Дарко Хабазин

Рођен 6. јануара 1964. године у Београду. Опробао се у разним врстама поезије
(духовна, лирска, сатирична и хаику), пише афоризме, каламбуре, књижевне критике, кратке приче за децу.
До сада је објавио пет књига:
 
- књигу поезије Бити (Ведес, Београд, 2003);
- хаику плакету Видик очију (Емпиреј, Београд,
   2004);
- књигу афоризама Клот до фркета
  (Емпиреј, Београд, 2004);
- књигу афоризама Свевидице
  (ауторско издање, 2006);
- хаику слагалицу На хоризонту, светлост
  (заједничко издање аутора
   и Књижевне академије, Београд, 2007).

Песме су му објављиване у антологији еротске и љубавне поезије На хаљини она има тело (Ведес, Београд), у антологији најлепше преведеног хаикуа Врч пун латица (Академија, Београд), у Зборницима афоризама и афористичара бројеви 4 и 6 (Алма, Београд), у трећој антологији песника Сви смо ми песници, антологичарке која живи у Шведској, Елеоноре Лутхандер, на српском и шведском језику.
Објављивао је песме и афоризме у више књижевних часописа: Сцена Црњански (песме, хаику и приче за децу), Јесењин (песме и афоризме), Ревија 21 (афоризми), Цвет шљиве (хаику), Хаику новине (хаику), Пролом (хаику), Ада (хаику), Освит (хаику), Либеро Арс (песме, афоризми), Преокрет (песме, филмске критике, књижевне критике, репортаже, интервјуи и уводна слова). Својевремено је био главни уредник часописа Преокрет, а и један од сарадника - уредника у Ревији 21. У књижевном салону "Либеро Маркони" приказивао је и представљао новообјављене књиге.

Учесник је духовник академија:
- Ивањданске у манастиру Тресије, 2004.
- Видовданске у манастиру Беркасово, 2006.

У клубу Боготражитељ активно је учествовао у концептирању више књижевних вечери.
Учесник еколошко-туристичке првомајске манифестације Јасеново, 2008. Гостовао на радиу „Стара Пазова“ и „Београд 202“; учествује у песничким маратонима и од недавно је члан Удружења писаца „ПОЕТА“. Члан је књижевних клубова „Црњански“ и „Шики“.
Живи и ствара у родном и њему највољенијем Београду.

НЕДОВРШЕНА

Циганине - распали
и певај
песму клету
на гитари
у  вече грешно
месечину отмурену - дај

Хоћу да чујем
истину од речи
да не волимо се
и не желимо - знај

Не мерачимо више
жене наше
мада хаље
носе модре
док им око сја

Псу - престани
керушу да балиш
кафеџијо
пробуди ме
кад сване
столу - кревете мој драги

За час трили
зраке рујне
над морем
Београдским
ошириће зора
и уз пића оштра
довршићу те ја...

ПОД ОСЕКОМ

Таласима плиме
дозвах
младост неуку
са смехом
уместо јеке
и срце начето
неузвраћајем
што волело је
на далеко...

* * *

За љубљену
био бих рад
да сред длана њеног
саградим град

И још ноћас
док сни
долетео би јој
под јорган стих
тако да бих и ја
био ту - негде са њим

Необавештена

Новино
Оловом пуна
Папир - сутра
Већ је жут
Прочитана слова
Јаче боле
Но од шибе прут
Неначитана
Омладино - остај
Некад јесте бољи од макадама
Пут

Прислоњенија

Прислањам
чашу винску
устима својим
које давно није
љубио нико
и гутљаје одлажем
нектара - медног
молитвом
разгоним вољу
чекам прилику
неку бољу
иако
за суседним столом
јецају жице
драгу ми - песму

Ода

Благоглагољива
Ћирилице
Освештана
Мученице
Давнујеш

Терано
Самујеш
Повечерја
Одлажеш

Кроз
векове—
запете
потражујеш

Новим
се
стилом
данас
пише  

Тело
на
то
не
пристаје

Иако
на
оку
једном
све
је
већа
мрена