Веселин Машић

Рођен 3.маја 1993.године у Сомбору. Живи у Апатину. Иде у средњу електро-техничку школу у Сомбору.
Пише песме и приче.
Објавио је своју прву збирку песама под насловом ,,Брод туге,, која је ауторско издање Машић Веселина.

Збирка садржи 30 песама љубавног карактера. Бави се и писањем текстова за певаче и музичке групе.
Његови радови су објављивани у информативном листу ,,Глас комуне,, у Апатину.
Посетите његову wеб страницу на адреси www.veselinm.piczo.com  

Брод туге

Реци ми куда овај брод плови
брод пун несреће, пун туге
јер желим да нас не улови
у свој вртлог изнад дуге.

Доста је лепих тренутака било
и дрхтавих загрљаја испод дуге
и све чаробно што се збило
пре поласка брода туге.

Реци ми куда овај брод плови
куда носи уморни свет
на обали остају наши снови
у руци заборављени цвет.

Иди од мене

Иди, понеси  све лепе успомене
што ће те на мене сећати
ал молим те само једно
         -не долази по мене.

Видећеш како плачем као киша
и само твоја душа немирна
може да ме смири
       -да ме утиша.

И брига те за мене
одлазиш у туђи свет
лажеш и лагаћеш
       -сад то смеш.

Мислим да је свему крај

Чујем да ме не волиш више
овако више не може, то знај
твоје неверство љубав брише
мислим да је свему крај.

Чујем да си другог нашла
да ниси задовољна како живиш
неразумност те нека снашла
само се себи самој дивиш.

Схвати да је свему дошао крај
не могу више да те волим
слушај,повредила си ме знај
тешко ћу да те преболим.

Чежња

Ноћ као створена за наше пољубце и додире
твоје нежне усне шапућу да воле ме
као ветар што песму своју пева
као птица што шири своја крила
зову ме
да ми кажу да би само моја била.

Узбуђују ме руке твоје
кад их ставиш на тело моје
ја тад занемим и ништа не говорим
иако би хтео да ти кажем да те волим.

Памтићу ове тренутке нежне
и знаћу док живим да волиш ме
јер кад ме твоје руке додирну
у мени све осећаје пробуде.