Јован Д. Петровић

РИТУАЛ

У реду певац....
и шија и крв
и перје и срце
и креста...

Али песма....
Зар и песма? !

МОСТ
                     Иви Андрићу

Воде су надолазиле
ниоткуд!
Под аркадама облака
становници неба у аркама
измучени измичући 
певушили су псалам
умиљат....незнан....

Међу дугим прстима светлости
у гранама  Ума
само  један излаз изводио је
према решењу магме:
на Мост –
према опипљивој слици сна
где мру стране света и где је све исто

воде су заиста
оно последње огледало
пролазницима загледаним
с једне на другу страну ума
у дубоке мисли –
себи у коначне очи.