Берислав Благојевић

НА ГРОБУ СИРОТОГ Б. Б.

            „Ја, Бертолт Брехт, потичем из црних шума.
            У градове ме је донела моја мати
            Док сам јој у утроби лежао. И хладноћа шума
            Све до смрти ће у мени потрајати“
            (О сиротом Б. Б., Бертолт Брехт)

Под зидом од црвене цигле која је
Бојена руменилом звијезде и
Квашена знојем безимених да
Не попуца и не умрви се ко креч,
Лежите ти и твоја драга,
Раме уз раме, прах уз прах.
Знао си да се величина не мјери
Грандиозношћу споменика па
На челу носиш неоклесан стећак,
Ко мисао да одапињеш пут неба!
На њему, само твоје име просто
И ништа више:
Ни бремена година
Ни сувишних ријечи
Ни јадиковки, не дај Боже.
И ја желим да одем тако,
Брзо и тихо као сироти Б. Б.
Да ме пусте да лутам
Пространствима силним
Јер зидова под земљом нема!

САТ

Не гледати на сат, значи
Бити жив.
Не гледати на сат, значи
Бити слободан.
Не гледати на сат, значи
Имати времена
За друге, за себе, за свет.
Не гледати на сат, значи
Бити пажљив,
Волети и бити вољен.
Не гледати на сат, значи
Бити безвремен
И не умети умрети.

САЗНАЊЕ

Рођен сам у паузи између покоља
Да би се земља људским месом намножила.
У вијеку страдања, без мира и спокоја
Богиња рата длан је на моје чело положила.

Крштен сам у сивој савској води
Што трење сјевера и југа ублажава
И што преноси златне мисли о слободи
Уз језиви хук и поклич који саблажњава.

Одојила ме плодна равница снена
У којој мржња рађа ко пшенично зрно.
Отуд у свима нама столује неман
Што Свјетлост мрачи у тмину и црно.

Како, Боже, искону свом да пођем?
Новорођенчету чедном како да се вратим?
Како под скуте и царство да Ти дођем
Кад рођен сам да мрзим и вјечно да патим?