Милан С. Косовић

Рођен 1955. Објавио .”У сенци которског сата”, ZKKS, Beograd, 1989. godine.
”Где никад није постојало време”, Inter YU-Press, Beograd, 1992. godine.
”Хачкар”, Prosveta, Beograd, 1993. godine.
”Бока плаво ћути”(sa grupom autora-B. Cvetković-Vitić, N. Pavlović, B. Bojić i D. Jovanović), Prosvetа, Beograd, 1995.
”Акобогда”, Interprint, Beograd, 1995. godine.
”Лирика воде”-Izabrane pesme o vodama, Interprint, Beograd, 2002. godine.
“Благодарник“, Interprint, Beograd, 2009. godine.

Члан је Удружења књижевника Србије.

ОБЛИК ТВОЈЕ ОДСУТНОСТИ

Нисам далеко
У твојим погледима

Сва окна на себи  
Затварам
С небеске крошње звезде капљу
Време прогутао
Камен глуви

Крхотине месеца
стају у око

У нерођену реч
Скупљам кише
И траву хајдучицу
Немир пргавог ветра
Стављам у твој будилник

Ноћас је тиха ноћ
Налик свицу
Јутро ће се разбашкарити
Твојим зеницама
Слутим облик
Твоје одсутности

Па сад обездомљен
Почетак свој покушавам
Утопити у прошлост
Кад твој облик дозивам

ОПРОСТИ БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКА

Будимо се са гласовима птица
Светлост кандила треперавог жишка
Обасја заувек божанска лица
Куда то Богородице Љевишка.

Опрости ми што крварим из мрака
Припратом душе са топлином жишка
Памтивеком испод сунчевих зрака
Спас за нас Богородице Љевишка.

А из фресака које ветар листа
Мерило праведно без једног вишка
Као из раја што накнадно блиста
Богородице Кнегињо Љевишка.

Можда то дашак који само склизне
На светлост кандила и душу жишка
Што се претвара у пламен што лизне
Богородице бесмртна Љевишка.

Можда је то ветар и са њим киша
Од мог срца само једна кришка
Можда је смрт хтела да ме преслиша
Опрости Богородице Љевишка.

Март, 2004.  године

ПОШТАНСКО САНДУЧЕ

У мом поштанском сандучету
Икона Благовести

Кажем поштару:
Нећу болести
Депеше о смрти
Нећу умрлице

Нека га замени   
Голуб писмоноша
Када је на одмору

Поштарева деца имају белог зеца
Малу жабу што прогнозира време
И велики стари грамофон

Не радујем се рачунима
Мрзим писма
Са печатима општинских органа  

Једном су у пошти погрешили
Донели ми опомену-рачун
Рекоше да не плаћам
Трошкове старачког дома
За мајку у Оџацима
Исто име, исто презиме
А дошло ми као да убијам самога себе

Мој имењак, мој презимењак
А волео би би да му мајку чувају
Гробљанска кандила

У мом поштанском сандучету
Икона Благовести