Татјана Дебељачки

Кућа од стаклаТвојаВулкан

Поручите

Татјана Дебељачки, рођена 23.04.1967. године у Ужицу. Пише поезију, кратку прозу, приче и хаику.
Члан Удружења Књижевника Србије - УКС од 2004. године и Хаику Друштва Србије – ХДС Србије.
ХУСЦГ- Монтенегро и ХДПР  Цроатиа.Члан удружења писаца "Поета" 2008.
Савеза Југословенских Књижевника у Отаџбини и Расејању-Београд, Књижевног клуба Јесењин-Београд.
До сада објавила четири збирке поезије: «КУЋА ОД СТАКЛА»  издавач  «АРТ» Ужице, година издавања 1996.;
збирка поезије «ТВОЈА» издавач  «НАРОДНА КЊИГА» Београд, година издавања 2003.;
збирка хаику песама «ВУЛКАН» издавач «Лотос» Ваљево, година издавања 2004.
ЦД Књига у издању  АРТ+``КУЋА ОД СТАКЛА``2005.СР-ЕН са Музиком. Бранко Исаковић, Графике, Драгољуб Ђуричић.
АХ-ЕХ-ИХ-ОХ-УХ издавач Поета, Београд 2008.
Насловна графика: Драгољуб Ђуричић и Петар В. Арбутина:Критика.

Tatjana Debeljački, born on 23.04.1967 in Užice. Member of
Association of Writers of Serbia UKS since 2004 and Haiku Society of Serbia HDS Montenegro-HUSCG&HDPR,Croatia.
Up to now I have published three collections of poetry: A HOUSE MADE OF GLASS, published by ART – Užice;
YOURS, published by NARODNA KNJIGA Belgrade and VULCANO by Haiku Lotos, Valjevo.
CD-BOOK, A HOUSE MADE OF GLASS. ART+ Uzice.

Ujed

Trag
Uzbuna
Samoglasnika
Nepodnocljivosti
Obrazlozeno odredjeno
Nelagodnocu plati vazduh
Da je to dao I za to sto ima put
Grabi nudi zivo namera nuznost brza
Progovara odleprsa ucstivo sasvim lik krv
Beskrajnost pokoreva uvecava rastvra znanje
Nepoznat nagon preslisava odmarara daljina bliskost
Razdeljeno poslagano izabra dvoumice nesto opomenu
Bistro zaboravlja priteze ranu vreme blizni saputnici postoje
Zajednicki rucak velicanstveni orgazam romantika rezervni kljuc
Buducnost ispred okreta hirovita topla rec zaklonjena miris znoja maj
Zrelo pazljivo smelo planinari sanjari ponosan pokreljiv mana znam nista
Sigurna upornost tvrdoglavost vrelina planeta venera simbol snage bika
Ostvarenje poverenje nepristupaacno nepristupacn realitican avanturista
Vestina cvrstina temperemet tacnost vatrena masta oruzje karaktera veza
Znacajna snazna intelegencija sposobnost nadarenost interosovanje sud
Gostoprimljivost razumevanjem osecaj vaznosti diskretnost licnost
Nastavak vernost definitivna neizmenjiva posvecenost trud sustina
Zivahnost cijem osvaja kobinacije predozumljive kobinaciljama
Cula aktivno intezivno izazovno crveno svila vino pogled oci
Usmerene znaku neizvesnosti orginalna crta analizira uvek
Analizira dobro promisljen nerazimevanje stav rezon zeli
Nemiran pokretljiv zadovoljava svoje orginalnost plodnu
Rezervisan sposobnost realizacilj ideja temelj jake
Tugotrajne veze moci svim razlicitim pojavama
Nijansama ucestvuje eksperimet radoznalost
Poduhvat komplikacilje udvoje principi crta
Postupak drugaiji isklj;iva odmana korist
Ratnički egoist lvrsto stanje kolebljiva
Izveštačenost obazrivo testiran često
Opsesija psihološka pobuna mora
Strela divljina pogodak mozak
Pravila upravlja ustaljenost
Mesečar ravnoteža ideal
Vrhunac pošetan zona
Izlet seksualna moc
Zorom  francuska
Ostećeni vezu
Sklapaju hm
Platonski
Erogena –
prazna-
veza
dan
noć

 

ЉУБАВИ И ПРОКЛЕТСТВА, МАЈКО

Кажу да то није било,
                      ал  јесте
Кажу нисам добро видела,
                      ал јесам.
Страх ме надева са свих страна
                      истина је.
Урлам у себи да ли је у реду,
                      ал урлам.
Кријем оно што видим,
                      ал морам.
Знам боли то моју маму,
                      ал мама,
Пробуди ме усред ноћи глад,
                      зашто?
Попијем чашу воде, глад је ту,
                      зашто?
Ко може разумети готово све,
                      али нико.
Не гладује стомак од глади,
                      али зашто?
Неко је крив,
                      а ко?
По стоти пут голе ноге и груди,
                      али.
Сунце се бори да изађе, па и оно у грудима,
                      али чему, коме?
И јесте
                      и јесам
Истина је
                      истина је.
Урлала сам,
                      морала сам
И шта сад,
                      МАМА?

У ДОБРУ И ЗЛУ

ДАРУЈЕМ ТИ ТРИСТАШЕСДЕСЕТ ПЕТ ДАНА.
ВЕСНИК ЉУБАВИ СВИХ
ГОДИШЊИХ ДОБА!
МЛАДОСТИ, РАДОСТИ,
РОЂЕЊЕ  ДЕТЕТА,
СВЕТЛОСТ, ТРЕН ЖИВОТА,
СВАКОДНЕВНОСТ ДУШЕ…
ПОГЛЕД СЈА У ЖИТНОМ ПОЉУ
НОЋНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ!!!
БЛИСКОСТ СВЕТА СА БУКЕТОМ
ЉУБАВНОГ ЗАНОСА!
ТЕЖЊА БЛАЖЕНСТВУ!
РОМАНТИКА И ЊЕНА СТРАСТ
ЛИРСКИ ПОВЕЗАНА.
ВЕЧНО ЗАДОВОЉЕНА ЖУДЊОМ
УЖИВАЈ У СЛОБОДИ КРЕТАЊА!!!
ЗАГРЛИ ТОПЛИНУ, ДОДИРНИ БЕСКРАЈ СТВАРНОСТИ!
СВАКОЈ ПРИЛИЦИ ОБОСТРАНО ДАЈМО ШТО ПРИПАДА.
ИЗМИСЛИ РАЗЛОГ, ПОВОД ДА ЉУБАВ
НАДОКНАДИМО!
ОБАСИПАЈМО ЈЕ ПОХВАЛАМА
ВОЉЕНИ МЛАДЕНЦИ!

ИЗГУБЉЕН САН

Могле смо да будемо боље
Да смо веровале у разговоре о срећи.
Понестаје нам снаге за нове прилике.
Право гласа је често одсутно.
Гледале смо те к’о старог
уморног пса, који полако
умире, немоћан да нешто
промени, да оживи снагом
помисли, исплаканих очију.
Требало је да доживимо дубине ноћи,
да чујемо стихове Бодлера и Превера
Из еха твог гласа топлине.
При посетама изложби слика,
Дивили бисмо се сенкама.
Париз је сада другачији.
Трепери твој лик у свим светлима.

МАЈКО

Ако је твој живот био лагано умирање,
у том ритму био је мој брзо живљење.
Исто је;
видим дан, видим велики дан,
видим славан дан,
моја мајко.
Ако нешто моју душу разара,
а унела сам пуно оптимизма,
веруј ми, мајко.
Ти изузетна.
У твом је оку моја срећа,
због тебе сам ја
постојана и позитивна.
Долази и одлази зло.
Опет смо се нашли и терали,
и тако у круг.
Туга прави усне неме.
Зар немам право гласно да волим?
Написаћу велику песму.

РИТУАЛ САМОЋЕ
                            
                              Уторак 18,30
                              Скувала сам кафу,
                               сипала пиће
                               одсекла парче торте
                               (или све то заједно).
                               Црне кожне рукавице,
                                загрејана пећ.
                               Мазила сам се до заноса,
                               победила још једну
                               децембарску ноћ...

ОПРОШТАЈУ

Није ово слагалица,
Дрво живота,
Узор врлине,
Дневник хронике,
Оштри сусед,
Мали пљусак,
Цвет заборава,
Витка врба.
Пробуди се
Уснули лептиру
Нуждом узбуђен,
Кукавицо!
Оставио си ми рајску птицу,
Попут стрелице, равно у срце.
У чаши - пола вина,
Буру оћутаних речи...
Предах ти ноћ,
Стихови пупољак.
Горка, слатка,
Занесености         

СЛИКЕ                                                             PHOTOS

НЕ ВОЛИ                                                          DO NOT LOVE
НЕ СПАЉУЈ                                                     DO NOT BURN
НЕ ДОЖИВЉАВАЈ                                         DO NOT LIVE THROUGH

НЕ ВОЛИ ИХ                                                    DO NOT LOVE THEM
НЕ СПАЉУЈ ИХ                                              DO NOT BURN THEM
НЕ ДОЖИВЉАВАЈ ИХ                                  DO NOT LIVE THROUGH THEM

ВОЛИ ИХ                                                         LOVE THEM
СПАЉУЈ ИХ                                                   BURN THEM
ДОЖИВЉАВАЈ ИХ                                       LIVE THROUGH THEM

ВОЛИ, СПАЉУЈ, ДОЖИВЉАВАЈ              LOVE, BURN, LIVE THROUGH
ДОЖИВЉАВАЈ, СПАЉУЈ, ВОЛИ              LIVE THROUGH, BURN, LOVE
СПАЉУЈ, ДОЖИВЉАВАЈ                            BURN, LIVE THROUGH

ВОЛИ, НЕ ВОЛИ ИХ, ВОЛИ ИХ.                    VILI, DO NOT LOVE THEM, LOVE THEM.
И ВОЛИ И СПАЉУЈ И ДОЖИВЉАВАЈ       AND LOVE AND BURN AND LIVE THROUGH THEM
ДОЖИВЉАВАЈ ВОЛИ СПАЉУЈ ИХ-НЕ?    LIVE THROUGH LOVE BURN THEM – NO?

ЗА СВЕ ЉУДЕ ЗА СВЕ НАС

У част Душку Трифуновићу

Планинске воде уносиле су мир у душу.
Приближавао се ливади пуној цвећа и
почео да примећује како у тим
цветовима живе људи попут њега и
сви су били прелепо обучени, дотерани.
По стоти пут покушава да реши
загонетку једног дела свог живота.
То је као опсесија,
које је желeo да се ослободи,
као светлост у даљини кад тутњи олуја...
Душа је струна на ветру!
Где носи речна струја,
зна ли неко на свету? Шта је то?
Е, некада је мислиo да му je сапутник
до вечности. А оно сјајна далека звездa,
чија га светлост страсно опија.
Ал`данас, кад je близу великог
сазнања, без грехова из младости,
на рубу потпуног бездана,
остао је у свету књиге и песме
слободан као ова ноћ.
Има нека тајна веза!

ТРАГ

БЛИЖЕ И БЛИЖЕ
БРЖЕ И БРЖЕ.
УЗБУЂЕНЕ НАЈТАЈНИЈЕ,
ВРЕМЕ  ДРАГОЦЕНОСТИ,
ОВО ЈЕ ПРЕМИЈЕРА ЉУБАВИ.
ТАЊИМ ТОНОМ УЗ  УЗБУДЉИВУ,
СТРАСТВЕНОСТ ТРЕПЕРИМ,
БРЖИ ЈЕ У ТЕБИ ПЛАМЕН,
КОЈИ СВЕ РУШИ ,
ДО ЂАВОЛА.
КАКО СИ ЗНАО
ДА ВОЛИМ ГРУБОСТИ?
НАДМОЋНО ИСКУСТВО.
ХОЋЕШ ЛИ ПОНОВИТИ?
А, ХА! УЗ ШАПАТ
 И ШУМ ТАЛАСА...

 

Између

 

О свему – ни о чему. Не мора се
схватити оно што треба да се
схвати. Између знати и не знати, између
живота и смрти, између два облака, између
зелене, црвене жене, жене и љубавнице.
Између пуног – празног, топлог-хладног,
између срећне и тужне, између равнодушне и
љубоморне. Набој лудости, лудило хтети-бити
расте у глави, отвара бол за оне који воле снагом
коју не познају. Божанске љубави, зашто су
сви, или скоро сви несрећни. Искористи дубље
него што досеже моје искуство. Ти си
једини коме сам покушала да се свидим, и
једини коме сам се свидела. Божанство, хвала
ти. У теби нисам видела љубавника који се
скида до пола. Желела бих да пишем књигу
као што пишем у овом тренутку, као што говорим,
да речи из мене излазе, да успоменама тражим
доказ љубави, или како да те вратим. Тешко је
натерати те на вечеру уз музику, да преспаваш
у мом кревету, да заволиш мале груди. Само од
свега по мало, у мени нешто заволи. Припадам
стварном животу, оно што испуњава време у
ствари га уништава. Ко зна колико ми је деце
било суђено, дал'  лик одговара мом духу,
можда сам погрешно убран цвет.Ком веку припадам?
Било где, било кад, не можемо убити животиње у нама.
Из твојих очију зрачи благост, миловање божије.
Најлепше ствари чиниш тихо. Кад бисмо хтели, могли
да будемо заједно – кад бисмо хтели. могли бисмо
светим стазама.
Познанство  ништа није променило. Успоставила
сам званичност уз низ једноставности, између два
језика, између две мисије. Борио си се иумеђу две
растркане коњице. Понашањима заводе једна другу.
Заслепи је минула опасност! Улогу глуме сместила
сам у боцу. Отупелих чула гледала сам у њу.
Мужевни лику, хиљаду жудњи уздише за тобом, што
седиш као на ужареним жицама? Закопчај одело,
извади  црва из јабуке, скочи, пољуби ме између
два трептаја. Били смо тумачи, био је рат, владао је
страх, говорио је страх, различито између сваког од нас.
Љубавник Леди Четерли, писац ових редова, преиспитује
твоје жеље, после толико времена. Додирујеш је нежно.
За њу то је нови и стари додир, познат као мало
заборављен. Сваким додиром све више се приближаваш
бочном делу леве дојке. Не помера се. Као да цео
простор узбуђује. Предмети за њу имају друге облике.
Светице, твоје, и нико ничије место не може заузети.

Бог се не свети из освете.

Његова правда је стрпљива и недељива за појединце.
Песмо, волим ко што никада нисам волела,
ко што никада нећу волети.
Зар нисам чинила све да те оставим,
зар ниси чинио све да заволим некога другог?
Између свега, судбини што не може побећи
звезде истим сјајем сијају.
Неизвесни су Сатурн, Уран у кући Венере
између звезде и звездице
исти сан сањамо...