Сања Ж. Недељковић, дипл. менаџер оец., рођена 20.08.1972. године, у Смедереву, где живи и ради.

Заступљена у песничким зборницима:

- „Шумадијске метафоре“, Младеновац, 1994.
- „Сартидово перо", Смедерево, 1997.
- „Језгро", Смедерево, 1997.
- „Гарави сокак", Инђија, 2008.
- „Шумадијске метафоре", Младеновац, 2008.
- „Моравске тајне", Ћуприја, 2008. Трећа награда за поезију
- „МонсАуреус", Смедерево, 2008.
- „Банатско перо", Житиште, 2008.
- „Јутро над  Озреном“ Сокобања, 2008.
- У најужем избору за књижевну награду "Ленкин прстен"
  за 2008. год., Србобран
„Рудничка врела“ Горњи Милановац, 2009.

Зборници прозе:

- „Најкраће приче 2007" Алма, Београд, 2008.
- „Приче за понети" Алма, Београд, 2008.
- „Најкраће приче 2008“ Алма, Београд, 2009.

У јулу месецу 2008. године, објавила прву збирку поезије
„НЕКРШТЕНА ВАТРА".

У припреми за издавање је друга збирка поезије „ГРЕШНА ВОДА“.

                 www.sanja.co.rs
                 e-mail:  sanja.ne@sezampro.rs
                               sanja@sanja.co.rs

НА ИВИЦИ СЕБЕ

Мрак
Згрчених колена
У седлу Ноћи

Прсти грамзиво цепају
Невиност Таме

Скидаш кожу преко леђа.
Скидам кожу преко леђа.
Пресвлачимо се...

Додири зановетају
Не препознају
Набубреле вене

Пожелео си...да...
Пожелела сам...да...

Обод тмине свезао нам
Горње о доње трепавице

Сада сазнајемо
Бесмисленост Варања...

Прецизно се убадаш
У Вртлог
Наслућен испод
Црвених поклопаца
Зелених ковчежића

Кроз провидни Обруч
Лакоме страсти
Гризем те

На ивици Себе саме...

Облизујем усне
Твојим језиком

По танкој Струни
Неутажене Чежње
Нас двоје ходамо
Наги
Слепи

И...
Не пресвлачимо се...

ЧУДНИ ОБРЕД

Заљубљене Мисли чаврљају...

Није важно да ли се тај
Чудни Обред дешава
У Твојој или
У Мојој глави

Тајни састанак у леденој Ноћи...

Заплетени дуги прсти
Доказују
Да не постоје Речи
Које имају Моћ додира

Крхке су
Сламају се
Још на врху језика
Ломе се на ситно...

Чезнутљивим уснама
Љубиш силно
Нешто што сам била
Ја...

Док ниси дошао
Ти...
И окачио мој Разум
О Срп Месеца!

Одрубљен
Подрхтава Универзумом
Док се ужарена Срца
Једноставно воле
У леденици збуњене Таме

Како и треба да буде
Откад је Света и Века...

CHARDONNAY

Прозујали
Изгрицкани
Утисак
Мушкарца
Слепљен о њена
Жудна бедра

Реским звуком
Чегртања кристала
Страст глуми Љубав
У троугластој соби

Постељу измрвљену
Као Ново чудо

Љубавници гутају
Сувим грлима

Прогрцани
Јауци екстазе
Клизе низ
Искрзане зидове
Голишавих фантазија

Као ледене
Chardonnay коцкице
Низ њене
Зачуђене бутине

НЕ САЊАЈ МЕ

Бесно ћу украсти
Очи твоје
Док сањаш

Да сам твоја

У шуми борова
У зори које
Нема...

ХРАМ

Вечерас остани незапослен
Премештањем мојих
Кукова на згодне дестинације

Не свлачи ми са прстију
Мрље кобалтног мастила

Не сакупљај окрајке
Мојих усана
Хоћу да се смејем Клеветама!

Не мењај ми шешириће
Не дури се што сам Својеглава!

Управо сам сјахала
Са сапи својих
Пунокрвних Снова

Буновна сам...

Њишем се раскуштрана

Ловила сам своје Прве Обмане
Стргла све задимљене Хоризонте

Крхка сам...

Покриј ме Млечним Путем
Не обликуј сијасет Питања
Узбери Надања
И пресади их у Чауре приповедања

Љубићу те...

Сутра!

У раскошном
Храму мог Тела
Бићеш до срама
Понизно служен Гост