Стјепан Херман

ВЕЧЕ

Озбиљан као грчки филозоф
чучи месец на грани пуној врана.
Са оне стране брега
вече лупа у тамно-сиви бубањ.

Вековима истренирани поток
трчка на осврћући се
на валовите и вировите
несташлуке своје дечурлије.

Иза три букета врбиних сенки
твоје очи ме чекају
да запоседнемо ноћ.
Цврчак већ започео своју увертиру.

Разиграли смо се тамом
ноћ нам вршља по коси
успавали смо старог вилењака
што буди дан.

На свету смо бескрајни
само ми.