа и милује
жари и тресе
понекад ми се очи објесе
као жалосне врбе
реше

Од лијепог твојег
у мени
понекад се све морски
пјени
урла и јеца
а онда весео жагор као
у пољу
дјеца

Воле те и моји
бубрези
моји прсти
и зато буди им добра
на груди прилези
врати се од дивљања
склопи руке и смјерно се
прекрсти

Моја ружо у олуји
не дај прољећу
само да дође
и прозуји