САЊАМ ЛИ , СРБИЈО?

Сањам ли Србијо
Везе ли време
Јефимијин вез на похвалу
Српском роду
Или га бришу
Незналице ћирилице
Што на црном барјаку
Исписује своје заповести

О Србијо да ли то сањам
Смрт своју
Зашто си сакрила лице
Балканска лепотице

Сањам ли косовске божуре
И старицу Југовића
Како са Косова поља сели кости
Мртвих Југовића
И старог Југ Богдана
Сањам ли ломаче Србијо
На којима горе Дечани и Студеница
Пећка Патријаршија и српска деца.

О, зашто си сакрила лице
Балканска лепотице

Сањам ли Србијо
Да Бранковићима љубимо скуте
Да се одричемо крста и три прста
Да смо седам векова узалуд живели
Да нисмо били и да нас више нема

О Србијо да ли то сањам
Смрт своју
Зашто си сакрила лице
Балканска лепотице.

ЗЕМЉАНИ СУДОВИ

Ја сам син предака
Јакова и Адама
Сунчевић изнад трава
Ја сам наследник
И добра и зла
И земљаних судова

Моји су преци
Трњем авлије ограђивали
Богом јединим клели
Земљу љубили
Рукама грлили
И земљане судове правили

Моја су браћа
По Јакову и Адаму
Исту славу славили
Крстом се крстили
У песмама надметали
Пили и јели из земљаних судова

Земљу као мајку
У недрима ради клетве
У зноју љубили
Као песму је плодили
Од грабљивих тица је чували
И ђурђевданску кишу
У земљане судове сакупљали

И кад смо се рађали
И кад смо умирали
Земљи смо се молили
У свим молитвама
И у свим клетвама
На уснама је носили
И у земљаним судовима је чували

Једнога дана у непогоди
Моја браћа су ми
Авлију од трња одградили
Уместо вина
Почели су пелин да пију
Да ме трују и псују
Због земљаних судова.