Светлана Биорац-Матић

Рођена 27.01.1965.године у Рашци. Са писањем почела још у основној школи у Трњану (Алексинац).
Гимназију завршила у Алексинцу где и данас живи и ствара.
Објавила књигу поезије "Камене стопе"(2006 године). Добитник многих награда, похвала и признања.
Члан Књижевног клуба "Велимир Рајић" из Алексинца и члан СКОР-а.

ПЕСНИЦИ

Гомилајући смисао
небо деле напола.
Призивају сећање,
предсказују сумраке и сванућа,
у наручју перо љуљушкају
чекајући рођење савршенства.

До последњег свлачења
рашчлањују снове,
тајну црнила,
спекотром боје.

И нема то с Богом везе.
У чуду живота,
многи,
замру у изданку.
Пут од дна до врха
с картом резервисаном
за суноврат.
Мртвима слава,
живима пелин.
Од истомишљеника
црвени конац против урока.

Чудна ми чуда.
Важно је познавати неког,
имати коме даривати стихове.
Најбоље.
Сузом писане,
душом запојене,
ране везане,
осмехе осликане
римом

КАД РЕЧ ЗАБОЛИ

У несаници тражим оправдање
за олако изговорену реч.
Јесам ли изневерила време
на длану даривано?

Бројим бескрајне откуцаје сат.
Урезују се у мозак ко крици.

Са ове стране Месеца
моје кајање губи смисао.

Дрхтавом сузом,
испод леве обрве;
тражим разумевање.

Хоћу да верујем.
Небески шетач
разумеће моју
олако изговорену реч.