Сања И. Ђурић
Сања И. Ђурић је рођена 09.02.1992.г. у Београду.
Ученица је VIII/1 разреда огледне основне школе »Владислав Рибникар« у Београду.
Завршила је новинарску школу фебруара 2003.г., коју је организовао Секретаријат за омладину и спорт Скупштине града Београда по програму GET A NEW LOOK.
Пише песме од своје 8. године.
Издала је своју прву књигу песама под називом »Моје песме моје игре« новембра 2002.г., а промоција исте одржан су у:
.Рецензију за књигу написао је председник удружења књижевника Србије, господин, Слободан Ракитић, који је између осталих веома повољно оценио рад младе песникиње и чијом је заслугом И. књига и објављена.
Песме су јој до сада објављене у часопису »дечије новине« из Горњег Милановца и у Крушевачким новинама, а била је гост на београдском јутарњем програму ТВ Београд, дечијој телевизији ДТВ, ТВ Будва у емисији »ПОЛИС« 22.07.2005.г. и у емисији »МОРЕ МОРЕ« коју је ТВ Будва радила у копродукцији са 3К РТС Броград 25. и 26.07.2005.г.
Објављен је интервју са њом у »експрес политици«. и ријечком часопису намењеном Србима »БИЈЕЛА ПЧЕЛА«
Пет њених песама из прве клњиге, су компоноване од стране нашег доајена у дириговању господина Златана Вауде. Композиције су за клавир, соло глас или хор и виолину.
ЈЕЛКА
Брзо и хитро
расла је јелка
и била весела
али једног децембарског дана
нестала је сама.
Сутрадан на пијаци се нашла
без живота, радости и смеха
са тугом у себи
у кући се нашла
ТУГА
Тугу нико не воли,
Тугу нико не жели,
Али она сама од себе долази
И велику штету наноси
Туга срце разара
И у кућу жалост уноси.
С тугом се у животу свако сретне,
Неки пре неки касније,
Неки је можда и не примете,
јер је мала,
а неки је можда једва поднесу.
Тугу сви мрзимо,
Тугу сви терамо,
Али на крају схватимо
Да све у животу има свој крај,
Па тако и ова очајна ствар.
ЗИМА
Кад све се забели,
А деца се смеју,
Знај да зима је ту.
Кад дан је све краћи,
А ноћ све дужа.
Када је хладно и грипови владају.
То се зове зимско доба.
Када се заледе реке и потоци
И кад птице нису ту,
Кад све је тихо и ветар дува,
Зимом називамо то.
Кад нема цвећа и нема траве,
Кад нема сунца и кад се заледе и забеле стазе.
То зима влада и биће тако ова
два - три месеца.
ДВА ЧВОРА
На обали крај мора,
седе два рибарска чвора.
Док рибар седи и пуши цигару,
она два рибарска чвора причају.
Мени је море и риба живот цео,
а мени је река и риба живот цео
и зато сам ја прави рибарски чвор
а ти не!...
и баш због тога
одвежи се с конопца!
Пошто си прави рибарски чвор
што седиш са мном
крај обале овог дивног мора.
ДОМАЋЕ ЖИВОТИЊЕ
Магарац и мачић мали,
Јутрос су се упознали,
Е па сада право кажи,
ко је од њих коме дражи?
Баш је ово права крава,
Мисли да је рубље трава!
Па зар не знаш стара бено,
да је боља храна сено.
Из далеке стигну баре,
гледа жаба бело јаре
ал` шта јаре за то мари
кад мисли на друге ствари.
Мисли пашче: "баш је штета
бити сам сред овог света!
а да су ми деца мила
што би дивна игра била!
Гледа кока гуску белу
где ужива у свом јелу,
па се теши биће, биће
нешто од тога за пилиће.
"Кукурику!" петао кличе,
и са плота гласно виче,
Пошто има зрња доста
позвао бих сваког госта!
НАПИСАНА КЊИГА
Написати књигу
Велика је ствар,
Али мој друг Јанко,
Не мисли баш тако.
Књига, јака ствар,
Две-три песмице
И две супер корице,
За књигу је потребно.
Ја не мислим тако,
Слушаш ли ме Јанко!
За књигу, потребан
је труд, а не само
сести под дуд.
КАКО ИЗГЛЕДА БАЛЕРИНА
Балерина има: леђа права, дуг врат,
Широки осмех, дугачке ноге, сукњицу
Кратку.
Балерина треба: пуно дара, вежба сваки
Дан помало, пуно љубави, родитељског
Бодрења.
Сваки дан она везује косу, сваки
Дан она умива лице.
Сваки дан она скакуће вешто.
Сваки дан њу боле ноге и она виче:
»Тешко је тешко!«
Али људи је воле,
Њој је то драго
и зато она вечери сваке
игра весело, скакуће вешто,
иако у себи виче: »тешко је тешко!«
ЗАВЕСА
На прозору мом завеса стоји.
Она не да јутру да ме пробуди,
Она не да мраку да ме поједе.
Она не да зими да кроз прозор
улети.
Она стоји на свим прозорима,
Она улепшава дом.
Завеса име је њено, име је
Њено свима, познато, па чак и
глумцима!«