Љиљана Милосављевић

Из Смедеревске Паланке

ПЛАВИ ДВОРАЦ

ПАМТИМ ТРЕН УГЛЕДАН У ОКУ ТВОМ

ЧУВАМ САН СА ТВОЈИМ СЕ ЉУБИО

КОРАК КРАЈ КОРАКА ПРОШЕТАО

М Е С Е Ц

ПУН ЖУТИ ЛИСТ ОКРУЊЕНО

Н Е Б О

ПАМТИМ ЋУТЊУ ДАРОВАНУ

 С А Њ А М

ДВОРАЦ ЗАБОРАВЉЕН У СРЦУ ТВОМ

9.12.03.

КАО ОДЈЕК

Парче неба
у твоме оку

У моме
река детињства

Небо у реци
Река љуби 
небо

Чујеш ли
у срцу
одјек?

НАША ПЕСМА

Чај у двоје из беле зоре
о сновима ћутимо пролази време
у ономе што волимо нека је и паралелни свет
лакше се живи
 oн доле
 ја горе
и обрнуто
он
горе
ја
доле
између – таваница
армирано бетонска
баш ме  брига
шта је на ТВ-у
НАША ПЕСМА

ИГРА

чекаћу те
на облаку
у облаку
као киша
као сена
трептај
успомена

чекаћу те
са рукама од тајни
очима сунчаног сјаја
косом  месечеве белине
у срцу љубичастом
са звезданим одјеком
плаветне тишине

чекаћу те
знамо и ти и ја
и ти ћеш доћи
и нећемо знати
ни ти ни ја
где нам је почетак
а где крај

*
ИГРА
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
ч е к а ћ у   т е
на облаку у облаку
као  киша  као  сена
т р е п т а ј  успомена
ч е к а ћ у   т е

чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
ч е к а ћ у   т е
са рукама од тајни
очима сунчаног сјаја
косом  месечеве белине
у    с  р  ц  у    љубичастом
са  звезданим   о д ј е к о м
п л а в е т н е    т  и  ш  и   н е
ч е к а ћ у   т е

чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
ч е к а ћ у   т е

знамо и ти и ја
и ти ћеш доћи и нећемо знати
ни ти ни ја где нам је почетак
а г д е  к  р  а  ј
ч е к а ћ у  т е

извајала Zorica Sentic

ОГЛЕДАЛО

У

 огледалу се тражим не видим
ону од јуче тебе одавно нема
cунце   провирло   cтискам
т   р   е   п   а   в   и   ц   е
c   м   е   ш   и   м   с е
поздрављам  д а н
oчи   б  е   з   сна
c   у   н   ц   е
о
д
с
к
о
ч
и
л
о

Љиљана Милосављевић
извајала Zorica Sentic