Александар Пантић
Долина силикона
Мама учи ћерку
Како да зграби крупан плен
Мама је саветује
Како неки богаташ мора бити само њен
Немој да гледаш мене и тату
Ми месецима не примамо плату
Мораш наћи неког ко има пара
Научићу те ћеро како се таквима удвара
А она била клинка
Није знала ни да се шминка
Мама је свему научила
Ћерка је одлучила
Да позајми новац купи скупе парфеме
Сукњице и неке креме
Да ексклузивно изгледа
Од позади и спреда
Није ни сањала да ће својим изгледом
Искомплексирана постати
Да ће као таква
Тешко нормална остати
И би тако постаде она
Једна од оних из долине силикона
Улицом Страхињића бана она сада шета
Труди се да постане тајкунима мета
Жалосно је то што нема ни осамнаест лета
Зашто моје срце пати
Никада ти нећу рећи
Зашто моје срце пати
Иди својим путем мила
Видиш да су касни сати
Одговор ћеш сама наћи
Зашто пати срце моје
Када схватиш да смо сада
Само прошлост нас двоје
Поноћ одавно је прошла
Срце моје још пати
Изгубило је љубав једну
Која не може да се врати
Нека пати срце моје
Није оно од папира
Преболеће ове ране
Само му треба мало мира