Радојка Милошевић

ПОГЛЕД

Растојање погледом савлађујем
и са њим мисао ти слатку шаљем.
Очекујем да прочиташ
и оно што није речено
и оно што се наслућује.
Мој поглед не разуме свако.
Он некад носи обећање и жудњу,
веселост и зарицање,
а некад носи пометњу и тугу,
варљивост и стрепњу...
И њега не разуме свако.
Растојање погледом савлађујем
увек, кад могу
јер мој поглед говори језиком
који само ти разумеш.

СУЗЕ

Сецкам црни лук
да сузама заметнем порекло.
Ваздух је у толикој мери
попримио љутину
да је и укућанима
засметао.
Ако прекинем са сецкањем
они ће слику брзо изоштрити.
Моје сузе су оне
које не стају тако лако.
Настављам да сецкам
црни лук
изговарајући се потребама
новог рецепта,
а у ствари прикривам
пораз.

СКРОВИШТЕ

Склонила сам се
испод поткресане крошње
сутрашњице,
поткресаног усхићења.
А пре тога данима
рашчешљавала сам
замршене поруке
и дрешила
Гордијеве чворове
неповерења.
И нисам успела
да пронађем
сигурнији заклон.
Поткресана крошња
и исто такво усхићење
не дају довољно сигурности
за безбедан предах
и поновно узлетање.

ЖАОКА

Осињак у лавини речи
што се стропоштава.
Жаоке наоштрене
и уперене.
Зато
припремићу штит,
обошћу хитрину
и од свих жаока
начинићу бумеранг.
Тек кад се осети
жестина убода
може да се сагледа
тежина истоврсног напада.

У ПОКРЕТУ

Промичу лица непозната,
ни једна црта не обећава.
Изнад њих
облаци безимени
и звезде погашене.
Промичу брезе пожутеле,
лист по лист
са њих пада
као са патње
сузе навируће.
Промиче време
и у њему ми,
неко са осмехом,
а неко са раном
у сећању.

МИСЛИ

Кошава ко шашава
мисли развитлава.

Изгледа, светлуцну без реда
па се све погасе.

Коме да се плати да их одмах врати,
по јачини сложи...

Кошава ко шашава
мисли развитлава.

Може, док се чека, да налети нека
снаге муњевите.

Па да завилени и редом засени
све слабијег сјаја.

ПОЗНАНСТВО

Дуго смо се упознавали
Радо о теби певам
Управо због тога ми
Говоре да сам сувише твоја
О, како те кочоперно на реверу носим
Винограде твоје хвалим
А ти узвраћаш безречно
Цепидлака још увек нисам

МАМАЦ

Даноноћно лупам главу,
присећам се свих лепота
друговачких уранака,
снегова врх погледа,
наоколо омеђених
Бадљевицом, Суводолом,
атарима Селевчана...
Ти мамац си размишљању.

ОДЈЕК

Зазрнио затрављени виноград,
осећа се багремов мирис ветра
једна се тајна случајно  изула
и  прелетела   преко   стогова,
бременитих јабука и кровова,
и  стигла  чак  до  оковратника
омеђених  и  засејаних  поседа,
ретких зденаца и једног записа.

ПОСЕТА
        Мишљу дођох ономад
да сам с тобом за трен  бар
       Играла  сам  хоћу-нећу
      не  даде  ми  неки  враг
        И  не  желим  наоколо
      под  кожу  си  ушо  сав
          Копкају  ме  обећања
         у  којима  беше  јадац

ОСВИТ

Кроз пртину, низ стрмину
прилика тетура.
Прошлост бледа, мисао седа,
правац је заметнут.

Снежних осећања, одавно не сања,
али вољу снажи.
Нек’ се не боји, освит постоји,
са ума је сметнут.

ДРУГОВАЦ

Давно   одох  у   шарен  град
Раскошно нади окитих ревер
Учиних    то    у    септембру
Гонио       ме      неки      враг
Оставих бербу, весело прело
Винограде,    шљивик    плав
Атаре  класја,   мирис   ветра
Цвеће пољско  кроз Битинац