Наташа Миладиновић

из Лазаревца

БУЂЕЊЕ

Мирисна смоква
у пољу босиљка.
Стопало моје голо
стасале стабљике ломи.
Траг ми вијуга кроз зелени гај.
Пружам руку,
дугачку и танку,
ка сочном плоду од млека и меса.
Једнорога птица прхну!
Прогута ме вртлог зрелог ветра.
                 
Совин зов и песма петла.
Врело чело
од модрог сна.
Убице стоје над мртвим телом.
Сваком од њих име знам.

Блед месец и сунце бело.
Храстово тело
секиром туку.
Расути птићи по трави миле.
Виле их рогате за крила вуку.

Спаковах перо
у прегачу од звезда
и кренух,
неосврћући се.