КОСМИЧКИ ОГАЊ

Природа је уметност
јер је вечно лепа
цвет живота је тренутак
благодет неба је
вечност галаксије

Сан природе је опстанак
немаран човек очима
слепо чини грех
плач бола је вечни
помен васиони

Творац једним кораком
зауздава сан човека
као топли извор
у студен кладенац

Немирни дух злобе
свет цехом плаћа
зачетак пепелишта
претвориће сумпорни прах
у вечни космички огањ.

РОДУ  СРПСКОМ

Ево ме брате мој
птица ми бео лист
хартија за благи пој
пред богом сам чист

Лепоту да светлуцам
речју да милим гром
да плачем да грцам
над српском судбином

Да очима тамним
о љубави и срећи сним
да залог будем злима

Са срцем пуним туге
због белосветске поруге
над опаким окнима