Maria Deyana је рођена 1967. у Хрватској. Била је новинар дневних
новина и водитељ Радио -ТВ и просвјетни радник. Објавила четири збирке поезије:
- Дјевојачка ризница -Чемер - 1994.
- Добра Вода - 1995.
- Ране – 2005.
- Поетика духа или људи и сјене – Poetic of Spirit or People and Shadows - 2007.
Поезија јој је превођена на енглески, француски, шпански и турски.
Заступљена је у неколико зборника и антологија српске, хрватске,
америчке и енглеске савремене књижевности: "Како песмом да мењам
свет, Zbornik članova Pelud. Net, Moonlit Thoughts, Songs Of Honour,
Seasons of Change, Splash Of Verse” и заступљена је у оnline антологијама.
Свој литерарни рад објављује широм свијета у електронским медијима,
часописима, новинама, журналима и сарадник је истих.
Рецензент је књиге "Пјесме у боји” хрватског пјесника Синише Филипа Новака.
Члан је многих књижевних удружења и удружења за мир:
- Савез Књижевника Југославије (Београд, Србија)
- World Poets Society (W.P.S. Grčka)
- Poetas del Mundo (Čile)
- AuthorsDen (USA)
- Udruga, Pelud.Net (Hrvatska)
- International Society of Poets (USA)
- Society of Poems Online (Velika Britanija)
- Bilingual MCA Poems and Writers for Peace (Argentina)
- World Peace Society of Australia (Australija)
- PoemsHunter (Francuska)
- World of Poets (USA)
- Interpoetry (Velika Britanija)
- EditRed.Writing Community (Velika Britanija)
- Beloji (Indija)
- European Writers (Velika Britanija)
- ARTiJA, Elektronski zapis pisane i likovne umetnosti (Srbija)
- Association of Young Journalists and Writers-Universal Journal (USA)
- Poetic Hours Magazine (Velika Britanija)
- Fresh! Literary Magazine (USA)
- Taj Mahal Review, International Journal Devoted to Arts, Literature,
Poetry And Culture (Indija)
- Poezijascg (Srbija i Crna Gora)
Награде и номинације:
- 2005, Номинација “Пјесник године”, ”Noble House Publishers” (Велика Британија)
- 2006, Номинација “Универзал Амбасадор за мир“ (Женева, Швицарска)
- 2006, Јануар, Номинација “Песма месеца,” (Поезијасцг, Србија и Црна Гора)
- 2006, Август, Награда “Пјесма мјесеца” (Удруга, Пелуд.Нет, Хрватска)
- 2006, Номинација “ Пјесник године”, ”Интернационално удружење пјесника” (УСА)
- 2007, Номинација “Амбасадор за поезију”, ”Национални мјесец поезије, Интернационална Библиотека Поезије” (УСА)
У књизи "Имагинација сиве егзистенције", по којој је објављен и DVD
пројекат истог назива, новинар, умјетник и фотограф, Kadir Aktay описао је
животни пут Marie Deyane. У оквиру истог пројекта отворена је изложба са
више од 30 фотографија у галерији “Julia Margaret Cameron, Trust Dimbola
Lodge, Muzej, Engleska".
Живи и ради у Великој Британији
КУЛА ОД КАРАТА
Понесох са собом мирисе и све твоје,
равнице и житна поља од суха злата,
пепео с огњишта, и недосањане снове своје,
срушена моја куло од карата
Стољетни храст, срушене мостове и ријеку,
моје мртве звијезде сад њоме броде
и вриједне сељаке што мотиком сијеку
ноћи бесане кад се с тугом плоде
Бистре изворе и дубоке бунаре,
над њима оронули шкрипи ђерам,
коње вране и окићене кочије старе,
а поред њих скакуће пас вјеран
Црвене макове, с ливада шарен букет
кад дрхтури лахор испод неба плава
као рајског цвијећа сплет
ту мој народ обитава
Свака мисао теби ме води
на та поља бескрајна, равничарска жута
ту сам клицала поносно, у слободи,
а сад сам голи човјек што сјенама лута
Чији ти славуји сада пјесму поје,
у твом гнијезду чији то лежи птић,
чије пчеле на твом цвијету се роје,
чији те то огњен шиба бич?
Јутро твоје више не мирише,
не умива роса житна поља сунцем обасјана
и сломљено класје болно се њише
под ногама што газе лажна лица насмијана
Полегни душу прободену ножем голим
на ове моје жуљне руке. И сва од седефа и злата
у пјесми мојој живи. Ја те тако волим,
Славонијо моја, срушена куло од карата
ЖРТВА
У хладне вечери снене
У дубинама плавих океана
У мрачном своду слутње
На камену спотицања
За чиста пространства живота
На пустим острвима судбине
Ријечи умираху у свом ћутању
Са стрепњом срца мог
За трен љубави усидрених тишина
У беспућу жртвовах себе
За путеве без повратка, за најљепши стих
О нечему што се зваше Човјек.
АВРАМОВ ПОТОМАК
Ја никада нисам туђег облачила руха
Нити ме туђа гријала жерава
Није мени од лишћа суха
Груба неоткана поњава била постеља
Ја никада нисам на олтар туђи
На Адамово пљувала племе
Нисам ја изникла из стида из буђи
Невјерног Томе ја нисам сјеме
Ја за вечеру не продајем вјеру
Не клија у мени заражена клица
Јабука отровних што ђаволи беру
Нисам ја сестра и биљег Јудина лица
Блато на ципели ја нисам, црв из муља
Ја сам се клесала из камена жива
Ткала се мјесечевом нити из очева жуља
Дом ми није гнијездо коњских грива
Уклетим стазама никада нисам ходила
Нисам се рађала из прашине из силе мрака
Није ме бијелорепа вучица већ мати родила
Из стијене и сунца из цвјетних пупољака
Никла сам у љусци шкољке из дуге небеског свода
У слову писма ме има, поникла из коријена
Нисам ја голо дрво без плода
Ја сам потомак Аврамовог кољена !
ТУЂА ЗЕМЉА
Земљо мира,
Земљо моја, храбра поносита
У туђини
У тишини
У олуји и бљеску
И оних с главом у пијеску
Пијан и луд
О теби дају суд
А твојих руку дјело
Обојили у црно-бијело
А рана тврда
Као корица хлеба у плијесњу ,отврднута
Чувају те стари
Ђаволи чувари
Црна лица
И бодљикава жица
Када би знали за бич очин
Знали би шта је казна и злочин
Земљо мира,
Земљо моја, храбра поносита
У туђини
У тишини
Око за око
Зуб за зуб
И главу на руб
Брат брата
Омчом око врата
Тко ће коме
Ако неће свој своме!
НЕ ПЛАЧИ ЈЕЛЕНА
Кћерки Јелени
Њежно пада ноћ далеког свијета
Мјесец сјајни, бдије у тами
Ја видим анђела како слијеће
На очи дјетиње, различак плави
Даљином одјекује и тихо звони
Лепет анђеоског крила.
Плачу очи нечије.
Бијели ђурђевак сузе рони
Не плачи Јелена,
Тужно је лице твоје дјечије
Живот је надање и твој сан…
Као пахуље бијеле и меке
Рашири руке нека падну на твој длан
Све звијезде свијета земље далеке
Закорачи храбро у ту тмину без страха
Када под окриљем небеске ноћи
Покрије полен звјезданог праха
Твоје уплакане, дјетиње очи
И сањај. Сањај како косом
мрсиш љубичице пуне сјаја
Мјесечеву свилу како блиста
На окићеним вијенцима небеског раја
Као душа твоја дјечија, невина и чиста
А потом… запјевај пјесму
гугуткином гуку
За срећу тако мало треба
И раширених руку
Заплеши на свом комадићу неба
И облаци ће изнад овог свијета
Бити узглавље теби меко
Мирни спокој као очи дјетета
Када се винеш у небо далеко, далеко…
Не плачи Јелена!
No llores, Jelena
A mi hija Jelena
La noche del mundo distante cae lentamente
La luna brilla, despierta en la oscuridad
Puedo observar a un ángel que aterriza
En los ojos de niño, azulados como la flor de maíz
En la distancia hace eco y silenciosos círculos
El aleteo de las alas del ángel
Los ojos de alguien lloran.
El blanco lirio del valle está en llanto
No llores Jelena,
Tu rostro de niña está triste
La vida es todo esperanza y tus sueños…
Como los copos de nieve blacos y suaves
Extiende tus brazos para que caigan en tus manos
Todas las estrellas del mundo lejano
Avanza con bravura en esta oscuridad, sin miedo
Cuando debajo del cielo nocturno
Cubren polen de estrellas
Tus huellas de lágrimas, ojos de niña
Y Sueña. Sueña cómo con tu cabello
Tu enredo brillante de violetas
De luna de seda brillan
Sobre decoradas aureolas de cielo
Como tu alma, niña, inocente y pura
Y luego… canta una canción
Para el sonido del galápago
Toma muy poco alcanzar la felicidad
Entonces, extiende tus brazos
Danza en tu pedacito de cielo
Y las nubes sobre este mundo
Serán tu suave almohada
En paz descansa como ojos de niña
Cuando remontes, lejos…
¡No llores Jelena!
DON'T CRY, JELENA
To my daughter Jelena
The night of distanced world is slowly coming down
Moon shines, wakes in darkness
I can see an angel that lands
On the child's eyes, blue corn-flower
In distance it echoes and silently rings
The fluttering angel's wing.
Someone's eyes are crying.
White lily of the valley is in tears
Don't cry Jelena,
Your childish face is sad
Life is all about hope and your dreams…
Like snowflakes white and soft
Spread your arms so they fall in your hands
All the stars of far-away world
Step bravely in this darkness, without fear
When underneath the night sky
Covers pollen of stars
Your tear stained, childish eyes
And dream. Dream how with your hair
You entangle shining violets
Moon's silk how it shines
On decorated aureoles of heaven
Like your soul, childish, innocent and pure
And then…...sing a song
To the turtledove's tune
It takes so little to achieve happiness
So spread your arms
Dance on your piece of sky
And the clouds above this world
Will be your soft pillow
Peaceful rest like child's eye
When you soar far, far away
Don't cry Jelena