Јулка Ерцег

ПУТЕВИ ЗАВИЧАЈА

Волим небо у очима маја ,
све путеве мога завичаја.
Мерни срцем будућност су света,
живеће и после нас још много лета.

На њима  звоне звона и чују се трубе,
никад их доста није.
Дају нам крила , суноврате и провалије.
Сањају будућност,
сећају се прошлости.

И кад им окренемо леђа,
заувек остају у споменарима
и првим  пољупцима.

Млади, немају година, рађају се и трају,
живе у мирису маја
најлепши путеви мога завичаја.

ДОДИРИ ДАЉИНЕ

Да су речи додири
писала би ти
по души и телу.

Да су речи додири
љубила би те силно
гласом сваке речи.

Да су речи додири
никада престала неби
да ти пишем колико те волим.