ЈЕФИМИЈА

Златним ли словом
Уздах Србије
У бол опточи

И Лазарево самртничко чело
И сан да смо у туђој лози своји

Монахиња
Дахом пламеним
Дух светлости
Неке непојамне
У вез бесмртан преточи

Из праха се
Као из живог рукописа
Српска небесница чита.

СЛОВО  О ТАЈНИ

Онај што чезнути зна, види на јасном небу
жар-птицу, гримизних крила. Њена
пламена порука зов је гласу унутар бића, да
се обелодани.

Ко пева, трпи и снује. Зато не питајте, зашто
је незаштићен истрчао у олујну ноћ.
Јаловост часова и дана, кад неоплемењени
измичу, прима као пораз, ругалицу смрти
над животом.

Песник упорно трага. Грца и лута.

Тако из хаоса настаје свет.