Биљана Лора Бокун

Wака /Танка

Мирис дјечије
Душе до њега стиже
И голица га.
Зора прерано свиће.
Рупица на образу.

Први бисери
Мраза прекрили трску.
Гуске у лету.
Плима чежње нараста.
Ти ноћас нећеш доћи.

 Луна на небу.
 Сјенка од сребра прати
 вјерно њен корак.
 Међу прстима ноћи,
 као струна, разапета.
 
 Златна рибица
 у прозирној здјели свој
 живот проводи.
 Необично обличје
 са друге стране стакла.
  
 Снена од чежње,
 уснула, на постељи
 од мјесечине.
 Мирис јасмина старе
 успомене доноси
 
Расуто зрно.
Врелина осваја дан.
Дах се отео.
Нар, зрео, распукао,
Утробу отворио.

Слика на зиду,
у погрешном раму већ
дуго самује.
 Није ли и овај дан
 још један погрешан рам?
 
  Вјетар у крошњи.
 Пун мјесец испунио
 празнину собе.
 Сјенке на зиду живе,
 плесу свој волшебни плес.

Дах његов врели
Као мисао јој долази.
Спознала га је
У љуљашци од сна И
Злаћасте паучине.

Крици галеба.
Вал о хриди удара.
Искра у оку
Сагорјела од жеље
У пјену се претвара.
Звјезда на небу.
Њено сјећање се круни
Као латице
Уснулог крина. Негдје
Глас фруле тужи…  

( Напомена: Wака/Танка- форма јапанске поезије која садржи пет редова.
По редовима се користи 5, 7, 5, 7, 7 слогова.
Треба да изрази осећање.
За разлику од Хаику-а, као мушке форме, Танка/Wака представља женску форму.)