Вера Крмпот

Објављене књиге: Бели анђео станује овде

Сан

Каквим ли сном племе нам спава,
О, премудри Његоше, славни;
Кад више неће ни да се зову
К’о што се зваше преци нам давни.

Да ли се, песниче, у гробу преврће
Твоја лепа, господска, црна глава?
Јер сада кажу: то су два племена
А не једно, што к’о мртво спава.

Твоја је душа певала слободи
Коју песничка твоја реч узвиси.
А данас кажу да љубимо ланце,
Ланце које ти љубио ниси.

И да никада не растављају људи
Што Господ вишњи је рек’о да је једно.
И да и чељад, и браћа, и народ,
Живе к’о људи, живе заједно.

А нас раставише међним каменом
И својега се недела не боје.
Кажу, ближи су им они далеко,
Не сећају се ни једне речи твоје.

Стојим, владико, на граници сада
И гледам шта бива од горег до злога.
Јер ко се не сећа владике Рада
Не зна да само нас спасава слога.

НЕГДЕ НА НЕБУ СРБИЈА СПАВА

Негде на небу Србија спава
Уморна, мала и једва жива.
На небу има делић бескраја плава
Свакоме дужна, и сваком крива.

Негде на небу Србија живи
Сигурно, јер овде јој живота нема.
Живи где живе који нису криви
И сви које згази сила преголема.

Негде на небу Србија траје
На земљи опстанка нашла није.
А и тамо даје што и овде даје,
Оно мало крви, ко стигне, да јој пије.

Негде на небу Србија пева
Па и тамо јој песма очи им боде.
А деца јој, распета, лепа и бела
Певају себи: „Остајте овде!“

Негде на небу Србија ћути
К’о што је и овде стиснула зубе.
Ни тамо не дају душмани љути
Да макар јекну косовске трубе.

Негде на небу Србија чека
Да прође земаљска мука сува.
Сачекај, мајко, к’о чека – дочека,
Доћ’емо ту где Господ нам те чува.