Радослав Петровић - Пера
ЈУТРО ЗА НАТАЛИЈУ
Стани зоро, успори свитање
А ви птице с песмом застаните,
Сунце јарко сакриј зраке своје
Лепи снови санак наставите.
Бистра росо лепoтом бисерa
Окити ми цвеће да мирише,
Кад се неко из јутра пробуди
Да вољеног заволи још више.
Кад се буде очи сањалачке
Усне су јој ко божур расцвали,
Дивне груди мирисне заносне,
Дар богова што су жени дали.
И све опет лепоти заносној
Са сновима из вртова раја,
И са маштом даалеких светова
Са љубављу дубоком - бескраја.
За Наталију ову песму пишем
Да се снови претворе у јаву,
Да је песма на неког подсети,
И одоли неком забораву.
04.05.2007.
Ц И Г А Н Ч И Ц А
Циганчице лепотице
Ока гарава,
С тобом пати и лудује
Цела махала.
Својом песмом лудом игром
Опчинила ти си многе,
Поготову кад играју
Твоје ноге босоноге.
Кад засвира виолина
Твоје тело као чигра,
Поиграва и увија
Са заносом, игра, игра.
Тад си то што јеси
Срнопута бајна вила,
Страсна, дивља, разуздана
Свима драга, свима мила.
Бурно плане пламен ватре
Што га твоје срце пали,
А музика брзо носи
Распаљује по махали.
Тад махала у заносу
Игра пева и лудује,
Све због тебе циганчице
И музика што се чује.
Нема песме нема игре
Без гаравих враголана,
Такву љубав за весељем
Наслеђем је дарована.
Играј певај циганчице
А махала нек лудује,
Нек се чује песма твоја
На далеко, нек се чује.
Кад ујутро зора руди
У најаави новог дана,
Циганчице пуна среће
Грли, љуби свог драгана.
15.09.2007.
ДОБРО ЈУТРО
Добро јутро, неком назвах
У свитање једног дана
Добро јутро бајна вило
Лепотице успавана.
Одговори, добро јутро
Кроз сањиве њене очи
Од лепоте тог анђела
Срце хоће да искочи.
Немој срце због тог јутра
Неразумно тако бити,
Због година што су прошле
Не вреди нам сузе лити.
Нису криви ружни снови
Што су њене очи снене,
Због година што су прошле
Не вреди нам сузе лити.
Нису криви ружни снови
Што су њене очи снене,
Већ ноћ слатка од љубави
Која буди успомене.
Где осташе наше ноћи
Дивне зоре, ноћи бајне,
Лепотице нашег доба
Сањива и успавана.
Све је прошло ко сан пусти
Остале су зоре беле,
Добро јутро, да ти кажем
У сусрету - мој анђеле.
Није прича што и стварност
У свитање зори раној,
Кас пожелиш добро јутро,
Некој моми - успаваној.
26.08.2007.
КАКО ДА ТИ КАЖЕМ
Како да ти кажем, да те пуно волим
Како да ти кажем, што срце осећа
Како да пренесем осећања своја
Да си моја љубав и радост и срећа.
Да си моја љубав, одмах си сазнала
Моју радост видиш на очима мојим,
Срећу препознајеш по мом радовању,
А све то осећаш на уснама твојим.
Зато незнам како да ти ово кажем
Да је моја љубав ко сузе искрена
Да си срећна са мном, по теби се види
Сва заносна блисташ - ко пресрећна жена.
Зато душо незнам како да објасним
Такве загрљаје, занос и топлину,
Усне ти шапућу а руке милују
Нашу срећну љубав - најлепшу истину.
Па сад опет незнам као да ти кажем
Да се љубав ствара у срцима среће,
Пије из пехара са врелих усана
И она се никад заборавит неће.
Све ћу ово рећи, теби верна љубо
Јер Бог ми је сведок да не лажем,
Не могу да кријем ту своју истину,
Зашто да не кажем - зашто да не кажем
12.06.2007.
КЛУПЕ КАЛЕМЕГДАНА
Кад би те клупе Калемегдана
Могле испричати ссве тајне своје,
Слило би се у приче многих дана,
Много ноћи и свитања зора,
Срећних пољубаца - ил горких усана.
Хиљаде прича и мног тајни
Изказаних са радошћу или тугом,
Са сузом у оку ил веселим срцем,
Усамљјени, тужни или загрљени,
С драгим пријатељем или верним другом.
Безброј заклетви на њима је дато,
За вечна времена - љубав до гроба,
Верност бескрајна - до судњега дана,
Оверена уснама - загрљајем руку,
Ил судбоносним везама, срећно повезана.
Једну такву тајну, једног предвечерја,
Чува драга клупа са Калемегдана,
С погледом на Сааву и Нови Београд,
На заласку сунца у смирају дана,
За завет за љубав - неком даривана.
Даривасмо љубав заклетвом живота,
Да нам траје вечно – много, много дана,
Једини нам сведок и неми посматрач,
Да не ода тајну ником и никада,
Беше једна клупа са Калемегдана.
10.07.2007.
K O Л O
Коло, коло, лепо коло
Ко га тако лако вије,
Ко га тамо тако игра
Лепо коло - од Србије.
Ово коло младост игра
Па се зато оно вије,
На њима је стара ношња
С дивним везом из Србије.
Златном срмом опточени
Копорани и јелеци
У аманате родитељи
Што дадоше својој деци.
Зато коло тако блиста
Поиграва сложно вије,
Играју га срећни момци
И девојке из Србије.
Преплићу се опанчићи
Коло срцем разиграно,
Везен појас око струка
Златном нити прошарано.
Кошуље су ко снег беле
Ситним везом изаткане
Лепе сукње и чарапе
Свим бојама ишаране.
Кад је младост у тој ношњи
Коло мора да се вије,
Због поноса и пркоса
И младости из Србије.
Ој Србијо играј, играј
Весели се землјо мила,
Са поносом на ту младост
Што си тако тако одгајила.
18.08.2007.
ЉУБАВИ У ЧАСТ
Кад погледаш очи враголасте
Усне слатке а лице анђела,
Тад заигра срце у недрима
Затрепере заљубљена тела.
Разум губиш, летиш у висине
Занос иде бескрајно далеко,
Сав раздраган, срећан и пресрећан
Јер осећаш да те воли неко.
А та драга и вољена жена
Са рукама око твога тела,
Милује те лепотом уасана
И љубављу небеских анђела.
Кад анђели стрелице одапну
Тада срце неизмерно страда,
Јер је љубав дрска – безобзирна
Брзо дође - оде изненада.
Али опет без ње се не може
Без ње нема среће ни живота,
Од искона до данашњих дана
Реч магична - истинска лепота.
Љубав прати срећне - заљубљене
Путевима мириснога цвећа
Срећан човек – срећна дружбеница
Читав живот неизмерна срећа.
Нису залуд руке миловале
Ни дрхтала узаврела тела,
Нит је разум бескрајно лутала
Од два бића - Божија анђела.
С љубављу се живот продужује
Дарујући животне дарове,
Боже драги дај љубави више
Да се воле само да се воле.
01.06.2007.
М А Ш Т А
Зашто нисам ветар, душо моја драга,
Како би милово твоје лепо лице,
Увијао око твога лепог тела
И био пресрећан - моја лепотице.
Зашто нисам ветар, да ти дивне усне,
Љубим докле хоћу и без твога знања,
Да ти мрсим косу по тој лепој глави,
Шта још има лепше од тог миловања?
Желим да сам ветар јер је он немирко,
За час се завуче до твојих недара,
Грли твоје груди што бајно миришу,
Јер зна где је лепо - бећарина стара.
Зашто нисам ветар, опет себе питам,
Зашто ти не могу урадити свашта,
Јер све ове жеље и ове лудости,
Може да измисли моја луда машта.
Машто моја бујна, жељо превелика,
Из ризнице мојих свакојаких снова,
Све што би желео, волио и хтео,
А то је да опет - све почнем изнова.
Па да опет будем оно што сам хтео,
А то је тај ветар, моја луда машто,
Зашто да не буде оно што ја желим.
За чим срце жуди - зашто, зашто, зашто?
03.08.2007.
С А М О Ћ А
Кад останеш сама у тој твојој соби
Где тишина често у њој станује,
Тад схватиш самоћу колико је тешка
И колико срце тада тугује.
Кад останеш сама у тој тамној ноћи
Тежак је осећај да си усамљена
Кад је празан јастук поред твог јастука
И да поред тебе тад никога нема.
Тежак је то живот, верујем ти драга
Када у тој ноћи сама останеш,
Чујеш како срце у тишини куца
Нема лепих снова, заспати не можеш.
Срце болно лупа јер је потиштено
А тело се буни због страха у тами,
Живот нам је створен за срећу у двоје
А не да се живи ко пустињак - сами.
Кад осетиш неког да уз тебе спава
Мирнији су снови а и лепше ноћи
Па још кад је драго и вољено биће
Пожелиш да зора што касније свиће.
Проживесмо многе ноћи у самоћи
Чекајући снове, ти твоје, ја моје,
Призивајућ наду и срећу у помоћ
Да се из тих ноћи - будимо у двоје.
15.08.2007.
БИЛА СИ МИ
Била си ми драга душо
Срећа моја и маштање
Љубав, занос, дивни снови
И најлепше радовање.
Била си ми извор среће
Са кога сам нектар пио,
А у твоме загљају
Најсрећнији човек био.
Пламен наде из твог срца
Светионик моје среће
Била си ми нови живот
Једна љубав - у пролеће.
Била си ми много тога
Онда била, сада ниси,
Зашто пуче ланац среће
Па сад питам, чија ли си.
Чија ли си срећо сада
Да л ти неко песме пише,
Стара љубав писала је
А нова ће да их брише.
Много снова, много нада
У песничкој дивној рими,
Судбина је нешто друго
ДИВНА ЉУБАВ - БИЛА СИ МИ.
11.10.2007.