БРАЋО, ДУШМАНИ

Крвљу сте нашом, натопили своју слободну земљу.
И какви плодови очекујете да ће расти?
Ваш зрак воња, на буђ и мемлу,
труле ће воћке, с вашег дрвећа пасти.
Уместо да сејете живот, из ваших клица,
жњећете увек крваву жетву,
ваши ће синови, у житу своме видети лица,
оних, чију сте призвали последњу клетву.
Крвавим ножевима, сечете хлеб бели,
за синове, и унуке своје,
славите земљу, што сте од вајкада хтели,
ал' овоземаљске се битке, ни не броје.
И, осим пар мудрих, лажи за себе,
нећете имати, шта Богу рећи.
испод те химне, савест вас гризе и гребе,
а, истина ће вас увек, увек, пећи.