Славица АНИСИЈА Благојевић

anisija@verat.net

Славица Анисија Благојевић сликар на Кинеској свили и хаига.
Рођена 13.10.1958 године, живи у селу Лешју код Параћина.
Сликањем на Кинеској свили бави се од 1991 године, а по узору кинеских ликовних критичара
Mr.Show Chain-Chiu and Mrs.chow Leung Chen-Ling користећи њихову литературу и интернет презентацију.
Награђивана за сликарство. Члан КЛУЈ-а. Налази се у електронској светској енциклопедији сликара,
светској електронској енциклопедији и светској антологији хаига.
Члан удружења новинара Србије (слободни дописник Политике).Члан удружења књижевника Србије
Члан удружења хаидјина СЦГ. Члан удружења Поета.
Организатор колоније сликара у песника под називом “Лештијанска пустиња – Хиландар” од 2004 године, са галеријом слика “Анисија” при манастиру покрова Пресвете Богородице у своме селу Лешју.

- Збирка песама - ШКОЉКА – 1985 године у издању самоуправне интерсне заједнице културе Параћин и Културно уметничко друштво „Бранко Ристић“ фабрике цем-нета „Нови Поповац“ у Поповцу
- Збирка песама – ПОВЕЉА НА СИГИ – 1989 године ЦИП 886.1/.2-1  издаје  и штампа РОИД „Вук Караџић“ Параћин (библиотека Косовски ластари књига: 1)
- Хаику збирка – ПЕРУНИКЕ ЗА ПЕРУНА – 1993 године издавач Књижевна келија „Свети Сава“ Параћин
- Хаику збирка – ПЕРУНИКЕ ЗА ФАБИОЛУ – 1996 године ЦИП 886.1-1 издавач
Књижевна келија „Свети Сава“ – Параћин
- Хаику збирка – ГУГУТКИНА ОГРЛИЦА – превод на Енглески језик Саша Важић 2005 године, ЦИП 821.163.41-193 у издању Хаику удружења Србије и Црне Горе.
         Заступљена у преко четдесетак зборника песама широм бивше Југославије и Србије и Црне Горе, и данашње Србије са почетком од 1980 године.
Награђивана за поезију и хаику.

Philanthus triangulum1
(ПЧЕЛИЊИ ВУК)

Свако је лето последње.
Петросни2 мост ва3 шуми  до града је далеко,
створења поноћи касног лета
кад врохови4 на свом жигафону свирају ко луди
и едејско море ми избледели руб ризе кваси.
Красуљица5 са месецем на копитама пије немо, грива
јој се с водним биљем веже. Давна времена незаштићености;
нисам ничија амма6, али бесплодна пустиња та сам којој
дано је да обухвати све, једино не могу курјака зујање да поднесем.
Пауци сучу мреже за тихе ноћи; витезови ва запечаћеној
воштаној саћастој ћелији унутра улијаника7 Цреповог.
Самотни водни сат8 сред аспалид џбуна9 ко
статуе петросне војне.
Вода с укусом причешћа.
Житије пре но што ва заборав падне; вечито прозебла
стопала. Годинама. Трајна морска болест
услед бесконачног веслања молитвама, скученост за трпезом
о празницима, гримасе виногорског пужа, префињени
петросно-златни љускар са својим лагашним пиргом10
запаћен од инока који бејаху тамо, ломише петрос и гасише креч,
Петроша11 је пала ва њихове руке, звоцања под језиком.
Будимо захвални небесима, буди захвална!! Анисија буди захвална!
Никада се за прошлим није освртала и зато је могла да види Ново
И пригрли га.
А сотона нек носи пчелињу курјачицу што аспалид џбун окружује!
Никаквих лептирова око дивље роже, бремена љубав и скончаније.
Венедикт брат мој духом никад одсутан није, отвара погрешне двери;
златна зоља, промиче улазним басамцима, небо је покривено поруком.
Слонце  не може да се пробије. Такав је дан.
Луг паде, ватре букнуше, креч за оронулу  молитвеницу 
набујала Петроша12 однесе... Хелиографија, црн дим и загушљив,
постаје крваво зрцало ва ком коњска копита добују.
Шкољка ва сланости13, готово непомичана, затворила се ва сопствени седеф
и опет испалаца бисер, немирно и колебљиво...
Каква сличност са мном и мојим тражењима!
Кошава петросја што васцелог дана дуваше тако помно –
и на најудаљенијем острвцету свака рожа ту је избројана
затихну негде сред черпића на тамјан мирисне кације14.
Сред острва пламичак свешче усправно гори.
Пламен привлачи сени.
Немирно море и шуме тону загрљене ва мрак.
Свако је лето последње.
Била сам тамо, чекајте, познајем дубину оних што никад
одсутни духом нису и које не заслепи светлост.
Љубостиња крипта учаурених пчелица.
Где рој нагнут пошасти обитава згуснутије него за жића,
све петрос чело петроса. Јекнуше ва звеку15 тишине клокољ16.
Цреп покрио леђа медвеђом багреницом, ва новом оделу из средњег века војвода;
обрве јаке, лице што ме гледа право ва очи и говори гласно, али
једном је шапутао, на божурем-петросном гладу,
и осетила сам црни повез преко очију.
Кошава је стала.
Одовуд према њиховој судбини.
Индикта: 28 јуна, дан уторак!
Ва топлој трави, влажној од жића вуче се и
пчелињи курјак и узлете навише – срце је моје изван мене
изузетно вешт ловац хтео би да га ухвати у лету.
Усамљену пчелу. Жртву анатеме под гомилицом камика17 зелеглу.
Музика походи витезове, исте речи ништа више не значе, шкработиња су муцања.
Исписану музику нико више не разуме. Код сваког витеза нарастао је белег скончанија.
На истоветан начин водни сат исцурава.
Лет курјаков изнад крипти зараслих имена лишајем петроса,
чернило пергамента; стазицом према Петросу18
кући кроз шипражје, моје имање, раван спаљене траве све до крајишта19.
И злосутни дозив сове куковије. Леже они сред глада20 ва тамном корењу света.
Моје слепило је ишчезло. Сенка пошасти напустила је моје лице,
улијаници свепетом21 пуни тек за неколико њих, пчелињи убица лично
их је служио. Танушна корака шуњам се по овом тлу између бабових
улијаника и виногорја. Петрос лежи на истој пустињи над пустињама, и ту је,
ва своје постове укуткан исахаста, окружен гомилом безимених.
Али они давно беху замакли преко Петроше22. Цијук прободеног крагујца23 обухвати све.
Обедница посред попришта:
поспремљен сто, од атласа столњак извежен златним жицима од самих душа;
бок уз бок, нога крај ноге, образ спрам образа,
око и око.
Извежени ту лежаху ко врт дивљих рожа косовопољских.
Тамо унутра на дну корстице од петељки стафиде24
на дну сјаји белчужац25 ва чељустима пчелињег курјака.
Устима обавија перстј26  и та обагрела стазица што истиче  према петросју
према ничијем улијанику. Вечно забрављена агиомнисијом27.
Скончание и жиће прејаки попут оног причешћа ва теби.
Баба28 отрцана ко рој пчелињих курјака дохвата небо.
Свако је лето зуј пошасти.

1 Philanthus triangulum – прев.с Латинског ј. Пчелињи вук
2 Петросни – петрос- камен, камени мост, прев. с хебрејског и грчког језика (као и у следећим фус нотама такође је коришћен и црквенословенски језик)
3 Ва - У
4 Врох – врста цврчкова у средњем веку, прев. са старословенског језика
5 Красуљица – име кобиле инокиње Анисије
6 Амма – старија монахиња која подучава подвизницу
7 Улијаник – пчелињак
8 Води сат – један од најстаријих сатова, којима се служио човек. Сат се састоји из двеју посуда. Вода је у горњој и капље у доњу. У доњој је плуто, а у њему казаљка. Заједно с водом диже и плуто са казаљком, и на скали на којој су означени сатови, показује колико је сати
9 Аспалид джбун – мало дрво, или џбун, који даје од себе мирисе руже, нарочито када је дуга на небу.
10 Пирг - кула
11 Петроша – приградска црвка Матера Божија или Петроша
12 Петроша – река под градом Петросом
13 Сланост – бесплодна пустиња
14 Кација - кадионица
15 Звек - бука
16 Клокољ - звона
17 Камик - камичак
18 Петрос – средњевковно војно утврђење, град на планини Баби
19 Крајиште – граница
20 Глад - пропланак
21 Свепет – дивљи мед
22 Петроша - река
23 Крагујац – соко
24 Стафида – зелено грожђе
25 Белчужац - прстенчић
26 Перстј- пепео и земља
27 Агиомнисија – молитва за мртве
28 Баба – планина Баба код Параћина