Мирјана Маринковић

КРАТЧАЈШАЈА БИОГРАФИЈА ИЛИТИ ЖИВОТОПИС (БА)РАБЕ МИРЈАНЕ

Мирјана Маринковић, рођена је неке тамо 1967, да је пуно не спомињемо јер то за њу ама баш никаквог значаја нема... Оно што је од важности је да је том приликом добила бесповратни стогодишњи зајам, па зато године рачуна уназад и намерава да узме кредит од Господа за још најмање педесет јер - срамота је живети мање...

Дипломирала је (на једвите јаде са осмицом) руски језик и књижевност 1992. на Филолошком факултету у Београду и стекавши звање највеће незналице на свету, упутила се на биро да тражи посао у струци... После краћег лутања по прерији и попуњавања празнина ту и тамо и у глави, дадоше јој да се с децом игра. И, знате шта? Одлично јој то иде! Већ девету годину води Руски хор у ОШ "Душко Радовић", Сремчица, наступају појединачно и заједно, што у школи, а што око школе...

А ово пискарање? Е, то је тек прича за себе! Хвата је местимично и спорадично, и то тек да не заборави слова... Оно, јес' да има некакве тамо новембарске и децембарске награде за поезију што их још из средње школе тегли, али таленат је од значаја, кажу, тек кад се и столица озноји...

Објавила ништа није – ИЗ ИНАТА! Свако јој је слово у Забели одлежало док се није успешно преваспитало... Ових дана нешто ваља по Фејсбуку у белешкама, кобајаги, забавља пријатеље и пријатеље пријатеља својих... Па и то је од другог видела... "(По)лајкују" местимично, коментаришу понешто, неком се и свиђа, замислите?!? Ајд', да је пустимо, дако нас изненади чим ваљаним, никад се не зна?..

фебруар 2010.

недеља, фебруар 21, 2010 у 4:03 пре подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/kratcajsaja-biografija-iliti-zivotopis-barabe-mirjane/313858571515

П.С. У мајском броју сарајевског електронског часописа "ДИОГЕНЕС" објављено је представљање мене као песника:

http://www.diogenis.0fees.net/Mirjana%20Marinkovic.htm

ТИХОВАЊЕ НА "Т"

Тихо ти твоју топи тишину
ко трошку ил' тулумбу...
То тиховање твоје
тебе тобом и твори,
а не тресак топова,
таламбаси ил' тамбуре...
Тмурним ти тембром
тело тамни и тавори...
И тегоба и теснота,
и тиштање и тежња,
и "таман тако треба",
темеље се на тишини,
твојој тихој тековини...

23. март 2010.

Петак, 26.3.2010. у 5:59 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/tihovane-na-t/373673186515

ЦОКУЛЕ

Бог га је, каже, погледао
да се из рата кући врати.
Вели да се слика нагледао
зверства, чојства и сакати'.

Прича о цокулама солдатским
што га кроз сву војну пронеше...
О рову, лежајима спартанским,
пољу где мине ко кромпир садише.

Спомиње оне што се не вратише
деци, жени, мајци ил' девојци...
Сети их се што руку оставише,
ногу, ил' памет... А тек јауци

њихови и данас га прогоне,
чује он их кад су ноћи глуве,
и вапаји га њихови нагоне
да заплаче, ал' су очи суве.

И узме оне прашњаве цокуле своје,
за четку се маши, па предомисли,
те врати их у исти траг – нек стоје.
"Не поновило се никад!" – помисли...

6. април 2010.

Уторак, 6.4.2010. у 2:38 пре подне
http://www.facebook.com/note.php?created&&suggest&note_id=377220361515#!/notes/mirjana-marinkovic/cokule/376377281515

ЦИРКУС НА ЦАРИНИ

Цупкао је Цига
на царини
ко на цедилу,
док му је цариник,
церекајући се,
царинио цркнути цимбал,
црвени циц за црнооку Циганку
(умал' и њу да оцарини!),
цегер цемента
и цигала цигло
за по вецеа
(јер циција беше Цига за више!),
затим цедиљку,
цвеклу и целер,
цираду цепану
(за све Цигане),
ципеле да цуњају цестом
Циганчићи му црнпурасти,
цилиндар, пар цигара
и цвикере црне
да се Цига циганише
по целој циганмали...

Ценкала се
Циганка црноока
са цариником
за неку цркавицу
или цвоњак,
("А мож' и цигара, цењени!")
да исцели га
испод цене
од цврцања...

Цврчала је цицвара
испод црепуље
на црвљивим цепаницама,
док су црнпурасти Циганчићи
цуњали по царини
без церемонија,
а Циганчица црвенокоса
(није Цигина!)
цмиздрила за палом цуцлом
док су је остали цимали
са собом по цести
и цвастима цветним,
циљајући у цверглане,
све док царинику не поцрне,
те циком цикну
и цепну цокулом
најцрње Циганче...
Цветало је цвеће
по цвећњацима и цветиштима,
и цврчак је цврчао,
а царић и црвендаћ
цвркутали у црногорици
и цвркутом цену дизали
целом овом циркусу
са Циганима
на царини...

19. aприл 2010.

Понедељак, 19.4.2010.  у 11:16 по подне
http://www.facebook.com/note.php?note_id=380146746515

ХАИКУ ИЛИ НАЛИК МУ

ПЕГАВО СУНЦЕ


Не пржи Сунце!
Све лажу! Отели би
испод ноката...


4. мај 2010.




ЈУЧЕРАШЊИ НАУК


Схваћено јуче
донело му је данас
веру у сутра.


5. мај 2010.




ГЛОБАЛНО ПОКАЈАЊЕ


Кајно корачам...
Трпи, Земљо, док учим
да те поштујем!..


6. мај 2010.

Четвртак, 6.5.2010. у 11:06 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/haiku-ili-nalik-mu-13/385016381515

Кад би умео
чвршће собом владати,
завладао би...


30. април 2010.




Завиди за крст?!
Глупље или тужније?
Тешко је рећи.




Немањић кука.
Богатић ич не хаје.
Нишчи се смеје.


1. мај 2010.

Субота, 1.5.2010.  у 8:38 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/haiku-ili-nalik-mu-10/383381321515

Важи, драги мој!
Сигнализираш... Хвала!
Сад знам... Иде воз...


28. април 2010.





Зричу зрикавци.
Низ пругу змија сикће.
Воз ће каснити.





Воз не долази.
Не зна да чекају га
на тој станици.


29. април 2010.

Четвртак 29.4.2010. у 11:52 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/haiku-ili-nalik-mu-9/382871896515

ФАНАТИЗАМ

Субота 24.4.2010. у 10:12 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/fanatizam/381409076515

ЋОРПАЗАР

У ћошку старе ћевапџинице
ћаскали су за ћасама,
уз ћуфте, ћевапе,
ћулбастију и ћетен-алву
ћорави ћата,
ћопави ћурчија,
ћутљиви ћумурџија,
ћосави ћилимар
и ћелави ћевапџија...

Ћаскало се да ли ће
ћорави ћата
своју ћудљиву ћерку
и уз њу ћивот,
дати ћутљивом ћумурџији
или ћосавом ћилимару,
уз два ћивота и ћуп приде.

И ћопави ћурчија уз'о би
ћатину ћерку ћудљиву,
али би уз њу још два ћупа,
ћилаша, ћилибар
и ћилиме од ћатинице,
као и ћатино ћемане.

Ћерали би се у ћошку
ћевапџинице дуго,
ко ћускије пијани,
да их ћатиница,
ликом сва ћошкаста
и на три ћошка,
и тик за њом
ћудљива ћатина ћерка,
у ћорсокак не ћушну,
па оплете ћирилицом,
а ког и ћушком,
па о ћерамиду,
по ћупини,
ил' по ћелепошу::
"Ти ћеш ми
у ћивот и ћилибар,
у ћилиме и ћупове,
и у ћемане ћаћино,
ћурану ћакнути!
Ћатину би ћерку,
ћупо ћурећа?
Није ти ово
ћалетова ћесаровина
за ћеф ти и ћорпазар,
ти, ћорку мој ћорави!
Море, са'ћу те
по ћупини ћубастој!"

Па ћапи ћутук
и - за њима...
А они – уз ћепенке,
па на ћувик...

Осташе ћевапи,
ћуфте, ћулбастија
и ћетен-алва
да ћуте у ћошку
ћевапџинице...

Оста и ћудљива
ћатина ћерка
да ћапа ћевапе...

Ћенар!


20. април. 2010.

Лексичка појашњења:

ћорпазар - трговина наслепо; ћулбастија – печени филе; ћурчија – крзнар; ћивот – овде: сандук са спремом; ћилаш – коњ; ћутук – мотка; ћелепош – капица; ћепенци – степеници; ћувик – стрмо брдо, врх брда; ћенар - крај.

Уторак, 20.4.2010.  у 7:47 по подне
http://www.facebook.com/note.php?note_id=380380476515

ТУРНИР

Ја са вама да се надмећем нећу.
Нећу да ме славом земском,
ловориком, круном времском
венчавају и салећу...

Хоћу стихом стих да творим,
лепом речју да разгалим
и милоштом да загрлим,
душе нежне да отворим...

Нек наградом буде мени
трепетљика треперава,
распевана, разиграна,
што сећања буди, плени,

дане враћа обасјане,
кад песнике сви волеше,
лат'ма стазе посипаше,
кад су песмом битке добијане...

март 2010.

 уторак, март 2, 2010 у 10:52 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/turnir/333749866515

СОКОЛА ЈАВА

Соко сам сиви,
јасновидан,
једномислећи...
Богатији од кнеза,
писара његовог
и соколара
свеукупно...
јер у забораву
ја дуже трајем,
но ви у сећању,
и пламеном
заробљен,
слободнији сам,
СИЛНИЈИ
од вас...

27. март 2010.

http://www.youtube.com/watch?v=SO3dBvHFAwc

Понедељак, 29. март 2010. у 11:32 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/sokola-java/374535871515

СИГУРНА КУЋА
Сад када ме више немаш,
теби сину ненадано
да ти требам оправдано,
да за мене срцем гинеш,
да не дишеш и да бринеш,
да ме волиш и да патиш,
да ме, ето, вазда пратиш,
и хтео би да ме вратиш...

Зар не видиш - доста ми је
да беспутан живот водим,
век да плутам и да бродим?
Ја друмове желела сам,
ти водио преко џаде,
и не знајућ' волела сам,
шаренлаже и параде,
често си ме ти схватао
или здраво, ил' готово,
као међу ме чувао,
љубоморно и јалово,
шљиву на ме калемио,
да ракијом муком љутом,
место децом ја ти родим,
да пијано нахерколо
с неверама твојим водим...

А онда се појавио,
испред мене стамен стао,
озарен ме погледао,
и у мен' се загледао,
на груди ме дочекао,
у загрљај прихватио,
закрилио, утешио,
дланове ми изљубио,
нежностима поживео,
усхитио, исцелио,
намах време уставио,
да остане обећао...
Остао је! И – опстао!

март 2010.

Среда, март 3, 2010 у 11:12 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/sigurna-kuca/335883871515

ПРЕКРШАЈ

Подиго убрзање
на кефало
од сто
на сто и пет
светлосне године
устави ме
пандур
напудеришем
му га нане
шунтаве
онија саобраћајни
сас бели рукавчики
и сас онија
знајеш
штапчик шиљави
а ди ти је дозвола
а лична
а ђозле
а виде л ти
онија знак
што се кочи
ене ги туј
на бандеру
што ги пројдев
него вади си
буђелар
да вим
колко имаш
за казну
и за порез
и педеве
и за мен
и колегу
на јеленка
код Мицу

9. мај 2010.

Поможе ми мој друг Радивоје Николић са извора (из Пирота) да поправим мој пиротски говор, па му, ево, поклањам ово ћилимче да га греје. А ја обећавам да нећу много да експериментишем, осим кад ме инспирише...

Уторак, 11.5.2010.у 12:28 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/prekrsaj/386415756515

ПЛАВА КИША

Облак ми од снова,
душу индигом боји.
Мене усна његова
извор дахом поји.

Из праха времена
отпустише кише
душе без имена
док он мноме дише.

Капи компонују
нашу хармонију.
Лагано добују
плаву мелодију...

16. март 2010.

Уторак 16.3.2010. у 12:58 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/plava-kisa/365309521515

ОДА ЈАЈЦИМА

Једно жуто
а три бела,
једно пола
а три цела,
једна варош
а три села,
један поток
а три врела,
једна моба
а три прела,
један тужан
а три весела,
један ружан
а три дебела,
једно дело
а три недела,
једно цело
а три допола,
једна киша
а три додоле,
једно брдо
а три дôле,
један мрзи
а три воле,
један сврби
а три боле,
један ћути
а три веле...
Ја се смејем,
а ти, селе?..
(Мо'ш и ти, брале...)

8. мај 2010.
Јајца су на реверс узета од Биљане Били Пантелић... Морам да их вратим пре истека рока... Или - пре но што се испиле у мојим белешкама... Ко после да стигне пилиће?..

Недеља, 9.5.2010. у 2:29 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/oda-jajcima/385754961515

ОД ЦАРИГРАДА ДО КАЛЕМЕГДАНА

Снио ти си себе како
рањени витез лежиш,
глава ти на крилу мом почива,
и ја ране видам ти стечене
под зидинама Цариграда...

Снила ја сам тебе
како с витезовима јездиш
да се самном сретнеш,
за руку ме нежно узмеш,
и Свете нам се Ружица
и Петка смеше... зову
да се најзад сјединимо ми
подно зидина Калемегдана...

И, ето нас вољом Божјом,
стазама вечности ходимо...
и време за нас стоји,
и срце је моје твоје,
и у љубав сам твоју
сигурна ја у времена сва -
од Цариграда до Калемегдана...

23. март 2010.

Четвртак, 25.3.2010.  у 7:42 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/od-carigrada-do-kalemegdana/373441196515

ОД ЗВЕЗДА САН...

Док реп гори небом једне звезде,
Византијском плавом снова сним,
Док се зебе на мом длану гнезде,
Ја напокон светим видом зрим:

Пут зидина Цариграда језде
Да у вечност сједињени згазе,
Оклопници једне друге звезде
Плавим јаром освет(л)ише стазе.

фебруар 2010.

ВЕРА

Кад вечност целу византијско плавом стремиш, кад мисаоном енергијом као ласерским зраком непогрешиво циљаш и пржиш увек исто место, а насушну потребу своју; кад напослетку жељом силном пробијеш небеса, оданде покуља бујица и преплави те и та твоја давнашња жеља и све жеље које си икад пожелео, што гасећи све свеће на торти, а што пред иконом светом бдијући у молитви за спас ближњих... Кад време престане да се броји и постоји, све је ту - постројено пред тобом и чека смерно да га погледом помилујеш, речју лепом озариш, за руку прихватиш, на срце пригрлиш... Онда тек смеш да кажеш да си "спасио веровање чисто"...

јануар 2010.
 уторак, фебруар 23, 2010 у 10:10 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/od-zvezda-san/319335626515

ОД ГУМЕ...

Уторак, 13.4.2010.  у 11:40 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/od-gume/378549391515

О ЧУКУНУ ЧЕДИНОМ И ЧЕМЕРНОМ ЧАВЧЕТУ

Недеља, 18.4.2010. у 4:20 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/o-cukunu-cedinom-i-cemernom-cavcetu/379754926515

О МЕНИ...

Мирјаном ме,
Миром метрише,
ал' не мерише
кад многе
мерице милоште
на ме меташе.
Миловаше мене
ко мајка моја
млаким млеком
од млекаџије
и медом од медара...
Зато мене мир мој,
као мотив мој
и мера моја мами
да много мојега
модрином ми мисли
у молитвама мојим
материјализујем,
у милости множим,
док не мину
или моја Мира,
или миленијум:
милосрђа мноштво,
многе милодаре,
милозвука милионе,
у миру мом,
за милене моје,
за мој мир...

6. април 2010.

http://www.youtube.com/watch?v=cC3GSYl55zs
Уторак 6.4.2010. у 10:38 по подне
http://www.facebook.com/note.php?created&&suggest&note_id=377220361515#!/notes/mirjana-marinkovic/o-meni/376617471515

МОМ ДРУГУ...

И ти мени радост дајеш.
Волим факат што постојиш.
И да грехе римом кајеш,
у слик слажи ко да бројиш.

Добар си ми какав јеси.
Нећу никад да те мењам.
Драг си ми и тамо где си
и стиху се твоме клањам.

15. април 2010.

За тебе
нит' сам жена,
нити голубица -
само чежња...
Сан сам
што утекне,
тик да се
с јавом сретне...
За тебе сам
можда зена,
или бели дан,
нејасно је...
Једно само
сигурно је -
одувек сам
твоја тежња...

21. април 2010.

Четвртак 22.4.2010.  у 12:02 пре подне
http://www.facebook.com/note.php?note_id=380701721515

ЉИЉАН-ЉУЉКА

Уторак, 27.4.2010.  у 11:36 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/lilan-lulka/382264796515

ЛАЖНИ АСКЕТА

Јалов к'о игуманов штап,
обељен што блиста.
Нит' оплоди ВЕРУ,
нити МИРУ.

Море суза
доста није
да залије,
па да некад
тек олиста.


мај 2001.

СТАРЦИ И МЛАДАРИ

Увек је, каже, желео да има овакву учитељицу. "Старо се дрво не исправља.", одговорих са шеретским осмејком. "Па, ја не видех старо, а криво", исповрте однекуд, тек да сачува већ нарушено достојанство. "А ја стара и благородна ученика још тражим", прегањајући се већ, поклопих. "И, ако ћемо се лагати, можемо и овде, не морамо у школу..." "Лаж не постоји, сем у нашим главама", мудроваше упорно. Е, ту ми мало омркну, те одржах просветарско слово.

"Младаром се", рекох, "у народу зове изузетно права грана на старом дрвету, што стреми увис, тежећи да преузме важан део крвотока, да подмлади и продужи век. Такву грану понекад исеку и обеле да направе штап или, за невољу, држаљу за мотику или грабуљу. Мада, кажу, најбоља држаља од дрвета бива, што је близу корена..."

фебруар 2010.

Среда, фебруар 17, 2010 у 10:21 пре подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/lazni-asketa/306639566515

КАД СРЕТНЕШ ЗМАЈА...

...Да сусрет преживиш
са том фамилијом,
немој ти у репове
да им чкиљиш шиљате...
Строго се загледај,
у очи их њихове
змајске погледај,
и знаћеш им циљеве,
и откада те прате...

Поглед овај
да преживи може
само онај
с истим очима,
и вођен једнаким
срцем змајским
у телу жене
што душу
детета има.

23. март 2010.

 Уторак, 23.3.10. у 9:58 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/kad-sretnes-zmaja/372972826515

ЈЕЗЕРКИЊЕ

Јастук ми јатак
јунским јасновиђењима
с јунакињама мојим јелкама
језеркињама једноверкама,
Јеђупкама што јагрзe
по језеру јашу,
ил' јаглуке место једара
о јарболе својих
јантар-једрењака вију...

На јасмину и јавноцветкама
ко на јоргану
јуче објутрише,
у јелику јелене једише,
а јутрос су у јорговану
и јасењу на јутрењу.

Јагоде прво једоше,
а јагорчевину
у јелеке привијаше...
Потом јаребикама
јаребице и јегуље хранише,
а јабуке ће и јечам кад ојужи,
за јаку јагњад јануарску...

Под јелом и јабланом
јулску ће јару вејати...
До јесени ће тако
језеркиње јасновидне,
јашимице ил' на једру јездећи,
јеком јежити
јолџије и јабанџије
што на јави јуначе се,
а од јава језеркиња
језу јатаганом
јаросно јуре...
Јездиће по језеру,
јелке-виле моје,
не би л' јунака,
јастреба јасновидног,
на јуриш освојиле...


28. април 2010.

Лексичка појашњења:

јеђупка – циганка; јаглук – марама; јагрз – коњ, риђ са белим пегама; јолџија – путник; јабанџија – странац; јав - глас.

Четвртак, 29.4.2010. у 12:16 пре подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/jezerkine/382592606515

ЖЕНИДБА ЖАПЦА СА ЖАБЉАКА

Лексичка појашњења:

жуборика – јасика; жућак – златник; жиропађа – кад жир опада; жежика – коприва; жировњак – свиња коју хране жиром; жабљак - бара пуна жаба.

Понедељак, 3.5.2010. у 12:33 пре подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/zenidba-zapca-sa-zablaka/383737931515

ЕКИПАЖ ЗА ЕНГЛЕСКУ

Ено елчије у екипажу –
ећиму Енглезу,
експерту за естетику
на есер је крен'о –
ешофира што је ерав,
егав и што је ексик,
те се ехо за њим вије
ко ешарпа од епитета
из епизоде у епизоду...
А он, зна се,
експлодира
за собом кад чује:

"Ено га егави где егуца,
ех, жалим му евлада!"
И ево их већ –
епиграме слажу,
а не би да је
егзарх неки
или егзекутор...

Етикета то је што смета
а он је, знате, естета,
и ерудита, и елита,
и од еснафа,
и есенција је
свога етноса...

***

Егленис'о је елчија
са неким својим
емшеријом Ером,
ешак-егедишем,
што је експерт
за егеде,
а на естетику је
Енглеске пола
етикетираном
ећиму Енглезу дао.

Јес' да нема
пô Енглеске
за експерта
енглеског ећима,
ал' етнос његов
ваљда неће
ескивирати,
већ ће на есер
есконтирати
за естетику
свога елчије?..

7. мај 2010.

Лексичка појашњења:

елчија – посланик; ећим – доктор; на есер – 1. на увид, на сто; ешофирати – бринути, нервирати се; ерав – ћорав; егав – кривоног, хром; ексик – фали на тежини (овде: мршав); егуцати – храмати, ћопати; евлад – потомство; егленисати – причати, беседити; емшерија – земљак; ешак – занос, егедиш – виолиниста, егеде - виолина.

Петак, 7.5.2010. у 11:47 по подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/ekipaz-za-englesku/385318876515

ЂУРЂЕВСКА ПРИЧА

Исприча ми
пријатељ један –
срео је ујутро
о Ђурђевдану
бескућника,
што обрати му се
с речима:

"Друга сам имао,
ратнога пилота...
Једном оде у небо
и не врати се...
Па шта?!
Отићићу и ја!
Сви одлазимо..."

Пружих му погачу –
не хтеде да узме.
Пости, каже.
Стајао сам
с погачом у руци,
а он ме погледа,
па рече:

"Опрости ми,
то је Тело Његово...
Поделићу је
с неким..."

Узе погачу
и с осмехом
ми се наклони.
Ја несвесно
дотакох
стиснутом шаком
срце своје...
Да отпоздравим...

Субота, 8.5.2010. у 2:24 пре подне
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/durdevska-prica/385351366515

ВЕРА НА КАНТАР

Петак у 8:08 по подне, 19.3.10.
http://www.facebook.com/notes/mirjana-marinkovic/vera-na-kantar/371872951515