Никола Јевтић - Фрулаш

Тенисерки број 1

Песме пишем ноћу као и по дану,
све од срца поздрављам вас
а највише Ану.

Да л' сте веровали ви у ову клинку,
сви смо сада срећни
са Аном у пинку.

Лепотом и шармом обараш са ногу,
тенисерка добра хвала драгом богу.
Да се нађеш Ана у ком било крају,
и звезде би засенила у њиховом сјају.

Имам младог сина лепог као ти,
када би се остварили моји дивни сни.
Ако сретнем тебе, твог оца и мајку,
од срца ћу рећи желим те за снајку.

Писао бих вам песме скоро сваког дана,
док ми љубиш сина волеће те нана.
Нек вас прати срећа бар стотину лета,
мом сину је сада двадесет и пета.

Имаш име и презиме као и син слова,
ја сам песник Ана из најлепших снова.
Никола је Тесла геније за струју,
стихови Фрулаша још ће да се чују.

Заљубљени жабац

Испод старе штале у Бошковој бари,
жабац води љубав за родом не мари.
Повремено крекеће нежно жабу мази,
у љубавном заносу он се слабо пази.

Гледала је рода њихову сеансу,
и чекала жабца да јој пружи шансу.
Довољан би био само један трен,
дугоногој роди да постану плен.

Ал' је млади жабац изучио школу,
оставиће роду гладну и у болу.
Трајао је дуго тај љубавни жар,
скочише у бару као срећан пар.

Заврши се тако идила у бари,
и сутра ће рода весеље да квари.
Поуку је жабац већ једном извук'о,
да је само јачи он би роду тук'о.

Сутра је весеље јер се жабац жени,
вама лепа песма аплаузи мени.

Пролом бања

У бањи сам срео једну дивну Миру,
пољупци ми њени још душу раздиру.
Отишла је она у далеки свет,
у мом срцу оста ко најлепши цвет.

Ја никада нисам изгубио наду,
да је сретнем тамо у вољеном граду.
Пољубаца врелих постао сам роб,
не дозволи Миро да одем у гроб.

Да још једном љубим твоје усне бајне,
да ти мрсим косу, гледам очи сјајне.
Јер једном се живи ал једном и мре,
а за твоје усне вредело би пре.

Док ти мирно спаваш и не слутиш ништа,
ја због тебе патим већ недеља триста.
На патње сам спреман један цео век,
твоје вреле усне једини су лек.

Због усана твојих моје срце гори,
желим да их љубим или ме умори.
Испио сам вино сад испијам сузе,
и судбину кунем што те други узе.