Љиљана Милосављевић
(Београд, 1952). Живи и ради у Смед.Паланци. Архитектонски техничар по занимању.
Бележењем стања душе и срца, за своју душу, се бави од кад зна за себе.
Песме и кратке приче је објављивала кад се сетила у разним листовима и зборницима.
Да није било Ивањице и конкурса за најлепшу љубавну песму,
белешке се вероватно никад не би сабрале и у збирку преточиле.
БЕГУНЦИ
Месечарим
између јаве и сна
загледана у тебе
до бескраја
Учини ми се
понекад видим
руке спасења
испружене
Прошврљам
маглено
крај њих само
са очима
пуним видика
остављајући
искричаву наду
која то и није
руке су туђе
а не твоје
А ти
бескрајно далеко
чак и од самог себе
БЕЗ ТАЈНИ
Знаш пре мене
шта ћу рећи
Слутиш
моје жеље
Ћутиш
чекаш
Чини ми се
познајеш ме целу
А ја сањам
да увек
за тебе
будем нова
БЛАГОСЛОВ
Љубав те моја
Окачена чека
Богу се удвараш
Свеце дозиваш
Молитвом и постом
Провлачиш се
Крај живота
Сањаш да ти љубав
Упадне у крило
Благослов чекаш
Муку да преспаваш
Кајању краја нема
Дан проживети
Ноћ савладати
Миром
Срећом
Добротом
Даровати
Сваки трен
Радити
Радити
Себе заборавити
Благословен
Нека ти је сваки трен
Крилом
Срећа те дотакла
Љубави имао
За Бога и човека
Родитеље и децу
Цвет и птицу
Мене не рачунај
Ја сам
Нешто између
БОЖЕ, ШТА ТО БЕШЕ
Искрсну дечак из снова
крупних небесних очију
пружи му руку
девојчица
какве можда
никад није ни било
и просу прегршт стихова
у златно крило
Све се вртело
у чаробном кругу
до невидљиве црте неке
држећи се за руке
могли су отићи далеко
попети се високо
волети се нежно
до самога краја
Дечак танане душе
што стоји крај воде неке
у искушењу
не баци камен
да узнемири огледало реке
Девојчици шарени лептир
слете на меки длан
учини јој се љубав то беше
ВАТРА И ЛЕД
Прометеју
што откри ватру
лепота
изненада
паде ми на длан
као врела жишка
и улепша дан
Дрхтим
месец пун
препаднуто
слутим
срешћу те
на путељку
поред реке
срећна
због сна
ВАТРУ НЕ ГАСИ
Зрикавци
месец
до пола појели
Кроз лишће
ветар се прикрада
Душа таласа
Да ми је
да вриснем
до неба
Да се из мртвила
пробудим
Да полупам
равну тепсију
живота
Стани
Окрени се
Срце
не закључавај
Ватру не гаси
Тебе сам
чекала
ВИДОВДАН
Под јастук
видовчицу
чудесну
травку
стављам
Суђеног
сањам
Месец
скоро пун
Сунце
на помолу
Глава
на јастуку
Ти у сну
ГЛЕДАЊЕ
Очи у очи
потонуле
Руке
крај руку
празне
Жеље у жељама
умрле
пре рођења
Тајне у таjнама
Чаше
на домак усана
а жедни
Ћутим
ћутиш и ти
у тишини времена
ТЕБИ У ЧАСТ
Пун месец
окачен о грану
љуља мој сан
ти у њему
Мој осмех
откинут у мраку
разголићен
теби жури
Ћутња моја
зебе
покривена
тајном
Чекам дане
прошле и будуће
недосањане
да се сретну
ПЛАВИ ДВОРАЦ
ПАМТИМ ТРЕН УГЛЕДАН У ОКУ ТВОМ
ЧУВАМ САН СА ТВОЈИМ СЕ ЉУБИО
КОРАК КРАЈ КОРАКА ПРОШЕТАО
М Е С Е Ц
ПУН ЖУТИ ЛИСТ ОКРУЊЕНО
Н Е Б О
ПАМТИМ ЋУТЊУ ДАРОВАНУ
С А Њ А М
ДВОРАЦ ЗАБОРАВЉЕН У СРЦУ ТВОМ
9.12.03.
КАО ОДЈЕК
Парче неба
у твоме оку
У моме
река детињства
Небо у реци
Река љуби
небо
Чујеш ли
у срцу
одјек?
НАША ПЕСМА
Чај у двоје из беле зоре
о сновима ћутимо пролази време
у ономе што волимо нека је и паралелни свет
лакше се живи
oн доле
ја горе
и обрнуто
он
горе
ја
доле
између – таваница
армирано бетонска
баш ме брига
шта је на ТВ-у
НАША ПЕСМА
ИГРА
чекаћу те
на облаку
у облаку
као киша
као сена
трептај
успомена
чекаћу те
са рукама од тајни
очима сунчаног сјаја
косом месечеве белине
у срцу љубичастом
са звезданим одјеком
плаветне тишине
чекаћу те
знамо и ти и ја
и ти ћеш доћи
и нећемо знати
ни ти ни ја
где нам је почетак
а где крај
*
ИГРА
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
ч е к а ћ у т е
на облаку у облаку
као киша као сена
т р е п т а ј успомена
ч е к а ћ у т е
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
ч е к а ћ у т е
са рукама од тајни
очима сунчаног сјаја
косом месечеве белине
у с р ц у љубичастом
са звезданим о д ј е к о м
п л а в е т н е т и ш и н е
ч е к а ћ у т е
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
чекаћу те
ч е к а ћ у т е
знамо и ти и ја
и ти ћеш доћи и нећемо знати
ни ти ни ја где нам је почетак
а г д е к р а ј
ч е к а ћ у т е
извајала Zorica Sentic
огледалу се тражим не видим
ону од јуче тебе одавно нема
cунце провирло cтискам
т р е п а в и ц е
c м е ш и м с е
поздрављам д а н
oчи б е з сна
c у н ц е
о
д
с
к
о
ч
и
л
о
Љиљана Милосављевић
извајала Zorica Sentic