БИОГРАФИЈА

          Ја сам Анастасија Буџак. Рођена сам 23. јула 1995. год. у Београду.
Идем у Основну школу «Петар Петровић Његош».
Завршила сам пети разред са одличним успехом.
Две године сам ишла у школу глуме и говора «Дадов».
Пре четири године на Песничком каравану у школи сам освојила 2. место са својом песмом «Тишина».
Ишла сам на фолклор и ритмичку гимнастику. До сада сам написала много песама и још више прича.
Јако волим да пишем песме и приче.

ПИСМО ДЕДА МРАЗУ

Деда Мразе
где си до сад био,
шта си ноћу радио?!!
Да ли си пакетиће спремао,
ирвасе за лет отпремао,
или си напросто дремао?
Да ли ти се понекад,
од силног рада,
замрсила твоја дуга, седа брада?

Знам ја
ти си скитао по свету
и скупљао жеље сваком детету
од Кине до Јапана
да би на време стигао
код нас ових дана

Желим ти среће
ко што су ти играчака
пуне вреће,
топле чизме и рукавице,
и да донесеш играчке
и за моје другарице

Воли те Анастасија
и њу би играчка твоја
лепо украсила.

ЉУБАВ

Нико не зна љубав шта је
Нико не зна ко је даје
Ко узвраћа, а ко због љубави главом плаћа

Није ли љубав лек болесном човеку
Или љута рана снажном војнику
Песма се пева, животна река тече даље
Једино љубав у срцу остаје.

ТИШИНА

Чујем како љубичице шапућу
И слушам како ветар пише
Али опет нешто је тише
Да ли то вулкан дише
Не, нешто је тише

То мама и тата
Седе на клупи у парку поред лала
И говоре
Како је слатка ова мала.

БЕЗ ТЕБЕ

Сокобања је дивна бања,
али без тебе мање лепа.
Сокоград је леп,
али није као ти.

У Сокобањи има башта,
али у њој цвеће не мирише,
без тебе.

Моравица тихо жубори,
чини ми се твоје име.

Све је ближи онај дан
кад се опет срећемо ми.

До тада убраћу најлепшу ружу
да ме подсећа на тебе.

САЊАМ

Ја   сањам,  ја  сањам
на   облаку  беле   боје,
ја  сањам да   птице  наглавачке  стоје

Бели  медвед  у  мом  сну   је   био
ал  се  ето   истопио
и   пингвин   црно-беле  боје
догего  се  у  снове  моје

Сложно  они  коло  воде
да  ми  снове  ослободе

Ја  сањам,  ја  сањам
на   облаку  плаве   боје
ја  сањам
да   мачке  на  даскама  за  једрење  плове
да  гусари  из  цвећа  мед  пију
док  пчеле  сликају
лептири им  позирају

Ја    сањам,  ја  сањам
на   облацима  свих  боја
и да  је  једна од  боја  баш   твоја

У   мојим   сновима
стварност   је   машта
и  може  да  се  догађа   свашта.

НЕ ВЕРУЈ

Немој да ми верујеш,
ове речи не пишем ја
ово пише моја рањена душа
што чезне за тобом.

Ноћас је прелепо вече
немој да га горким сузама натапаш
и спираш месечев сјај
са моје косе.

Пишем ти а рука дрхти
и срце пребрзо куца
тражећи слова твог имена
изгубљена у сећању.

Немој да ми верујеш
ове речи не пишем ја,
ово пише моја рањена душа
претрпана недодирима.