Јовица Ђурђић

књижевник
poezija@mac.com
http://www.jovicadjurdjic.com/
ICQ: 44159038
Skype: zeraldina

ДРАГА

Витка, на песку топлог лета, лежи драга
Има отворене очи загњурене у небо
Загонетно осмехнута чува своју тајну

Дођем, опружим се поред ње и чекам
Да и у моје очи уђе парче лета
Чекам читаву вечност и више

Нисам срећан срећна је моја драга
Она се сва претвори у љубав и
Загрцне се од смеха необјашњивог

Кад зажели запали усном ново сунце
И танким га рукама скине с висина

ДЕВОЈЧИЦА СКУПЉА СВОЈА КОЛЕНА

Девојчица скупља своја бела колена
Два грумена светлости, две капље нежности
Цветове који се у латице разлажу
Смерна, воли она моје дланове на њима.

Крв је моја изнесе пред чудесну светлост
Али не отвара чврсте катанце љубавне
Не помажу ту ни пољупци ни пламичци
Који се пале потајно у зеницама дубоким

Белина је њена разастрта у априлу млада тела
Ништа нисам научио од првог пољупца видим
Само је глад постала већа кроз године
Јутро дочекујемо у трави и светлост у даљини.

БЛЕДСКО ЈЕЗЕРО

На језеру прве капи кише.
Пљусак, па сунце опет точи.
Сјај у мени невидљиво пише,
Лепоту од које заболе очи.

Као да сапра умор и прах -
Котрљају се водом златна зрна.
Улепша слику на мах,
Девојка протрчавши ко срна.

У души опет ромори слап.
Ослушкујем: тишина, птица, кап
Подиже ме ова нечујна јека

Из бола и сна далека.
Заиста, зрачна и чиста лепота
Враћају веру у смисао живота.

Блед, 6. 6. 1988.

ЗВЕЗДЕ НА УЗГЛАВЉУ

Та раздвојеност
Лепота година у струку
Пољупци који трају

Бледа у ишчекивању
Следи она мој поглед
И пут руку

Знам тај наговештај
Тајни знак љубави
Рамена стиснутих
Очију испод латица
Пријатни страх у телу

Бела као водени цвет
Толико млада и нежна
Ни у песму не смем
Да је уведем

Остају само ноћни пољупци
И касне звезде на узглављу

БЕЛЕШКА О ДЕВОЈЧИЦИ

Тело ти море девојчице а руке валови
Очи боја воде из којих невиност зрачи
Читав мај у коси спава цветни кругови
Од твог даха мени се у свести мрачи

Гледам: из дланова ти излећу галебови
У твојим мишицама оборено сунце дрема
Мирују срне у пољу твојих речи
За тобом процветавају стабла багрема

Тело ти море девојчице а у твом стасу
Дише мала кошута далеких предела
Има нешто у песку има нешто у таласу

Од твојих корака и од твоје немирноће
Ти би сад одједном мала моја бити хтела
Зрела ко наранџа ко јужно воће