НЕКА БОЖУРИ ЦВЕТАЈУ

Да могу срце каменом зидином да оградим
опет би болом крварило
а небо бесаних ноћи стрепњом роморило.

Сумњам у наду да ће божури без дечијег смеха
овог пролећа Косовом клијати,
сумњам у корене до сада стамене да ће издржати.

Вековима су трајање своје дубинама гранали,
ширили, стамене жиле дубиле
тунеле опстанка, и чемер и лепоте пиле.

Боже, сатри све моје слутње за њихово умирање
за крах душе уплакане
нека их покрећу, бране, песме од љубави саткане.

Ослободи, Боже, простор од сила злих, убилачких,
колевку божура исцели
да опет бехаре, да би се чистином  дана узнели.